Грчка и кредитори постигли договор

БРИСЕЛ – Лидери еврозоне су данас у Бриселу постигли нагодбу да Грчка остане чланица зоне евра и уз захтеване драстичне реформе и уштеде добије од Европске уније подршку од 80 милијарди евра да би опоравила своју привреду и државу и могла да отплаћује дуг од 250 милијарди евра.

Како је после заседања шефова држава или влада зоне евра изјавио француски председник Франсоа Оланд, парламент у Атини мора до среде да усвоји више темељитих мера за реформе и буџетске уштеде да би се кренуло у преговоре о програму подршке и да добије хитну финансијску подршку за отварање банака и плаћање дугова који доспевају у јулу и августу.

Грчки премијер Алексис Ципрас је изјавио да је „договор тежак”. „Издејствовали смо да се поново преговара о дуговима и Грегзит, излазак из еврозоне,је прошлост”, рекао је.

Ципрас је, на основу јутрсос склопљене нагодбе, преузео обавезу да се од приватизације грчких државних предузећа и друге имовине створи фонд од 50 милијарди евра, са седиштем у Атини, који ће бити јемство за отплату дугова, али из којег ће се такође финансирарати пројекти за оздрављење и раст привреде, без чега Грчка не би могла дугорочно да плати дугове, како је предочио француски председник.

Оланд је додао да ће управо у том циљу Грчка добити 34 милијарде инвестиција из ЕУ фонда од 320 милијарди евра за поспешење ; привредног раста и запошљавања у Унији.

Француски председник је додао Грчка није хтела да настави сарадњу и тражи позајмице од Међународног монетарног фонда(ММФ), али су партнери у еврозони Ципраса успели да увере да је за обе стране боље да и ММФ буде јемство за позајмице које ће Грчка добити од ЕУ.

Споразум о хитној финансијској подршци и преговорима о свеокупном програму подршке опоравка Грчке садржи и одређене олакшице и продужетак рокова за отплату грчког дуга.

Ципрас је нагласио да је „битка била тешка и биће тешка”. „Народ мора подржати наше напоре”, рекао је Ципрас и додао да то значи даље стезање каиша за становништво, али је подвукао да се „Грчка мора борити и даље против олигархије која је земљу гурнула у овакву ситуацију.

„Борили смо се да испослујемо најбоље могуће решење и данас постигнуто решење омогућава Грчкој да очува финансијску стабилност и да јој обезбеди средњорочно финансирање”, истакао је грчки премијер.

Шта све Грчка мора да уради у замену за нови пакет помоћи

Влада из Атине је након дуготрајних и напорних преговора у Бриселу пристала да одмах покрене опсежне мере, укључујући реформу пензионог система, либерализацију пословања, приватизацију електродистибуције, реформу тржишта рада и смањење обима ненаплативих зајмова, наводи се у званичном саопштењу са самита Еврозоне.

Тржиште рада треба да буде реформисано у складу са међународном и европском праксом и треба да искључи све мере из прошлости које нису усклађјене са циљевима одрживог привредног раста, наводи се у саопштењу које преноси британски лист Гардијан.

Грчка мора да покрене неопходне кораке за јачање финансијског сектора, укључујући одлучну борбу са ненаплативим зајмовима и елиминисање политичког утицаја на банкарски сектор.

Поред тога, Атина треба да оснује нови независни фонд у који ће прикупљати средства од приватизације, помоћу којих ће отплаћивати нови зајам и рефинансирати банке. Фондом би управљале грчке власти под надзором релевантних европских институција.

Као предуслов за почетак преговора о новом програму помоћи из Европског стабилизационог механизма, Атина мора до среде у парламенту да изгласа низ мера, које се, између осталог, односе на поједностављење наплате пореза на додату вредност, ширење пореске основе (броја обвезника) и побољшање дугорочне одрживости пензионог система.

Лидери 19 земаља Еврозоне су после маратонског самита у Бриселу успели да постигну договор о новом пакету пакету помоћи за Грчку и останку те земље у систему заједничке валуте.

