Госпођа Меркел и Турци

Канцеларка Немачке, Ангела Меркел, није тек тако путовала у Истамбул. За њу је сада важно да на било који начин успори доток реке избеглица које су напуниле СРН и које прете да дестабилизују ситуацију у немачком друштву.

Без обзира на европску толеранцију Берлин има гомилу проблема. Буквално стојећи уз трап авиона, немачка канцеларка је објавила да ће ЕУ, читај Немачка, Турској за избеглице плаћати годишње 3 милијарде евра.

Шта више, Ангела Меркел је турском руководству обећала  да ће да припомогне да Турска што пре буде примљена у Европску унију.

А то је велика турска жеља већ дуго времена.

Турска је још пре 30 година поднела захтев за пријем, али су и Берлин и Париз свих тих година заједно били против. Одједном се све окренуло за 180 степени. Турска је одједном за Европску унију постала најбољи партнер, а уколико успе да смести још неколико стотина хиљада сиријских, ирачких и авганистанских избеглица, у том случају ће и Француска, и Немачка прве гласати и за укидање виза Турцима, и за најбрже учлањење „нових турских партнера“ у Европску унију.

Чак уколико се деси да сви остали буду против, Меркелова и Оланд  ће успети да одраде шта треба. Турци ће морати да се позабаве  формирањем филтрационих логора на својој територији, и неће избеглицама дозвољавати да иду даље од ње у Западну Европу. За такав „посао“ су Меркелова и њене колеге, очигледно, и одлучиле да плаћају 3 милијарде евра. Тим пре што су све избеглице муслимани,  а Европљани се јако боје да се не изгубе у муслиманској маси, јер они су сасвим туђи, а за Турке су скоро род рођени, ако ништа друго, а оно ментално. За новац који дају немачки порески обвезници учиниће се све што замоле богати наручиоци. Смислиће се и склепати логори у Турској, и граница са Сиријом ће се затворити. Нема везе што је то 800 километара и што тешко да ће бити довољно 3 милијарде евра. Шта више – већина Сиријаца се одавно растворила у огромним турским градовима.

Па шта са њима да се ради? Да их лове и шаљу у логоре?

Ни то није једноставно, а и скупо је.

Извор: Фонд Стратешке Културе