Izbori su završeni – šta je budućnost Kosova?

BEOGRAD – Pobedila je „Srpska” u devet od deset opština, Pantić Ivanovića u severnom delu Kosovske Mitrovice, a u desetoj sa većinskim srpskim stanovništvom, Štrpcu, prvi su Liberali, takođe srpski.

Ovaj izborni uspeh, međutim, nije, ili još nije, opšti trijumf, pa još i istorijski, kako olako rekoše brzometni političari iz Beograda. Biće izuzetan, i više od toga, samo ako počne da se ostvaruje uslov da Građanska inicijativa „Srpska” odmah počne da radi ono što je u predizbornoj kampanji i najavljivala, a ponovio, objavljujući pobedu, njen kandidat za gradonačelnika, Krstimir Pantić. Podrazumeva se, naravno, saglasnost i puna podrška centralnih srpskih vlasti koje su, uostalom, praktično i formalno stvorile „Srpsku” na Kosmetu.

Kosmet je integralni deo Srbije – to je taj uslov, uslov svih uslova, mera svih politika i državnih ponašanja, od lokalnih do onih vrhunslih nivoa, od manje i više važnih do najvažnijih, istinski istorijskih. Svi rezultati, naravno i izborni, postaju relevantni tek kad se, makar, stabilizuju izgledi za ostvarivanje tog glavnog rezultata – odbrane teritorijalnog intehgriteta, Kosmeta u Srbiji.

Tada bi se, i poraženi na izborima, mogli da doživljavaju – ne kao gubitnici. Pobedili bi svi – i Pantić i Ivanović, kao i na vrhu Srbije – i Vučić i Đilas, Nikolić i Tadić, Dačić i Cvetković…Upravo takva preokupacija potpuno je dominirala Pantićevim pobedničkim obraćanjem javnosti.

Pobednik je sve pozvao na jedinstvo: i one koji su bojkotovali izbore, i Ivanovića na koalicioni dogovor u severnomitrovačkoj opštini, i sve druge u drugim oštinama – da zajednički „nastave borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije”.

Iako nije neuobičajeno da se, u ovakvim trenucima zanosa pobedom, izgovaraju one zajapurene i nerealne, a najčešće praznjikave reči parolaškog dometa, delovalo je prijatno i podosta ohrabrujuće koliko je Panrtić insistirao na naajvažnijoj preokupaciji cele Srbije.

Rekao je da sada „imamo devet gradonačelnika, od deset, koliko ih je u ZSO, koje podržava Vlada Srbije i koji će dosledno sprovoditi njenu politiku”. Obećao je i lični doprinos da će „u svom radu stalno ponavljati da ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, da nisu državljani tzv. Republike Kosovo, već da su grđani Srbije”.

Konačno, sve je, krajnje konkretno, pozvao da zajednički „sačuvamo Kosovo i Metohiju, naše porodice, prisustvom države Srbije na ovom području” i zaključio aktuelnom temom da „posle ovih izbora Kosovo nikada neće postati članica UN, niti će moći da računa na dalju nezavisnost”…

Izuzetno je, naravno, važno što su se ovakve izjave čule, i to na Kosmetu, ali ne ohrabruje što su, i tri dana posle izbora, ostale jedine, nekako usamljene, pa ne mogu, prirodno, da se isključe sumnje, ne u realnost njihovih ocena, već u realnost svesrpskog angažovanja da se – ostvare.

Prenaglašavanje vrednosti buduće Zajednice srpskih opština (ZSO) može biti i korisno – ako ta buduća institucija ojača i poziciju naših predstavnika u briselskom dijalogu, i uopšte u svetskom angažovanju, ali prevashodno u položaju Srba na Kosmetu. Pri tome, optimisti, naravno podrazumevaju da su njihovi stavovi oni koje je izgovorio Pantić, a koji se i sve ređe čuju, a još gore je što se ne vide dosledni pokušaji, makar, njihovog ostvarivanja.

Deset opština sa srpskom većinom i isto toliko naših gradonačelnika, čak i važna činjenica da su Srbi prestavljeni u deset opština sa albanskom većinom, samo je, međutim, pozicija koja će pokazati –šta je realno promenjeno i šta će moći da se promeni u korist integriteta, Srbije na Kosmetu.

Vruća retorika u korist povratka Kosmeta Srbiji ne obezbeđuje promene. Neće to, samo po sebi, uspeti ni Pantićvo ni bilo čije retoričko angažovanje – ako ne usledi praktično zajedničko, naravno političko delovanje. Ni posle izbornih uspeha, nadanja u promene nisu, sama po sebi, iz kategorije onih koja mogu da se smatraju – realnim. Osobito, kod Srba, i još posebnije u kreiranju i doslednom ostvarivanju politike.

Argumenata za ovakve sumnje ima do mile volje, ali je dovolno podsećanje na Tadićevu promenu stava iz rezolucije Skupštine Srbije u suprotni stav EU – za sednicu Geberalne skupšine UN o ispravnosti proglašena nezavisnosti Kosova. Slične i teže čak su ona srpska prećutkivanja seobe odlučivanja i ovlašćenja o Kosovu i Metohiji iz UN u EU…

Nepotrebna su, u ovom slučaju, bilo kakva podsećanja – dovoljno je samo, uz čitanje ćutanja našeg aktuelnog državnog vrha, čak i ovlašno sabrati postizborna tumačenja izbornih događaja, u svetu i na Kosmetu.

I EU i SAD su oduševljeni ponašanjem svih albanskih izbornih tela, naravno i nekih zapadnih, iako je dugačak spisak najdrastičnijih prekršaja na štetu srpskih glasača. Politički je važnije što zapadni zaštitnici Prištine izdvajaju samo budući doprinos izbora potpunoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, što podrazumeva, naravno, dve nezavisne države.

I Hašim Tači je oduševljen „emancipacijom građana Kosova” i organizacijom izbora „prema najviišim međunarodnim standardima”, što je njemu samo maska za težak izborni poraz u Prištini, Gnjilanu, Uroševcu, Vitini i Lipljanu…

Jasno je da je donedavno najpopularniji, Hašim Tači, naravno zbog zločina nad Srnbima, sada strmoglavljen – i zbog pregovora sa Srbima i zbog toga što ga je pobedila narasla albanska snaga – Pokret Samoopredeljenje. Posledice, naravno, nude široko dejstvo, nijedno pogodno za položaj Srba na Kosmetu i njihove osvežene ambicije da povrate Kosmet, kako je govorio novi gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice, Krstimir Pantić.

Možda je, za sada, dovoljno pomenuti samo oživljavanje starih predloga za deobu južne srpske pokrajine. Možda je najugledniji autor takve ideje, prvi živi srpski pisac, Dobrica Ćosić, bio kod predsednika Nikolića sasvim drugim povodom i da nije namerno pominjao svoj stari projekat. Manje je, čini se, verovatno da britanski diplomata, negdašnji ugledni ambasador u Beogradu, Ajvor Roberts, i još neki spolja, slučajno ili spontano oživljavaju tu ideju o podeli Kosova i Metohije.

Dobričinu drevnu i opet aktuelnu ideju – odbijala je svojevremeno Srbija. Sada je odbija „Samoopredeljenje” Kosmeta. U svakom slučaju – gubi Srbija!

Izvor: Fakti