Izveštaj sa tribine „Stanje u Donbasu pitanje ruskog naroda“

Mesni odbor Terazije Srpske radikalne stranke u prostorijama istoimene mesne zajednice organizovao je tribinu Stanje u Donbasu – patnje ruskog naroda u Ukrajini. Povod za održavanje tribine je trenutna situacija u Novorusiji, gde je donekle utihnuo žestoki građanski rat koji je već odneo više hiljada života. Sličnu tribinu je istog dana održala i italijanska organizacija Coordinamento Solidale per il Donbass.

Posetiocima tribine prvi se obratio predsednik Mesnog odbora Terazije Srpske radikalne stranke Teša Tešanović. Tešanović je ukazao da je, za razumevanje trenutne situacije u Ukrajini a posebno na istoku ove zemlje neophodno razumeti širi geopolitički kontekst ovih dešavanja. Naime, Tešanović je  ukazao da se politički prevrat koji je doveo do građanskog rata i de fakto dezintegracije Ukrajine kao jedinstvene države može razumeti kao posledica delovanja zapadnih imperijalističkih sila. Zlodela nacista u Ukrajini ne mogu se osuditi a da se istovremeno ne osude i oni koj iza njih stoje a to su isti oni delatnici na međunarodnoj sceni koji su odgovorni za oružanu agresiju na SRJ i protivpravnu secesiju Kosova i Metohije.

Centralni deo tribine obuhvatalo je izlaganje trojice govornika među kojima je prvi bio Dragomir Antonić, etnolog, autor čitavog niza knjiga, članaka i televizijskih emisija. Antonić je poznat i pažljivim čitaocima Pečata ili onim manje pažljivim koji novine čitaju otpozadi jer se njegova kolumna redovno nalazi na poslednjoj stranici ovog beogradskog nedeljnika. Antonić je uglavnom govori o dubokim istorijskim vektorima koji deluju ispod površine i koji određuju i tokove savremenih političkih zbivanja u Ukrajini. Kao najvažnije označio je dva takva faktora – verski sukob između rimokatolicizma i pravoslavlja i kompleks geopolitičkih pitanja koji je obično označava kao Istočno pitanje. Istočno pitanje, gotovo zanemaren izraz iz geopolitike prethodnih vekova, podrazumeva u svom izvornom značenju borbu velikih sila i mladih nacionalnih država za nasleđe Osmanskog carstva ali pod njime u širem smislu se može podrazumevati i borba velikih sila za kontrolu nad politički usitnjenim i nestabilnim prostranstvima jugoistočne Evrope, Bliskog Istoka i severne Afrike. Prema Antonićevom mišljenju ključna meta ovog sukoba je Moskva, odnosno što veće ograničenje ruske moći i uticaja.

Nakon Antonića govorio je Aleksandar Pavić,politički analitičari kolumnista, čest autor tekstova na stranicama portala Fond strateške kulture i jedan od najaktivnijih učesnika inicijative Nikad granica. Pavić je ukazao da je napad na tradicionalne vrednosti jedna od okosnica svih političkih sukoba poslednjih godina, pa tako i sukoba u Ukrajini. Putinovo insistiranje na tradicionalnim vrednostima i njihova odbrana u političkoj areni učinili su ga popularnim i među zapadnim konzervativcima. U svom govoru pred Federalnom skupštinom Putin se osvrnuo na slatkorečivost Zapada prema ruskim liberalima 90—ih i činjenicu da što je Rusija bila popustljivija i kooperativnija, čak i u vezi sa pitanjima od vitalnog nacionalnog značaja, njeni zapadni oponenti su postajali nasrtljiviji i osorniji.

Govoreći o svom nastupu na televiziji Raša tudej u februaru ove godine Pavić je ukazao da je prvog dana nereda u Kijevu lako uspevao da ruskim gledaocima razjasni osnovne karakteristike i dinamiku tih dešavanja jer su ona umnogome podsećala na slična dešavanja u Jugoslaviji i Srbiji. Imao je priliku da uživo komentariše prve proteste i sukobe na Evromajdanu i da posvedoči o zatečenosti inače odlično obaveštenih Rusa koji rade na televiziji Raša tudej dešavanjima u Kijevu. Pavić poredi stav Rusa prema Ukrajincima sa stavom projugoslovenski orijentisanih Srba prema drugim jugoslovenskim narodima početkom 90—ih godina – jednostavno nisu verovali da odnosi bratskih naroda mogu da prerastu u sukob i krvoproliće. Ipak, Rusija nije nespremna dočekala zaoštravanje situacije u njenom okruženju – počev od Minhenske bezbednosne konferencije 2007. godine Putin je jasno naznačio da su ruska vojska i država spremne i za najozbiljnije izazove.

