Gospođa Merkel i Turci

Kancelarka Nemačke, Angela Merkel, nije tek tako putovala u Istambul. Za nju je sada važno da na bilo koji način uspori dotok reke izbeglica koje su napunile SRN i koje prete da destabilizuju situaciju u nemačkom društvu.

Bez obzira na evropsku toleranciju Berlin ima gomilu problema. Bukvalno stojeći uz trap aviona, nemačka kancelarka je objavila da će EU, čitaj Nemačka, Turskoj za izbeglice plaćati godišnje 3 milijarde evra.

Šta više, Angela Merkel je turskom rukovodstvu obećala  da će da pripomogne da Turska što pre bude primljena u Evropsku uniju.

A to je velika turska želja već dugo vremena.

Turska je još pre 30 godina podnela zahtev za prijem, ali su i Berlin i Pariz svih tih godina zajedno bili protiv. Odjednom se sve okrenulo za 180 stepeni. Turska je odjednom za Evropsku uniju postala najbolji partner, a ukoliko uspe da smesti još nekoliko stotina hiljada sirijskih, iračkih i avganistanskih izbeglica, u tom slučaju će i Francuska, i Nemačka prve glasati i za ukidanje viza Turcima, i za najbrže učlanjenje „novih turskih partnera“ u Evropsku uniju.

Čak ukoliko se desi da svi ostali budu protiv, Merkelova i Oland  će uspeti da odrade šta treba. Turci će morati da se pozabave  formiranjem filtracionih logora na svojoj teritoriji, i neće izbeglicama dozvoljavati da idu dalje od nje u Zapadnu Evropu. Za takav „posao“ su Merkelova i njene kolege, očigledno, i odlučile da plaćaju 3 milijarde evra. Tim pre što su sve izbeglice muslimani,  a Evropljani se jako boje da se ne izgube u muslimanskoj masi, jer oni su sasvim tuđi, a za Turke su skoro rod rođeni, ako ništa drugo, a ono mentalno. Za novac koji daju nemački poreski obveznici učiniće se sve što zamole bogati naručioci. Smisliće se i sklepati logori u Turskoj, i granica sa Sirijom će se zatvoriti. Nema veze što je to 800 kilometara i što teško da će biti dovoljno 3 milijarde evra. Šta više – većina Sirijaca se odavno rastvorila u ogromnim turskim gradovima.

Pa šta sa njima da se radi? Da ih love i šalju u logore?

Ni to nije jednostavno, a i skupo je.

Izvor: Fond Strateške Kulture