Grčka i kreditori postigli dogovor

BRISEL – Lideri evrozone su danas u Briselu postigli nagodbu da Grčka ostane članica zone evra i uz zahtevane drastične reforme i uštede dobije od Evropske unije podršku od 80 milijardi evra da bi oporavila svoju privredu i državu i mogla da otplaćuje dug od 250 milijardi evra.

Kako je posle zasedanja šefova država ili vlada zone evra izjavio francuski predsednik Fransoa Oland, parlament u Atini mora do srede da usvoji više temeljitih mera za reforme i budžetske uštede da bi se krenulo u pregovore o programu podrške i da dobije hitnu finansijsku podršku za otvaranje banaka i plaćanje dugova koji dospevaju u julu i avgustu.

Grčki premijer Aleksis Cipras je izjavio da je „dogovor težak”. „Izdejstvovali smo da se ponovo pregovara o dugovima i Gregzit, izlazak iz evrozone,je prošlost”, rekao je.

Cipras je, na osnovu jutrsos sklopljene nagodbe, preuzeo obavezu da se od privatizacije grčkih državnih preduzeća i druge imovine stvori fond od 50 milijardi evra, sa sedištem u Atini, koji će biti jemstvo za otplatu dugova, ali iz kojeg će se takođe finansirarati projekti za ozdravljenje i rast privrede, bez čega Grčka ne bi mogla dugoročno da plati dugove, kako je predočio francuski predsednik.

Oland je dodao da će upravo u tom cilju Grčka dobiti 34 milijarde investicija iz EU fonda od 320 milijardi evra za pospešenje ; privrednog rasta i zapošljavanja u Uniji.

Francuski predsednik je dodao Grčka nije htela da nastavi saradnju i traži pozajmice od Međunarodnog monetarnog fonda(MMF), ali su partneri u evrozoni Ciprasa uspeli da uvere da je za obe strane bolje da i MMF bude jemstvo za pozajmice koje će Grčka dobiti od EU.

Sporazum o hitnoj finansijskoj podršci i pregovorima o sveokupnom programu podrške oporavka Grčke sadrži i određene olakšice i produžetak rokova za otplatu grčkog duga.

Cipras je naglasio da je „bitka bila teška i biće teška”. „Narod mora podržati naše napore”, rekao je Cipras i dodao da to znači dalje stezanje kaiša za stanovništvo, ali je podvukao da se „Grčka mora boriti i dalje protiv oligarhije koja je zemlju gurnula u ovakvu situaciju.

„Borili smo se da isposlujemo najbolje moguće rešenje i danas postignuto rešenje omogućava Grčkoj da očuva finansijsku stabilnost i da joj obezbedi srednjoročno finansiranje”, istakao je grčki premijer.

Šta sve Grčka mora da uradi u zamenu za novi paket pomoći

Vlada iz Atine je nakon dugotrajnih i napornih pregovora u Briselu pristala da odmah pokrene opsežne mere, uključujući reformu penzionog sistema, liberalizaciju poslovanja, privatizaciju elektrodistibucije, reformu tržišta rada i smanjenje obima nenaplativih zajmova, navodi se u zvaničnom saopštenju sa samita Evrozone.

Tržište rada treba da bude reformisano u skladu sa međunarodnom i evropskom praksom i treba da isključi sve mere iz prošlosti koje nisu usklađjene sa ciljevima održivog privrednog rasta, navodi se u saopštenju koje prenosi britanski list Gardijan.

Grčka mora da pokrene neophodne korake za jačanje finansijskog sektora, uključujući odlučnu borbu sa nenaplativim zajmovima i eliminisanje političkog uticaja na bankarski sektor.

Pored toga, Atina treba da osnuje novi nezavisni fond u koji će prikupljati sredstva od privatizacije, pomoću kojih će otplaćivati novi zajam i refinansirati banke. Fondom bi upravljale grčke vlasti pod nadzorom relevantnih evropskih institucija.

Kao preduslov za početak pregovora o novom programu pomoći iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, Atina mora do srede u parlamentu da izglasa niz mera, koje se, između ostalog, odnose na pojednostavljenje naplate poreza na dodatu vrednost, širenje poreske osnove (broja obveznika) i poboljšanje dugoročne održivosti penzionog sistema.

Lideri 19 zemalja Evrozone su posle maratonskog samita u Briselu uspeli da postignu dogovor o novom paketu paketu pomoći za Grčku i ostanku te zemlje u sistemu zajedničke valute.