Ipak, Pavić je ukazao i na razmimoilaženja u ruskoj eliti. Prema njegovim rečima sa sankcijama i pretnjama Zapada digli su nos liberali, pojedini oligarsi i mediji. Mnogi Rusi uvideli su da njihov sistem nije u potpunosti spreman za sukob i da u pojedinim ustanovama i dalje preovladava liberalski, neojeljcinovski kurs (posebno karakterističan za delovanje ruske Centralne banke). Patriotski orijentisani ruski ekonomisti priznali su da su i oni hteli da se integrišu u zapadni sistem, da svoje poslovanje saobraze zapadnim uzorima i izgrade ravnopravnu poslovnu saradnju. Pokazalo se da je ovako nešto nemoguće.

Pavić je pokušao da razjasni ima li u ovakvom razvoju događaja na istoku Evrope nečega što može da pogoduje srpskim nacionalnim interesima. Prema njegovom mišljenju, insistiranje gotovo svih srpskih medija da je rusko prisajedinjenje Krima sa pozivanjem na kosovski presedan dokaz da su nas Rusi pustili niz vodu nikako ne stoji. Naime, i iz vrha ruskog establišmenta, uključujući i ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Čepurina, stizali su sasvim drugačiji glasovi – za razliku od Krima nasilno otcepljenje Kosova i Metohije je posledica spoljne agresije kada je u Beogradu postojala legalna vlast pa ova dva slučaja jednostavno nisu uporediva.

Dragoslav Bokan, režiser, publicista, pisac i predstavnik Donjecke narodne republike u Srbiji, nadahnuto je govorio o dešavanjima u Novorusiji i ruskoj ulozi u njima smatrajući da ovde nastaje jedan nov geopolitički kvalitet koji je i za Srbiju od potencijalno ogromnog značaja. Prema njegovim rečima, postoje dva suprostavljena pola srpskog slovenskog puta – pravoslavni i evroazijski i evropejski i jugoslovenski. Prvi put, koji srpske političke elite nisu odabrale, još uvek stoji pred nama kao mogućnost, istakao je Bokan.

Bokan je naznačio da ono što su bili rasizam i antisemitizam za Hitlerovu Nemačku to je ideologija ljudskih prava za savremenu evroatlantsku imperiju. Suprostavljanje ovoj ideologiji i insistiranje na autentičnim tradicionalnim, hrišćanskim vrednostima je jedan od elemenata sukoba koji se odvija u Novorusiji.

Bokan je ukaazao da je pitanje Novorusije pitanje Rusije i da ova dva pitanja ne mogu postojati odvojeno, kao što nema posebnog kosovskog pitanja izvan srpskog pitanja. Da parafraziramo Bokanove reči – padom krimskog zida Rusija je prestala da bude nacionalna država pritisnuta velikim silama i uvek u povlačenju […] Rusija se vraća u svoj realni obim i kida geopolitičku ludačku košulju koja joj je navučena. Prema njegovim rečima nalazimo se na početku nečeg spektakularno geopolitički različitog a srpska politička elita ne dopušta da se uvide geopolitičke promene koja dešavanja u Novorusiji donose. Bokan je razjasnio da ne treba podlegati utiscima iz medija koji onemogućavaju da se razlikuju strategija i taktika, odnosno široka vizija i svakodnevna, sitna dešavanja na terenu. Ako se pogrešno koncentrišemo na neka svakodnevna dešavanja kojima se često pripisuje daleko veći značaj nego što realno imaju izgubićemo iz vida širu sliku koju pred sobom nesumnjivo ima rusko rukovodstvo kada donosi strategijske odluke, koje prema Bokanovom mišljenju gotovo neizbežno vraćaju Rusiju na mesto u svetskoj politici koje joj pripada.

Bokan je svoje izlaganje zaključio rečima ohrabrenja za srpske patriote i ukazao da treba imati puno poverenje u vodeće ruske ličnosti i posebno predsednika Rusije Vladimira Putina jer obnova Rusije koju on vodi predstavlja ključan preduslov za obnovu posustale Srbije. Možda je Bokanov optimizam preteran, barem kada je reč o srpskoj perspektivi, ali su njegove reči svakako osveženje na srpskoj pronacionalnoj sceni gde neretko dominiraju utučenost, mrzovolja i samosažaljenje.

Posle predavanja usledila je diskusija. Publika je gotovo do poslednjeg mesta ispunila salu MZ Terazije, koja po ambijentu podseća na manje uspešno preduzeće iz domaćih serija Bolji život i Srećni ljudi. Moramo istaći da za razliku od sličnih dešavanja veći deo od preko osamdeset prisutnih slušalaca ovde je činila mlađa publika. Prema najavi organizatora novo predavanje o važnoj geopolitičkoj temi, ratu u Siriji, trebalo bi da se na istom mestu održi već iduće nedelje.

Izvor: NSPM