I pad je let …

Ne kaže naš narod zalud: Sve je dobro, kad se dobro – svrši! Moj, i predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, sa sve svojom pratnjom i svim savetnicima i savetnicama, dakako, Božjom voljom, uspešno se vratio neobavljena posla s neba iznad Jadrana… Sa puta za Rim i posete Papi Franji.

I posle padanja “kao kamen” u dva kilometra nebeskog ambisa, sa izanđalim, matorim i trošnim vladinim “falkonom” (FA-50; YU-BNA), bez dočeka počasne garde (i ministra Zlatibora Lončara, na sreću!) uspešno se prizemljio na aerodrom “Nikola Tesla” u Surčinu. Hvala Bogu! Svi su živi i zdravi.

I sad, petak, 17. april i predsednik Srbije, i Oliver Antić i Stanislava Pak – Stanković i Ivan Mrkić i Jasmina Mitrović, kao i osoblje “falkona” – svi slave kao svoj drugi rođendan! A, posle pričaju da Boga nema? A što Toma zida crkvu? A što se za mnoge poteze krsti i levom i desnom? Hvala Bogu!

Kad je prvi šok prošao, pojedini mediji počeli su svoj šou: avionu ništa ne fali, nego su krivi oni u “falkonu” koji su pili, ma kakvi pili, prosipali kaficu na instrumen-tablu raskribucanog aviona, s kojim je kraj službenog puta izvestan, otprilike koliko su bile sigurne kočije “Poni ekspresa” na divljem Zapadu?!

I to je “Blicu” očito bilo malo, pa se tu uključuju obožavaoci lika i dela predsednika Srbije, kuriri, tvrdnjom da je avion dobro, ali za putnike nisu baš – sigurni… Dok sam čitao te bašibozluke, iskren da budem, s nogu me je obalio, Tomin intimus, sledbenik i prijatelj, saradnik, predsednik “Tomine stranke”, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, izjavom:

“Ne dam pare za avion”?! „Ne, u ovom trenutku nemamo ni pravo ni novac da kupujemo avion, a ako hoćete i ne dam pare“, rekao je Vučić novinarima upitan da li se razmišlja o kupovini novog aviona za potrebe državnih zvaničnika.

Dugo sam promišljao, premišljao, smišljao, ali suvisli odgovor na ovakvu izjavu nisam našao? Istina, Vučićva izjava – “NE DAM” – nije me baš preterano iznenadila.

Jer, pare za avion nemamo u budžetu koji je bušan kao sito, a predsednika države možemo da izaberemo na izborima…

Uostalom, u sprečenosti predsednika države, ili opravdane odsutnosti, a i da se, ne daj Bože sruši avion, to je – opravdan razlog, tu je, zna se, predsednik Narodne skupštine. Naša Maja. Napeta kao puška!

Uostalom, predsednik Vlade Srbije često, prigodnim prilikama, ume slično da kaže:

– Ne dam Gašića;

– Ne dam Dikovića

– Ne dam Lončara;

– Ne dam Selakovića;

– Ne dam Vulina;

– Ne dam Verbića;

– Ne dam Vujovića;

– Ne dam Sertića;

– Ne dam Kori;

– Ne dam Zoranu;

– Ne dam Veljovića;

– Ne dam plate;

– Ne dam penzije;

– Ne dam Miškoviću da vodi državu;

– Ne dam službene automobile;

– Ne dam…Ma, ne dam…!

I, kad zbog svoje gluposti ništa pametno nisam uspeo da smislim, zna se pravac – kafana. Možda tamo ugledni istraživački auditorij, istina nije baš pouzdan kao istraživačka Agencija Bogosavljevića ili Pavića, ili pametan kao analitičar Vuk Stanković, iliti onaj Anđelković, ili Faktor plus, a tek Toni Bler, ali opet… Štros Kana da ne pominjem… I odgovor sam dobio kroz vic koji je, čim prije, pre no što trepneš – lansiran…

Probrani novinari od imena i ugleda, kao što su na primer D.J.V., Ž.M., M.M., A.R., V.S., V.M, R.D. pitali Aleksandra Vučića da li će Vlada, možda, da kupi novi službeni avion, usledio je jezgrovit i lakonski odgovor:

“Ako baš hoćete da znate, ne dam pare!”

Haug!

Novinari, kao novinari:

„Pa dobro, a šta daješ?

– Dajem Beograd na vodu. Šeicima!

Pa, ima logike, keve mi…

Čisto da se prostitutke, ups – starlete, više ne lomataju po belosvetskim aerodromima i avionima čak do Dubaija, ili Abu Dabija. I da nam, pride, poraste domaći prihod, ovde, a ne tamo. I PDV.

A, šta oni tebi daju?

– Avion. Kad se ovaj krš pokvari!!

A novi avion?

– Ma kakav, bre, avion, uostalom, i pad je – let!

Makar i iz aviona! Zar ne? Uostalom, i ne poginu baš svi kad avion padne?! Zar Vesna Vulović nije preživela?

Jeste!!

* * * * *

Uostalom javnost, s pravom, očekuje da čuje izveštaj – šta se to tačno dogodilo s avionom? Ipak, izgleda da se ništa dramatično nije dogodilo?! Odakle mi to? Pa, nagađam.

Da jeste, ne bi, valjda, onaj Babić, u kafani, uz sve muziku, i partijske drugove, proslavio 44. rođendan! Znam čoveka, a uostalom Tomislav nije Aleksandar.

A dotle: “Delije” pregazile, uz dva brejka, “grobare”, zasad samo u košarci. Uskoro je fudbal na dnevnom redu. Novak Đoković je opet osvojio masters 1000. Ovog puta u bliskom mu Monte Karlu, neka se pripreme Rim, Madrid i Pariz…

Ivica (bez Marice), čitam, odrekao se mog prijatelja Mrke. Zbog, kažu, Slobe? Čudno? Ne… Slobe se odavno odrekao!

* * * * *

A, zar se i ne priča da će decembra izbori. Na svim nivoima. Priča se!

Izvor: Svedok