„Имали смо само један циљ – да постигнемо споразум, и коначносмо га остварили“, рекао је јутрос председник Европског савета Доналд Туск након самита који је заједно са састанком министара финансија Еврозоне трајао рекордних 17 сати.

Грчкој је одобрен нови пакет помоћи од око 86 милијарди евра, али под строгим условима, који укључују мере строхе штедње у јавном сектору који грчки парламент мора хитно да усвоји.

Доналд Туск: Грчка конструктивна – имамо „грикмент“

Председник Европске комисије Доналд Туск изјавио је да су лидери еврозоне постигли договор о томе да Грчка прими нови програм помоћи.

“Данас смо имали само један циљ, да постигнемо договор. И после 17 сати, имамо га”, рекао је видно уморан шеф Евроспке комисије.

“Неки би могли да кажу да имамо ‘грикмент’”, рекао је Туск на ванредној конференцији за новинаре.

Туск је упозорио да су услови споразума веома стриктни, наводећи да је грчка “конструктивна позиција”, помогла да се обнови поверење.

Он је навео да ће министри финансија почети хитне разговоре како би премостили финансирање Грчке, због тога што та земља мора да врати више од 7 милијарди евра Европској централној банци у јулу и августу, пре него што било ккаква помоћ за спасавање буде уплаћена.

ЕУ и Грчка постигли договор о трећем пакету помоћи, данас нови састанак у Бриселу

Председник Европског савета Доналд Туск објавио је данас да је самит лидера еврозоне постигао једногласан договор о програму помоћи Грчкој. Договор је постигнут након разговора који су трајали целу ноћ у Бриселу у настојању да се сложе о условима новог програма помоћи за Грчку.

Туск је на свом Твитер налогу написао да су сви спремни за програм помоћи Грчкој уз озбиљне реформе и финансијску помоћ.

За данас је заказан нови састанак лидера еврозоне.

Портпарол кипарске владе Никос Кристодулидес на твитеру је написао „Изгледа да имамо договор“.

И остали званичници на Твитеру су јутрос објавили да је договор постигнут.

Постигнут договор о формирању фонда од 50 милијарди евра грчке имовине, средства ће се налазити у Грчкој

Договор ЕУ и Грчке је постигнут, а изгледа да је кључан допринос дао Алексис Ципрас пристајући на последњи споран захтев, на коме је инсистирала Немачка.

Наиме, пред јутро се као последња спорна тачка означавао захтев на коме је истрајавала Немачка у којем је од Грчке тражено да се формира посебан фонд од 50 милијарди евра грчке имовине, који би се налазио изван Грчке.

Грчка је била спремна на не више од 17 милијарди евра.

Међутим, председник Еврогрупе Јорен Дијселблум је на ванредној конференцији за новинаре на којој је објављено да је споразум постигнут казао да је постигнут договор о формирању фонда од 50 милијарди евра грчке имовине.

Уступак, који ј направљен Грчкој је изгледа у томе што ће се средства ипак налазити у Грчкој, а не изван ње, како су тражили Немци.

Јер Дијселблум је казао да ће његово седиште бити у Грчкој и да ће се тај новац користити за докапитализацију банака.

ММФ укључен у споразум

ММФ ће бити укључен у данашњи споразум упркос противљењу премијера Алексиса Ципраса. Када садашњи програм са ММФ буде истекао почетком 2016, Грчка ће тражити додатну помоћ.

Шефица ММФ Кристин Лагард је рекла у Бриселу после постигнутог договора да је преброђена „тешка ноћ“.

„Мислим да је то добар корак да се поново изгради поверење, и биће још много корака, сигурна сам, који ће бити спровођење онога што је сада договорено“, рекола је Кристин Лагард.

Ципрас, Меркелова и Оланд усагласили коначан предлог 

Према извештајима, после више од 13 сати преговора нацрт компромисног договора стављен је на сто, али се још нису појавили детаљи о његовом садржају.

Уколико се не постигне нови споразум о помоћи, грчке банке биће суочене са могућим колапсом и земља би могла да изађе из еврозоне, наводи ББЦ.

„Европски пројекат је на нишану а еврозона би могла да се распадне“, рекао је председник Европског парламента Шулц.

