S druge strane predsednik HDZ-a Dragan Čović održao je konferenciju za medije nakon prvih izbornih rezultata, na kojoj je vidno razočaran konstatovao da su ponovo Bošnjaci odlučili kada je u pitanju izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH. Čović je rekao da je zadovoljan zato što je među hrvatskim glasačima dobio 80 odsto glasova, ali da je Komšić u vođstvu zahvaljujući bošnjačkim glasovima.
„Podrška je daleko bolja nego što smo očekivali. Nadam se ukupnoj cifri od 155.000 glasova. Ako znamo koliko je naše biračko telo želim da se zahvalim svima i preuzeću obavezu. Zajedništvo je rezultiralo dobrim rezultatom”, kazao je Čović. Ipak, Bošnjaci su izabrali Komšića, rekao je Čović.
„Ovo je poruka svima, hrvatski narod je poslao poruku da je konstitutivan i da je proevropski. Žalostan sam što Bošnjaci to nisu razumeli i što su se opredelili drugačije. Mislio sam da to neće uraditi. Mi ćemo u hrvatskom glasačkom telu imati 80 posto. Ne možete Bošnjaci Hrvatima birati legitimne predstavnike, to je put nazadovanja, to nije evropski put. To je poruka i predstavnicima međunarodnih institucija. Trudili smo se da izmenimo Izborni zakon. Sada se vidi kada je prevaga u rukama najmnogobrojnijeg naroda. Verujem da će među Bošnjacima biti razumevanja jer to nije dobro za bošnjački narod i BiH i to može izazvati neviđenu krizu. Svesni smo te odgovornosti”, poručio je Čović a prenosi Tanjug.
Komšić: Hrvati, ne strahujte što ću vas ja predstavljati
Lider Demokratske fronte, Željko Komšić, kandidat za hrvatskog člana Predsedništva BiH, proglasio je pobedu i poručio Hrvatima u BiH da ne strahuju od činjenice da će ih predstavljati u tom telu.
„Dragi Hrvati, ne strahujte od činjenice da ću ja biti u Predsedništvu. Želim da zahvalim svim ljudima koji su poklonili poverenje meni. Želim da znate da sam ja tu kako bih služio svim građanima naše zemlje. Dragi Hrvati u Hercegovini, želim da znate da sam ja vaš legitimni predstavnik i ne treba da imate strah od činjenice da ću ja biti u Predsedništvu BiH naredne četiri godine”, rekao je Komšić.
Govoreći o rezultatima stranke, Komšić je rekao da očekuje da oni budu slični onima iz 2014. godine. „Ne želimo da ulazimo u neke matematičke koalicije, nego nas interesuje konkretni koraci koji će dovesti do boljitka svih građana BiH”, dodao je.
„Moja obaveza je da se bavim svima bez obzira da li me bh. građani u Hercegovini vole ili ne. Za mene su svi ljudi isti i ja ih ne delim na Bošnjake i Hrvate”, istakao je Komšić.
Rekao je i da je apsolutno opredeljen za svaki vid saradnje s Beogradom i Zagrebom, ali da se ne mogu tolerisati neke stvari koje su dosad tolerisane, a to je, kako je naveo, mešanje u unutrašnja pitanja BiH.
Željku Komšiću će ovo biti treći mandat hrvatskog člana Predsedništva BiH, na koji je izabran glasovima Bošnjaka. Poznavaoci prilika u Federaciji BiH I poznavaoci odnosa dva naroda, Bošnjaka i Hrvata u tom entietu BiH, ne isključuju mogućnost da ponovni izbor Komšića izazvati krizu vlasti u tom delu zemlje.
Izbori u Federaciji po neustavnom zakonu
Ovogodišnje opšte izbore, osme u posleratnom periodu (prvi su održani pre 22 godine, drugog septembra 1996. godine) Bosna i Hercegovina dočekala je bez jasnih pravila primene izbornih rezultata. To bi je, kako se procenjuje na različitim nivoima, moglo uvesti u dosad nezapamćenu krizu i neku vrstu blokade.
Opasnost dolazi iz Federacije BiH (FBiH), u kojoj su ovi izbori sprovedeni po zakonu koji je još u decembru 2016. godine Ustavni sud BiH proglasio protivnim najvišem pravnom aktu države. Zato je i OEBS uoči izbora upozorio da bi njihovi rezultati, budući da će se glasanje obaviti po neustavnom zakonu, mogli biti smatrani nezakonitima.
Uprkos svim upozorenjima, uključujući i ona iz Centralne izborne komisije BiH (CIK), da se dan izbora ne bi smeo dočekati bez donošenja novih, ovog puta s ustavom usklađenih zakonskih rešenja za izbor delegata u Dom naroda FBiH, političari iz tog entiteta su svaki pokušaj da se o tome dogovore završavali bez uspeha.
Gotovo izvesne posledice loših odnosa i nesporazuma bošnjačkih i hrvatskih lidera u FBiH ne mogu pogoditi i Republiku Srpsku (RS), jer ona će, nakon proglašenja izbornih rezultata, moći bez problema formirati novu vlast.
A što se tiče Federacije, ona će se naći u potpuno nezavidnoj situaciji. Zbog neprovođenja odluke Ustavnog suda, to bi pravosudno telo, ako bi od njega apelacijom bilo zatraženo da se o tome izjasni, moglo proglasiti i da je Dom naroda, konstituisan na osnovu izbora po neustavnom zakonu, suštinski nepostojeći, to jest da, pravno posmatrano, nema nikakva ovlašćenja. Bez legalnog Doma naroda, Federacija ne može izabrati ni predsednika i potpredsednike tog entiteta, kao ni njegovu vladu.
Jer, za razliku od Republike Srpske, u kojoj građani direktno odlučuju ko će im biti predsednik i potpredsednici, te poslanici u Narodnoj skupštini RS, u FBiH direktno se biraju samo poslanici u entitetskoj i 10 kantonalnih skupština. Sve ostale institucije vlasti u tom entitetu (ministre u vladi, predsednika entiteta, potpredsednike…) mora da potvrdi Dom naroda, čije je konstituisanje, dakle, zbog neprovođenja odluke Ustavnog suda, dovedeno u pitanje.
Kao posledica toga, biće dovedeno u pitanje i konstituisanje dvodomne zakonodavne vlasti na još višem nivou, to jest formiranje Doma naroda parlamenta BiH.
„Slutim da će se moći potpuno blokirati implementacija izbornih rezultata, te da će se ući u ‘majku svih kriza’ koje je BiH doživela ikad do sada. Republika Srpska će biti funkcionalna, a u Federaciji BiH će doći do krize, naročito u vezi s konstituisanjem Doma naroda, što znači da aktuelna vlada ostaje kao tehnička, a taj tehnički mandat može dugo trajati”, izjavio je politički analitičar i direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju Žarko Papić za portal „Indeks”.
Sudeći po tome kako su i ove izbore sproveli ignorišući odluku Ustavnog suda, moguće je da će političari u Federaciji naprosto i dalje okretati glavu u stranu na sva upozorenja te sudske ustanove o, kako se trenutno čini, neizbežnoj nelegalnosti Doma naroda FBiH. Rezultat će u tom slučaju biti da će taj dom po vertikali, od entiteta do federalnog nivoa, formirati čitavu jednu strukturu vlasti zasnovanu na kršenju ustava.
