ISIS gubi, vreme je za teži deo posla

Glavni nedostatak u istoriji američkog uplitanja u oružane prekomorske sukobe bila je nebriga za ono što će da usledi po završetku borbi. Najjasniji primer je, naravno, američka invazija na Irak 2003, kad su sponzori rata bili nemarni, ne baveći se ozbiljno fazom posle svrgavanja iračkog režima, koja je bila sve samo ne stabilna i demokratska.

Slično se desilo kad su SAD pratile Evropu u svrgavanju Muamera el Gadafija u Libiji. Kad su se neredi i sukobi nastavili, šire posledice po SAD i međunarodnu zajednicu su se pokazale isto tako pogubnim. To posebno uključuje stvaranje plodnog tla za ekstremizam i terorizam, budući da je invazija na Irak kasnije na svet donela grupu koju danas znamo kao ISIS.

Veći deo onog što se primenjuje u svrgavanju režima takođe se može primeniti i u pobedi nad ISIS, nedržavnim akterom koji se domogao debelog parčeta zemlje i pokušava da uspostavi državu. Naravno, postoje ozbiljne razlike između pravih državnih režima i ISIS, kratkotrajnog fenomena koga odlikuje varvarstvo, potpuno nelegitimnog i nepriznatog. Bilo bi teško dati razlog zašto bi trebalo da ostavimo ISIS tu gde jeste, dok bi se svakako moglo izneti dosta razloga zašto bi današnjica bila bolja da se nije obarao režim poput onog u Iraku. Međutim, postoji dosta teškoća pred onim što potom dolazi.

Tim problemima će uskoro morati da se stane na crtu. ISIS beži. U Iraku su izgubili skoro polovinu teritorije osvojenu u ofanzivi 2014. godine, a iračke snage su u ranoj fazi kampanje preuzimanja Mosula, drugog iračkog grada po veličini. U Siriji je ta grupa pretrpela veliki poraz od vladinih snaga, koje su zauzele Palmiru, dok su protivničke opozicione milicije u ofanzivi na severozapadu. U međuvremenu, stižu i izveštaji da se ISIS suočava sa sve većim finansijskim teškoćama kao i da sve teže uspeva da upravlja svojom mini-državom.

U pozadini takvog razvoja raste neizvesnost oko pitanja „šta posle“. Međunarodna diplomatija pod patronatom UN će se suočiti s tim kad bude rešavala političku budućnost Sirije. Svejedno, diplomate i dalje pregovaraju, ali intenzitet događanja na terenu forsira tu temu. Skorija dešavanja u i oko Palmire stavljaju do znanja da će se teško desiti da Asadova vlada ne uspostavi kontrolu nad prostorom koji je ISIS prethodno zauzeo. To sirijsku političku formulu koja se zasniva na odlasku Asadovog režima čini sve komplikovanijom. Dodatni gubici ISIS na severozapadu dešavaju se u korist onih koji su bacili oko na teritoriju u ovom složenom građanskom ratu.

Što se tiče Iraka, sličnu situaciju je opisao Tomas Fridman u kolumni napisanoj posle posete toj zemlji. Fridman citira guvernera provincije Kirkuk: „Problem u Iraku nije Islamska država. ISIS je simptom lošeg upravljanja i sektašva“. Bez konkretnih administrativnih i političkih promena, „situacija u Iraku bi se mogla pogoršati“ pošto ISIS izgubi. Fridman dalje objašnjava: „Jednostavno ne postoji konsenzus po pitanju držanja vlasti u sunitskim područjima koja je ISIS okupirao. I zato, kad čujete da smo eliminisali kalifa ISIS Abu Bakr al Bagdadija i da smo spustili zastavu ISIS u Mosulu – nemojte slaviti“. Konkurentske težnje između Kurda i sunitskih Arapa su najveći, ali ne i jedini uzrok ovog nerešenog konflikta.

Trenutni razvoj situacije protiv ISIS (u okviru sadašnje politike SAD i drugih) je jedan od razloga zašto su pozivi na veću američku vojnu intervenciju neopravdani. Drugi razlog između ostalog su kontraproduktivne posledice pokušaja korišćenja američke vojne moći protiv ekstremizma kao i rizik zaglavljivanja u blato komplikovanog rata poput ovog u Siriji. Ton urgentnosti poziva na eskalaciju baziran je na lažnim pretpostavkama da su događanja u tzv. kalifatu usko povezana sa međunarodnim terorizmom na Zapadu. Na primer, postoji veoma malo dokaza da je iz centrale ISIS stizala materijalna i finansijska pomoć za nedavne napade u Parizu i Briselu.

Još jedan razlog zbog kojeg je šire američko vojno uplitanje neopravdano jeste taj što bi takva intervencija, koja bi trebalo da ubrza pad ISIS, samo pogodovala da isplivaju na površinu neki fundamentalni problemi. Što se tiče problema u kojem je, kako je irački provincijski guverner rekao, ISIS simptom, skorija vojna događanja neće doneti boljitak međunarodnoj bezbednosti. U meri u kojoj su dešavanja u Siriji i Iraku povezana sa pretnjom terorizma na Zapadu, ta pretnja neće zavisiti od toga koliko će brzo ISIS nestati, već šta će ostati posle njegovog nestanka.

Prevod – Andrej Cvijanović

Izvor: The National Interest/Novi Standard