Hag lagao o smrti dr Milana Kovačevića

Dva dana posle smrti dr Milana Kovačevića u pritvorskoj ćeliji Haškog tribunala, njegov branilac dr Dušan Vučićević obavestio je portugalskog sudiju Almira Rodrigeza, određenog da u ime Tribunala istraži smrtni slučaj, o nameri da prisustvuje svim saslušanjima koja će uslediti povodom toga. Iz Čikaga gde živi odmah je doputovao u Hag i suočio se sa nizom prepreka i činjenica na osnovu kojih je zaključio da je Haški sud, umesto da pruži medicinsku pomoć, dr Kovačevića poslao u smrt.

– Milan mi je bio drug, kolega sa studija medicine u Beogradu, na kraju klijent a iznad svega prijatelj. Prilikom moje posete rođacima u Čačku 1997. godine, članovi porodice Pantović iz obližnjeg sela Milićevaca, čiji je dr Kovačević bio zet, obavestili su me da je uhapšen i pred Tribunalom optužen za genocid, prvi od haških pritvorenika. Odmah sam razgovarao sa njegovom suprugom Ljubicom koja je bila u Prijedoru a zatim i otišao u Holandiju kod Milana koji je, inače, na početku rata u Bosni bio direktor Medicinskog centra u Prijedoru i zamenik predsednika Kriznog štaba te opštine – kaže za „Politiku” dr Vučićević.

Još čuva dokumenta o tom slučaju koji je, pokazalo se, otvorio tužni niz srpskog stradanja u međunarodnim zatvorima, na kojem je od pre nedelju dana i general Mile Mrkšić, nekadašnji komandant vojske RSK, koji je u Portugalu preminuo od raka, na izdržavanju kazne izrečene u Hagu.

Dr Vučićević je Kovačevićevu smrt mogao da istraži i kao lekar i kao advokat, pošto je tokom medicinske karijere u Čikagu tamo završio i pravni fakultet.

– Sudiji Rodrigezu sam dokumentovao da sam ovlašćen da ispitam razloge, okolnosti i moguću umešanost pojedinih lica i subjekata pod sumnjom da nisu pomogli mom klijentu. Zahtevao sam da prisustvujem saslušanjima svih zatvorskih čuvara koji su bili u smeni između 31. jula i 1. avgusta 1998. kad je Milan preminuo, kao i saslušanju pritvorenika iz ćelija na istom spratu, Blaškića iz Hrvatske, Delića iz BiH, Tadića iz Republike Srpske i Tonga iz Ruande – ističe Vučićević i dodaje da se sa Rodrigezom sreo u Hagu dva dana posle Milanove smrti i odmah se suočio sa velikim problemom.

– Tada sam shvatio da Tribunal okleva i ne želi da omogući profesorima sudske medicine u Holandiji da obave obdukciju pokojnog Kovačevića. Zato sam zajedno sa Milanovim sinom Ljubomirom i bratom, sada pokojnim Bogdanom, odlučio da otputujemo u Prijedor bez prihvatanja posmrtnih ostataka, ako se obdukcija ne obavi.

Lekar i advokat iz Ilinoisa tvrdi da je Haški tribunal već bio zagazio u laž: „Znao sam da Tribunal to neće moći da dozvoli, jer bi ceo svet brujao da smo ih bojkotovali zbog namere da prikriju uzrok smrti. Naime, dan nakon što je preminuo objavili su da je Milan umro od infarkta srca. Ja sam postavio dijgnozu i pre nego što sam krenuo iz Čikaga, razgovarajući telefonom sa zatvorskim lekarom u Ševeningenu. Kad sam narednog dana stigao tamo, uverio sam se da sam bio u pravu. Milan je bio beo kao čaršav kojim su ga pokrili i to je bio siguran znak totalnog iskrvavljena. Znači, umro je od prskanja aorte, što je obdukcijom i potvrđeno. Objava razloga  njegove smrti bila je laž i uvreda za sve koje žele istinu, ali od tog naopakog suda nije ni trebalo očekivati bolje. Oni reaguju samo ako strahuju da će svetska štampa nešto objaviti”.

Pored pisma sudiji Rodrigezu, dr Vučićević nam predočava i službene poruke koje je uputio holandskom docentu Gertu van Ingenu, koji je obavio obdukciju.

– Obdukciji je prisustvovao i dr A. C. Hant kao ekspert Ujedinjenih nacija, i stalno se muvao oko mene. Rekao sam mu da to ne radi jer hoću da se krećem po obdukcionoj sali i sve vidim, a on reče da su ga u Sekretarijatu Tribunala zamolili da pazi na mene da se ne bih onesvestio – kaže naš sagovornik.

Dr Vučićević je sa jednim banjalučkim patologom, koji je u Holandiju tada doputovao na njegov zahtev, dobio pravo da otvori samicu u kojoj je Kovačević tamnovao i završio život:

– Bila je prepuna dokaza da je Milan znao da umire. Razbio je svoj budilnik, polomio dve četkice za zube, nagazio na tubu zubne paste, polomio olovke i pocepao sva dokumenta koja sam

mu ja dao da čita. Bilo je to šokantno svedočanstvo o satima i satima mučenja jednog čoveka – ističe Vučićević, nastavljajući priču o tome šta se događalo poslednje noći života dr Milana Kovačevića.

– Prekoputa njegove ćelije bio je pritvoren Rasim Delić, optužen za zločine protiv Srba. Saznao sam da je on slušao kako Milan satim doziva u pomoć i pred zoru zapretio komandiru straže da će, ako ne otvori Srbinovu ćeliju, on provaliti svoju i na leđima nositi Kovačevića u bolnicu. Komandir je uzvratio: „Ako to uradiš, ispaliću ti metak u čelo”.

Zaključujući, dr Vučićević kaže: „Odmah sam video da je sudija Rodrigez postavljen ne da bi obavio istragu, već sa zadatkom da prikrije stvarni uzrok Milanove smrti. I pored svih intervencija, kompletan zapisnik obdukcije, sa fotografijama, dobio sam tek šest meseci kasnije, i iz tog materijala svaki lekar može da vidi da bi blagovremena operacija spasila život dr Milanu Kovačeviću”.

Izvor: Politika