„Imali smo samo jedan cilj – da postignemo sporazum, i konačnosmo ga ostvarili“, rekao je jutros predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nakon samita koji je zajedno sa sastankom ministara finansija Evrozone trajao rekordnih 17 sati.

Grčkoj je odobren novi paket pomoći od oko 86 milijardi evra, ali pod strogim uslovima, koji uključuju mere strohe štednje u javnom sektoru koji grčki parlament mora hitno da usvoji.

Donald Tusk: Grčka konstruktivna – imamo „grikment“

Predsednik Evropske komisije Donald Tusk izjavio je da su lideri evrozone postigli dogovor o tome da Grčka primi novi program pomoći.

“Danas smo imali samo jedan cilj, da postignemo dogovor. I posle 17 sati, imamo ga”, rekao je vidno umoran šef Evrospke komisije.

“Neki bi mogli da kažu da imamo ‘grikment’”, rekao je Tusk na vanrednoj konferenciji za novinare.

Tusk je upozorio da su uslovi sporazuma veoma striktni, navodeći da je grčka “konstruktivna pozicija”, pomogla da se obnovi poverenje.

On je naveo da će ministri finansija početi hitne razgovore kako bi premostili finansiranje Grčke, zbog toga što ta zemlja mora da vrati više od 7 milijardi evra Evropskoj centralnoj banci u julu i avgustu, pre nego što bilo kkakva pomoć za spasavanje bude uplaćena.

EU i Grčka postigli dogovor o trećem paketu pomoći, danas novi sastanak u Briselu

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk objavio je danas da je samit lidera evrozone postigao jednoglasan dogovor o programu pomoći Grčkoj. Dogovor je postignut nakon razgovora koji su trajali celu noć u Briselu u nastojanju da se slože o uslovima novog programa pomoći za Grčku.

Tusk je na svom Tviter nalogu napisao da su svi spremni za program pomoći Grčkoj uz ozbiljne reforme i finansijsku pomoć.

Za danas je zakazan novi sastanak lidera evrozone.

Portparol kiparske vlade Nikos Kristodulides na tviteru je napisao „Izgleda da imamo dogovor“.

I ostali zvaničnici na Tviteru su jutros objavili da je dogovor postignut.

Postignut dogovor o formiranju fonda od 50 milijardi evra grčke imovine, sredstva će se nalaziti u Grčkoj

Dogovor EU i Grčke je postignut, a izgleda da je ključan doprinos dao Aleksis Cipras pristajući na poslednji sporan zahtev, na kome je insistirala Nemačka.

Naime, pred jutro se kao poslednja sporna tačka označavao zahtev na kome je istrajavala Nemačka u kojem je od Grčke traženo da se formira poseban fond od 50 milijardi evra grčke imovine, koji bi se nalazio izvan Grčke.

Grčka je bila spremna na ne više od 17 milijardi evra.

Međutim, predsednik Evrogrupe Joren Dijselblum je na vanrednoj konferenciji za novinare na kojoj je objavljeno da je sporazum postignut kazao da je postignut dogovor o formiranju fonda od 50 milijardi evra grčke imovine.

Ustupak, koji j napravljen Grčkoj je izgleda u tome što će se sredstva ipak nalaziti u Grčkoj, a ne izvan nje, kako su tražili Nemci.

Jer Dijselblum je kazao da će njegovo sedište biti u Grčkoj i da će se taj novac koristiti za dokapitalizaciju banaka.

MMF uključen u sporazum

MMF će biti uključen u današnji sporazum uprkos protivljenju premijera Aleksisa Ciprasa. Kada sadašnji program sa MMF bude istekao početkom 2016, Grčka će tražiti dodatnu pomoć.

Šefica MMF Kristin Lagard je rekla u Briselu posle postignutog dogovora da je prebrođena „teška noć“.

„Mislim da je to dobar korak da se ponovo izgradi poverenje, i biće još mnogo koraka, sigurna sam, koji će biti sprovođenje onoga što je sada dogovoreno“, rekola je Kristin Lagard.

Cipras, Merkelova i Oland usaglasili konačan predlog 

Prema izveštajima, posle više od 13 sati pregovora nacrt kompromisnog dogovora stavljen je na sto, ali se još nisu pojavili detalji o njegovom sadržaju.

Ukoliko se ne postigne novi sporazum o pomoći, grčke banke biće suočene sa mogućim kolapsom i zemlja bi mogla da izađe iz evrozone, navodi BBC.

„Evropski projekat je na nišanu a evrozona bi mogla da se raspadne“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Šulc.

