И пад је лет …

Не каже наш народ залуд: Све је добро, кад се добро – сврши! Мој, и председник Србије, Томислав Николић, са све својом пратњом и свим саветницима и саветницама, дакако, Божјом вољом, успешно се вратио необављена посла с неба изнад Јадрана… Са пута за Рим и посете Папи Фрањи.

И после падања “као камен” у два километра небеског амбиса, са изанђалим, маторим и трошним владиним “фалконом” (FA-50; YU-BNA), без дочека почасне гарде (и министра Златибора Лончара, на срећу!) успешно се приземљио на аеродром “Никола Тесла” у Сурчину. Хвала Богу! Сви су живи и здрави.

И сад, петак, 17. април и председник Србије, и Оливер Антић и Станислава Пак – Станковић и Иван Мркић и Јасмина Митровић, као и особље “фалкона” – сви славе као свој други рођендан! А, после причају да Бога нема? А што Тома зида цркву? А што се за многе потезе крсти и левом и десном? Хвала Богу!

Кад је први шок прошао, поједини медији почели су свој шоу: авиону ништа не фали, него су криви они у “фалкону” који су пили, ма какви пили, просипали кафицу на инструмен-таблу раскрибуцаног авиона, с којим је крај службеног пута известан, отприлике колико су биле сигурне кочије “Пони експреса” на дивљем Западу?!

И то је “Блицу” очито било мало, па се ту укључују обожаваоци лика и дела председника Србије, курири, тврдњом да је авион добро, али за путнике нису баш – сигурни… Док сам читао те башибозлуке, искрен да будем, с ногу ме је обалио, Томин интимус, следбеник и пријатељ, сарадник, председник “Томине странке”, председник Владе Србије Александар Вучић, изјавом:

“Не дам паре за авион”?! „Не, у овом тренутку немамо ни право ни новац да купујемо авион, а ако хоћете и не дам паре“, рекао је Вучић новинарима упитан да ли се размишља о куповини новог авиона за потребе државних званичника.

Дуго сам промишљао, премишљао, смишљао, али сувисли одговор на овакву изјаву нисам нашао? Истина, Вучићва изјава – “НЕ ДАМ” – није ме баш претерано изненадила.

Јер, паре за авион немамо у буџету који је бушан као сито, а председника државе можемо да изаберемо на изборима…

Уосталом, у спречености председника државе, или оправдане одсутности, а и да се, не дај Боже сруши авион, то је – оправдан разлог, ту је, зна се, председник Народне скупштине. Наша Маја. Напета као пушка!

Уосталом, председник Владе Србије често, пригодним приликама, уме слично да каже:

– Не дам Гашића;

– Не дам Диковића

– Не дам Лончара;

– Не дам Селаковића;

– Не дам Вулина;

– Не дам Вербића;

– Не дам Вујовића;

– Не дам Сертића;

– Не дам Кори;

– Не дам Зорану;

– Не дам Вељовића;

– Не дам плате;

– Не дам пензије;

– Не дам Мишковићу да води државу;

– Не дам службене аутомобиле;

– Не дам…Ма, не дам…!

И, кад због своје глупости ништа паметно нисам успео да смислим, зна се правац – кафана. Можда тамо угледни истраживачки аудиториј, истина није баш поуздан као истраживачка Агенција Богосављевића или Павића, или паметан као аналитичар Вук Станковић, илити онај Анђелковић, или Фактор плус, а тек Тони Блер, али опет… Штрос Кана да не помињем… И одговор сам добио кроз виц који је, чим прије, пре но што трепнеш – лансиран…

Пробрани новинари од имена и угледа, као што су на пример Д.Ј.В., Ж.М., М.М., А.Р., В.С., В.М, Р.Д. питали Александра Вучића да ли ће Влада, можда, да купи нови службени авион, уследио је језгровит и лаконски одговор:

“Ако баш хоћете да знате, не дам паре!”

Хауг!

Новинари, као новинари:

„Па добро, а шта дајеш?

– Дајем Београд на воду. Шеицима!

Па, има логике, кеве ми…

Чисто да се проститутке, упс – старлете, више не ломатају по белосветским аеродромима и авионима чак до Дубаија, или Абу Дабија. И да нам, приде, порасте домаћи приход, овде, а не тамо. И ПДВ.

А, шта они теби дају?

– Авион. Кад се овај крш поквари!!

А нови авион?

– Ма какав, бре, авион, уосталом, и пад је – лет!

Макар и из авиона! Зар не? Уосталом, и не погину баш сви кад авион падне?! Зар Весна Вуловић није преживела?

Јесте!!

* * * * *

Уосталом јавност, с правом, очекује да чује извештај – шта се то тачно догодило с авионом? Ипак, изгледа да се ништа драматично није догодило?! Одакле ми то? Па, нагађам.

Да јесте, не би, ваљда, онај Бабић, у кафани, уз све музику, и партијске другове, прославио 44. рођендан! Знам човека, а уосталом Томислав није Александар.

А дотле: “Делије” прегазиле, уз два брејка, “гробаре”, засад само у кошарци. Ускоро је фудбал на дневном реду. Новак Ђоковић је опет освојио мастерс 1000. Овог пута у блиском му Монте Карлу, нека се припреме Рим, Мадрид и Париз…

Ивица (без Марице), читам, одрекао се мог пријатеља Мрке. Због, кажу, Слобе? Чудно? Не… Слобе се одавно одрекао!

* * * * *

А, зар се и не прича да ће децембра избори. На свим нивоима. Прича се!

Извор: Сведок