Грчки премијер Алексис Ципрас, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и председник Савета ЕУ Доналд Туск сачинили предлог на маргинама ванредног самита званичника 19 земаља еврозоне, навео је извор за агенцију АФП.

Исто је потврдио и Тусков портпарол Пребен Аман који је ноћас на твитеру нешто после четири сата, написао да је „лидер ЕУ поново сазвао целовити сумит ‘са компромисним предлогом'“, без наводјења више детаља.

У Бриселу је читаву ноћ трајао ванредни самит деветнаест чланица еврозоне на коме би требало да се донесе коначна одлука о томе да ли ће Грчка остати у тој групи или ће бити приморана да из ње изађе. Напети преговори су се одужили и током ноћи, а још увек нису завршени. Договор умало да пуде постигнут у последњем сату, међутим Ципрас се у последњем моменту предомислио, преноси ББЦ.

Алексис Ципрас одустао је од последњег покушаја за договор наводећи да не жели да ММФ буде толико умешан, јавља ББЦ. Тиме су се напети преговори наставили до раних јутарњих часова.

У току ноћи дошло је до отворене свађе између Марка Рута, премијера Холандије и Матеа Ренција, италијанског преседника владе.

Европски званичници изјавили су синоћ да су се преговори између Грчке и њених кредитора заглавили на неколико тачака и да одлука још неко време неће бити донета.

Један званичник који је тражио анонимност рекао је да је главна разлика у томе када би Европска централна банка (ЕЦБ) могла да почне са повећањем своје хитне помоћи Грчким банкама.

Грчки премијер Алексис Ципрас желео би да пут ка ЕЦБ асфалтира већ сутра, док су европски кредитори вољнији да сачекају да грчки парламент изгласа нове мере штедње.

Други, такође анонимни, званичник, рекао је да поједине теме остају тешке, укључујући предлог да Грчка пребаци милијарде евра државних обвезница у независни фонд у Луксембургу који би био под надлежношћу Европске уније.

Шта је прихватио Ципрас?

Договор ЕУ и Грчке постигнут је после 17 сати мучних преговора а изјаве актера потврђују да је Грчка прихватила такорећи све захтеве који су пред њу стављени.

Самит лидера Европске уније почео је јуче по подне и трајао целу ноћ, током које су стизали извештаји о веома драматичним захтевима којима је била изложена Грчка, на којима су поготово инсистирали представници Немачке.

Трогодишњи пакет помоћи Грчкој предвиђа одобравање 86 милијарди евра, изјавила је немачка канцеларка Анегла Меркел на конференцији за новинаре у Бриселу, на којој је постизање договора обнародовано.

Током јучерашњег поподнева и целе ноћи, копља су се највише и до краја ломила око захтева Немачке да се фонд састављен од грчке имовине у износу од 50 милијарди евра “паркира” у Луксембургу, док је Грчка нудила да то буде 17 милијарди евра.

На крају, одлучено је да се формира нови фонд у износу који је тражила Немачка, али је прихваћен уступак Ципрасу да он буде лоциран у Грчкој.

Половина од 50 милијарди евра требало би да буде коришћена за докапитализацију грчких банака.

Ципрас током преговора није успео ни да издејствује да Међународни монетарни фонд надгледа спровођење новог пакета помоћи, што је такође уступак кредиторима и лидерима ЕУ.

Шеф Европске комисије Доналд Туск је казао да су услови програма строги и да је до договора дошло захваљујући грчкој кооперативности и навео да се сада очекује да га привате парламенти Грчке и осталих чланица еврозоне.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је навела да је излазак Грчке из еврозоне коначно скинут са дневног реда, али и изричито искључила могућност отписа дуга тој земљи.

Грчки премијер Алексис Ципрас оценио је да је било тешких захтева, али да договор омогућава Грчкој да стане на своје ноге.

Ципраса, међутим, после бриселске драме чека нова драма код куће, за коју се још не зна да ли ће имати срећан крај.

Нико не може да предвиди како ће на договор који Ципрас доноси кући, реаговати озбиљно подељена опозиција, чак и владајућа Сириза, који су се нашли у скоро шизофреној ситуацији да у року од седам дана стигну од одлучног грчког “не” до Ципрасовог “да”.