Grčki premijer Aleksis Cipras, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i predsednik Saveta EU Donald Tusk sačinili predlog na marginama vanrednog samita zvaničnika 19 zemalja evrozone, naveo je izvor za agenciju AFP.

Isto je potvrdio i Tuskov portparol Preben Aman koji je noćas na tviteru nešto posle četiri sata, napisao da je „lider EU ponovo sazvao celoviti sumit ‘sa kompromisnim predlogom'“, bez navodjenja više detalja.

U Briselu je čitavu noć trajao vanredni samit devetnaest članica evrozone na kome bi trebalo da se donese konačna odluka o tome da li će Grčka ostati u toj grupi ili će biti primorana da iz nje izađe. Napeti pregovori su se odužili i tokom noći, a još uvek nisu završeni. Dogovor umalo da pude postignut u poslednjem satu, međutim Cipras se u poslednjem momentu predomislio, prenosi BBC.

Aleksis Cipras odustao je od poslednjeg pokušaja za dogovor navodeći da ne želi da MMF bude toliko umešan, javlja BBC. Time su se napeti pregovori nastavili do ranih jutarnjih časova.

U toku noći došlo je do otvorene svađe između Marka Ruta, premijera Holandije i Matea Rencija, italijanskog presednika vlade.

Evropski zvaničnici izjavili su sinoć da su se pregovori između Grčke i njenih kreditora zaglavili na nekoliko tačaka i da odluka još neko vreme neće biti doneta.

Jedan zvaničnik koji je tražio anonimnost rekao je da je glavna razlika u tome kada bi Evropska centralna banka (ECB) mogla da počne sa povećanjem svoje hitne pomoći Grčkim bankama.

Grčki premijer Aleksis Cipras želeo bi da put ka ECB asfaltira već sutra, dok su evropski kreditori voljniji da sačekaju da grčki parlament izglasa nove mere štednje.

Drugi, takođe anonimni, zvaničnik, rekao je da pojedine teme ostaju teške, uključujući predlog da Grčka prebaci milijarde evra državnih obveznica u nezavisni fond u Luksemburgu koji bi bio pod nadležnošću Evropske unije.

Šta je prihvatio Cipras?

Dogovor EU i Grčke postignut je posle 17 sati mučnih pregovora a izjave aktera potvrđuju da je Grčka prihvatila takoreći sve zahteve koji su pred nju stavljeni.

Samit lidera Evropske unije počeo je juče po podne i trajao celu noć, tokom koje su stizali izveštaji o veoma dramatičnim zahtevima kojima je bila izložena Grčka, na kojima su pogotovo insistirali predstavnici Nemačke.

Trogodišnji paket pomoći Grčkoj predviđa odobravanje 86 milijardi evra, izjavila je nemačka kancelarka Anegla Merkel na konferenciji za novinare u Briselu, na kojoj je postizanje dogovora obnarodovano.

Tokom jučerašnjeg popodneva i cele noći, koplja su se najviše i do kraja lomila oko zahteva Nemačke da se fond sastavljen od grčke imovine u iznosu od 50 milijardi evra “parkira” u Luksemburgu, dok je Grčka nudila da to bude 17 milijardi evra.

Na kraju, odlučeno je da se formira novi fond u iznosu koji je tražila Nemačka, ali je prihvaćen ustupak Ciprasu da on bude lociran u Grčkoj.

Polovina od 50 milijardi evra trebalo bi da bude korišćena za dokapitalizaciju grčkih banaka.

Cipras tokom pregovora nije uspeo ni da izdejstvuje da Međunarodni monetarni fond nadgleda sprovođenje novog paketa pomoći, što je takođe ustupak kreditorima i liderima EU.

Šef Evropske komisije Donald Tusk je kazao da su uslovi programa strogi i da je do dogovora došlo zahvaljujući grčkoj kooperativnosti i naveo da se sada očekuje da ga private parlamenti Grčke i ostalih članica evrozone.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je navela da je izlazak Grčke iz evrozone konačno skinut sa dnevnog reda, ali i izričito isključila mogućnost otpisa duga toj zemlji.

Grčki premijer Aleksis Cipras ocenio je da je bilo teških zahteva, ali da dogovor omogućava Grčkoj da stane na svoje noge.

Ciprasa, međutim, posle briselske drame čeka nova drama kod kuće, za koju se još ne zna da li će imati srećan kraj.

Niko ne može da predvidi kako će na dogovor koji Cipras donosi kući, reagovati ozbiljno podeljena opozicija, čak i vladajuća Siriza, koji su se našli u skoro šizofrenoj situaciji da u roku od sedam dana stignu od odlučnog grčkog “ne” do Ciprasovog “da”.

