Istok Ukrajine klizi u ruske ruke

MOSKVA – Dok traje intenzivna diplomatska borba Zapada i Rusije oko pitanja ruskih trupa na Krimu, oko 300 proruskih demonstranata u gradu Donjecku, u istočnoj Ukrajini, zauzelo je juče nekoliko spratova zgrade regionalne vlade.

Baš kao pre nekoliko dana u glavnom krimskom gradu Simferopolju, između 3.000 i 4.000 demonstranata se okupilo ispred oko zgrade regionalne vlade, mašući ruskim zastavama i uzvikujući „Rusija, Rusija!”, izveštava AFP. Na zgradi regionalne vlade, visokoj 11 spratova, inače se već tri dana vijori ruska, a ne ukrajinska zastava.

Donjeck se smatra uporištem opozvanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, a u čitavoj istočnoj Ukrajini većinski živi stanovništvo koje govori ruski jezik. Osim u Donjecku i Simferopolju, ruske zastave se vijore i u Harkovu, Marijupolju, Melitopolju i Odesi, u kojima su takođe poslednjih dana organizovani masovni proruski protesti.

Međutim, zasad je najveća zabrinutost usmerena na stanje na Krimu, budući da su ukrajinske trupe u ukrajinskim vojnim bazama na ovom poluostrvu opkoljene proruskim trupama. Tenzija raste jer je ruska Crnomorska flota saopštila ukrajinskim snagama na Krimu da se predaju danas do pet časova po lokalnom vremenu ili će biti suočeni sa vojnim napadom.

Ultimatum je, kako je preneo Interfaks, dao komandant ruske flote Aleksandar Vitko, dok je zvaničnik regionalnog ministarstva odbrane Krima Vladislav Seleznjov saopštio da „nije bilo pucnjave osim jednog metka upozorenja koji su opalili Ukrajinci nedaleko od Sevastopolja”.

„Rusija neće rat sa Ukrajinom”, rekao je zamenik šefa diplomatije Rusije Georgij Karasin, dodavši da „niko u Rusiji ne želi rat”. Kako je rekao, odluka Saveta Federacije koja omogućava ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da, kad bude smatrao za shodno, pošalje vojsku u Ukrajinu, trebalo bi da „otrezni mnoge i pokaže ozbiljnost ruskih namera” i natera „majdansku vladu, vladu pobednika, da se bavi realnom unutrašnjom politikom, rešavanjem konkretnih problema u skladu sa međunarodnom praksom”.

Karasin je istakao da je „vlada pobednika” napravljena čekićem Majdana i da su u nju ušli „otvoreni šovinisti i ekstremisti koji hoće da stvore nacionalističku državu u 21. veku u centru Evrope”. „To je tragedija za našu bratsku i nama veoma blisku Ukrajinu.”

Ruski mediji ističu da sve više pripadnika ukrajinskih oružanih snaga na Krimu dobrovoljno prelazi na stranu nove vlade i da ih je prešlo već više od 5.000.

Vrhovni savet Krima juče je raspravljao o formulaciji pitanja koje će biti postavljeno na referendumu koji je zakazan za 30. mart. Ističe se da nije reč o pokušajima otcepljenja Krima od Ukrajine, već o zahtevima za veću autonomiju koja će poluostrvo učiniti manje zavisnim od vlasti u Kijevu.

S druge strane, zamenik ukrajinskog premijera Vitalij Jarema juče je izjavio da bi granica između Ukrajine i Rusije mogla da bude zatvorena u bliskoj budućnosti.

„Trenutno se razmatra pitanje zatvaranja državnih granica i uvođenje strožih kontrola prelazaka državljana Rusije”, rekao je Jarema u izjavi za lokalnu televiziju Kanal 5.

Nove vlasti u Kijevu strahuju od dolaska dodatnog broja ruskih trupa na poluostrvo Krim, pored onih već prisutnih u pomorskoj bazi ruske Crnomorske flote u Sevastopolju. Tome su doprineli i izveštaji o tome da je na ruskoj strani granice, to jest uskom morskom prolazu koji deli Rusiju i ukrajinski region Krim, uočeno nagomilavanje većeg broja oklopnih vozila.

Jarema je takođe rekao da ruski brodovi dolaze i odlaze iz luke Sevastopolj, pomorske baze ruske Crnomorske flote, i da su ruske vlasti blokirale signal mobilne telefonije na određenim mestima uz granicu.

„Ukrajina se nikad neće odreći Krima”, izjavio je novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, ali dodavši da „vojna opcija trenutno nije na stolu”.

Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov optužio je juče novo rukovodstvo Ukrajine za napade na manjine i pozvao zapadne partnere da ostave po strani političke kalkulacije i da misle na dobrobit naroda Ukrajine. On je u Ženevi na Savetu OEBS-a o ljudskim pravima rekao da Rusija ima informacije da se pripremaju provokacije protiv ruske flote na Krima.

Lavrov je odbacio sve kritike o ruskoj agresiji i osudio pretnje bojkotom Rusije, istakavši da to rade „dosadašnji partneri, koji su dosledno i uporno podsticali njima bliske političke snage na ultimatume, odbijanje dijaloga, ignorisanje zabrinutosti juga i istoka Ukrajine, i konačno – na polarizaciju ukrajinskog društva”.

Rusko ministarstvo inostranih poslova izdalo je juče saopštenje u kome se kaže da su neprihvatljive pretnje američkog šefa diplomatije Džona Kerija i da se prećutkuje da su upravo SAD i njihovi saveznici zatvarali oči pred nedelima vojnika Majdana – rusofobijom, antisemitizmom, skrnavljenjem sećanja na junake Drugog svetskog rata.

„Vašington je ignorisao i to što je novi kijevski režim pogazio sporazum od 21. februara, koji su potpisali ministri inostranih poslova Nemačke, Francuske i Poljske, i formirao ’vladu pobednika’, faktički objavivši rat ruskom jeziku i svemu što asocira na Rusiju. Saveznici Zapada su danas otvoreni neonacisti koji ruše pravoslavne hramove i sinagoge”, saopštio je ruski MIP.

Uprkos teškim rečima sa obe strane, tračak nade za diplomatsko rešenje spora vidi se u tome što je, prema rečima Mihaila Margelova, predsednika komiteta za međunarodne odnose Saveta Federacije, Rusija spremna da razgovara o situaciji u Ukrajini u okviru OEBS-a, „kao što je predložila Angela Merkel”. On je, međutim, dodao da „Zapad ne želi takav razgovor”.

Po ruskim gradovima se održavaju mitinzi podrške ruskom narodu u Ukrajini, na kojima se prikuplja i materijalna pomoć. Zasad malo ko veruje da može doći do rata između dve države, čija je istorija vekovima bila zajednička.

———————————————-

Ministri EU: Konfrontacija EU i Rusije štetila bi svima

Brisel – Ministri spoljnih poslova EU juče su na hitnom sastanku povodom situacije u Ukrajini rekli da je dijalog najplodniji način da se napravi korak ka njenom rešenju, ocenjujući da bi konfrontacija EU i Rusije nanela štete obema stranama.

Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski rekao je, povodom eskalacije situacije na poluostrvu Krimu u sastavu Ukrajine, da se EU suočava „s najozbiljnijom krizom” od balkanskih ratova pre dve decenije.

Šef španske diplomatije Hose Manuel Garsija-Margaljo rekao je da su u toku razgovori o organizovanju hitnog samita šefova država i vlada EU u četvrtak.

Izvor: Politika