Оно што је већ сада извесно је да Европска централна банка, после постизања споразума кредитора са Грчком, неће драстично смањивати ликвидност грчким банкама. То би могло да значи њихово скоро отварање.

Оштра полемика 

На маргинама самита су се састали Доналд Туск, Ангела Меркел и Франсоа Оланд са грчким премијером Алексисом Ципрасом и министром финансија Еуклидом Цакалотосом.

Гардијан наводи да је грчки премијер Алексис Ципрас прошао оштру полемику са њима.

Ципрасу је речено да ће Грчка постати или „штићеник“ еврозоне, ако пристане на хитну примену реформи или ће да напусти еврозону и гледаће како њене банке пропадају.

Неименовани званичник рекао је да је Ципрас практично подвргнут „снажном менталном гушењу“, а лист наводи да то показује колико се отишло далеко од европских стандарда солидарности и јединства.

Грчки извор: Предлози Еврогрупе су веома лоши

Предлог министара финансија еврозоне с новим тешким условима за Грчку је „веома лош“, али Атина покушава да нађе решење за превазилажење кризе, рекао је вечерас у Бриселу извор из грчке владе.

„Текст је у целини веома лош. Покушавамао да нађемо решења“, рекао је овај званичник поводом документа у којем се спомиње и привремени излаз Грчке из еврозоне.

Британски Гардијан пренео је да је један грчки званичник рекао да је Атина одбила два најспорнија предлога из тог документа – стављање имовине у вредности од 50 милијарди евра у фонд којим би располагала ЕУ и излазак Грчке из еврозоне.

Прихватање услова или излазак из еврозоне

Како Гардијан преноси на столу у Бриселу је документ од четири странице који потврђује да ће Грчкој бити понуђен привремени излазак из еврозоне уколико не прихвати услове кредитора.

У документу који су саставили министри и који сада разматрају лидери еврозоне, налази се дуга листа услова за Грчку, од којих је Атина већ велики део испунила, са два могућа закључка.

Први закључак је одобрење помоћи еврозоне, док се други односи на случај да до споразума не дође.

„У том случају, Грчкој треба понудити хитне преговоре о `тајмауту` из еврозоне, са могућом реструктуирањем дуга“, наводи се у документу, пренео је Ројтерс.

АП је јавио да је грчка Влада прихватила највећи део захтева европских кредитора, а које је раније осудила.

Грчка је чак прихватила да званичници из институција кредитора формирају неку врсту базе у Атини.

Атина је, такође, прихватила реформу пензионог система и тржишта и значајно је повећала свој приватизациони програм.

Према документу министара финансија, грчка Влада сагласна је да озакони први пакет мера до наредне среде, 15. јула.

После 17 сати мучних и на моменте врло деликатних преговора, лидери Европске Уније постигли су договор са Грчком о трећем пакету помоћи.
То је на свом твитер налогу објавио премијер Малте Џозеф Маскат.

Спутњик: Постигнут компромис о грчком дугу?

Лидери Грчке и Немачке, Француске и званичник Европске уније (ЕУ) постигли су ноћас компромис о дугу Атине који ће бити представљеним осталим лидерима еврозоне, саопштио је извор из Брисела.

Грчки премијер Алекис Ципрас, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и председник Савета ЕУ Доналд Туск сачинили предлог на маргинама ванредног самита званичника 19 земаља еврозоне, навео је исти извор за агенцију АФП.

Исто је потврдио и Тусков портпарол Пребен Аман који је ноћас на твитеру нешто после четири сата, написао да је „лидер ЕУ поново сазвао целовити сумит “са компромисним предлогом“, без навођења више детаља.

Лидери еврозоне састаће се данас у пуном саставу на ванредном самиту у Бриселу да би разговарали о трећем компромисном предлогу за спасавање Грчке.

Ванредни самит у Бриселу био је јуче прекинут на више од четири сата, да би Туск, Меркел и Оланд разговарали са Ципрасом, додаје Ројтерс.

---

Извор: Агенције