Ono što je već sada izvesno je da Evropska centralna banka, posle postizanja sporazuma kreditora sa Grčkom, neće drastično smanjivati likvidnost grčkim bankama. To bi moglo da znači njihovo skoro otvaranje.

Oštra polemika 

Na marginama samita su se sastali Donald Tusk, Angela Merkel i Fransoa Oland sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom i ministrom finansija Euklidom Cakalotosom.

Gardijan navodi da je grčki premijer Aleksis Cipras prošao oštru polemiku sa njima.

Ciprasu je rečeno da će Grčka postati ili „štićenik“ evrozone, ako pristane na hitnu primenu reformi ili će da napusti evrozonu i gledaće kako njene banke propadaju.

Neimenovani zvaničnik rekao je da je Cipras praktično podvrgnut „snažnom mentalnom gušenju“, a list navodi da to pokazuje koliko se otišlo daleko od evropskih standarda solidarnosti i jedinstva.

Grčki izvor: Predlozi Evrogrupe su veoma loši

Predlog ministara finansija evrozone s novim teškim uslovima za Grčku je „veoma loš“, ali Atina pokušava da nađe rešenje za prevazilaženje krize, rekao je večeras u Briselu izvor iz grčke vlade.

„Tekst je u celini veoma loš. Pokušavamao da nađemo rešenja“, rekao je ovaj zvaničnik povodom dokumenta u kojem se spominje i privremeni izlaz Grčke iz evrozone.

Britanski Gardijan preneo je da je jedan grčki zvaničnik rekao da je Atina odbila dva najspornija predloga iz tog dokumenta – stavljanje imovine u vrednosti od 50 milijardi evra u fond kojim bi raspolagala EU i izlazak Grčke iz evrozone.

Prihvatanje uslova ili izlazak iz evrozone

Kako Gardijan prenosi na stolu u Briselu je dokument od četiri stranice koji potvrđuje da će Grčkoj biti ponuđen privremeni izlazak iz evrozone ukoliko ne prihvati uslove kreditora.

U dokumentu koji su sastavili ministri i koji sada razmatraju lideri evrozone, nalazi se duga lista uslova za Grčku, od kojih je Atina već veliki deo ispunila, sa dva moguća zaključka.

Prvi zaključak je odobrenje pomoći evrozone, dok se drugi odnosi na slučaj da do sporazuma ne dođe.

„U tom slučaju, Grčkoj treba ponuditi hitne pregovore o `tajmautu` iz evrozone, sa mogućom restruktuiranjem duga“, navodi se u dokumentu, preneo je Rojters.

AP je javio da je grčka Vlada prihvatila najveći deo zahteva evropskih kreditora, a koje je ranije osudila.

Grčka je čak prihvatila da zvaničnici iz institucija kreditora formiraju neku vrstu baze u Atini.

Atina je, takođe, prihvatila reformu penzionog sistema i tržišta i značajno je povećala svoj privatizacioni program.

Prema dokumentu ministara finansija, grčka Vlada saglasna je da ozakoni prvi paket mera do naredne srede, 15. jula.

Posle 17 sati mučnih i na momente vrlo delikatnih pregovora, lideri Evropske Unije postigli su dogovor sa Grčkom o trećem paketu pomoći.
To je na svom tviter nalogu objavio premijer Malte Džozef Maskat.

Sputnjik: Postignut kompromis o grčkom dugu?

Lideri Grčke i Nemačke, Francuske i zvaničnik Evropske unije (EU) postigli su noćas kompromis o dugu Atine koji će biti predstavljenim ostalim liderima evrozone, saopštio je izvor iz Brisela.

Grčki premijer Alekis Cipras, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i predsednik Saveta EU Donald Tusk sačinili predlog na marginama vanrednog samita zvaničnika 19 zemalja evrozone, naveo je isti izvor za agenciju AFP.

Isto je potvrdio i Tuskov portparol Preben Aman koji je noćas na tviteru nešto posle četiri sata, napisao da je „lider EU ponovo sazvao celoviti sumit “sa kompromisnim predlogom“, bez navođenja više detalja.

Lideri evrozone sastaće se danas u punom sastavu na vanrednom samitu u Briselu da bi razgovarali o trećem kompromisnom predlogu za spasavanje Grčke.

Vanredni samit u Briselu bio je juče prekinut na više od četiri sata, da bi Tusk, Merkel i Oland razgovarali sa Ciprasom, dodaje Rojters.

Izvor: Agencije