Хаг нуди пуштање Шешеља

Влада Србије даће условне гаранције за пуштање Војислава Шешеља на превремену слободу, сазнаје “Блиц”.

Те гаранције подразумеваће, као и у јулу ове године, да се Шешељ у правно обавезујућој форми, изјасни да ће поштовати све услове за његово пуштање на слободу који буду договорени или које одреди судско веће Трибунала.

Расправно веће Хашког трибунала покренуло је иницијативу за пуштање на привремену слободу оптуженог Војислава Шешеља услед погоршања његовог здравља.

У јучерашној одлуци коју је тај суд данас објавио, веће председавајућег Жана-Клода Антонетија позвало је власти Холандије и Србије да се данас до 18 сати изјасне о могућности привременог ослобадјања Шешеља.

Од власти Србије је, притом, затражено и да изјави може ли гарантовати да Шешељ неће контактирати са потенцијалним сведоцима и да ће се вратити у Хаг када га Трибунал позове. Веће напомиње и да би Шешељ морао да поштује и друге услове које би оно прописало.

Расим Љајић: Гаранције ако прихвати обавезе

Потпредседник Владе Србије и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић навео је данас да је Влада спремна да гарантује за привремено пуштање оптуженог Војислава Шешеља на слободу, уколико се он обавеже да ће поштовати захтеве Трибунала.

Љајић је, како се наводи у саопштењу, истакао да је Влада Србије забринута због новог развоја догађаја у погледу здравственог стања Шешеља.

“Влада Србије је спремна да пружи гаранције за његово привремено пуштање на слободу, под условом да се оптужени Војислав Шешељ изјасни да ће поштовати све услове које одреди надлежно судско веће Хашког трибунала, као и да прихвата гаранције Владе Србије, имајући у виду да их је до сада одбијао”, навео је Љајић.

Тиме је потпредседник владе одговорио на писмо које је добио од председавајућег Претресног већа на суђењу Војиславу Шешељу Жан Клода Антонетија, у којем се од Владе Србије тражи мишљење о евентуалном пуштању Војислава Шешеља на привремену слободу.

Исте гаранције Владе Србије тражене су и почетком јула, али је Шешељ тада одбио те гаранције и саопштио да неће поштовати ниједан од услова Трибунала.

Хаг пушта Војислава Шешеља на слободу?

Хаг — Хашки трибунал затражио од Холандије и Србије да се вечерас до 18 сати изјасне о могућем привременом пуштању на слободу хашког оптуженика Војислава Шешеља.

Трибунал је навео да је добио додатне поверљиве информације а које указују на погоршање здравственог стања Шешеља.

С обзиром на нови развој догађаја, Трибунал разматра могућност привременог пуштања на слободу Шешеља и зато је позвао Србију и Холандију да најкасније данас до 18 сати доставе своје мишљење, наведено је у саопштењу.

Трибунал је од Владе Србије затражио и да потврди да ће бити у могућности да гарантује да оптужени неће ступати у контакт са сведоцима или жртвама и да ће се Шешељ вратити под надзор Међународног суда у Хагу чим то наложи Судско веће.

Судско веће је недавно разматрало могућност да се Шешељ услед погоршања здравственог стања привремено пусти на слободу, али је због недостатка сарадње оптуженог прекинуло тај поступак, наведено је у саопштењу Хашког суда.

Међутим, пошто је Судско веће примило додатне информације које говоре да се здравствено стање оптуженог погоршало и с обзиром на тај развој догадјаја и да би се избегло најгоре, Судско веће разматра могућност да Шешеља привремено пусти на слободу како би му била указана нега у најбољем могућем окружењу, а да се притом осигура безбедност сведока и интегритет поступка, наводи се у саопштењу из Хага.

Подестимо, Милован Бојић , члан лекарског конзилијума који је посетио лидера СРС у Хагу рекао је да је здравствено стање Војислава Шешеља озбиљно и да постоје елементи “животне угрожености” и дефинитивне метастазе на јетри.

Он је подсетио да је Шешељу претходно дијагностикован и рак дебелог црева, али да није било адекватног медицинског третмана.

Бојић је предложио и као једино решење изнео да се Шешељ лечи у Србији, али је и указао да се то не може очекивати док њему не буде укинут притвор.

Шешељ се 23. фебруара 2003. године добровољно предао Хашком суду, где се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице, која га терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања од 1991. до 1993. године у Хрватској, БиХ и Војводини.

Од тада је у притвору у Схевенингену, а његов предмет је и даље у претресном поступку, који је почео 2007. године. Тужилаштво је крајем 2010. завршило изношење доказа, а оптужени, који се сам брани, није желео да износи никакве аргументе одбране.

Извор: Б-92, Танјуг