josipovicЗАГРЕБ – Хрватски председник Иво Јосиповић сматра да је раширено неповерење хрватског друштва у капитализам један од разлога зашто су све досадашње владе биле невољне у спровођењу реформи нужних за модернизацију привреде и увођења реда у јавне финансије.

Према речима хрватског председника, једна влада за другом пропустила је да спроведе привредне реформе које би привукле страна улагања, отвориле нова радна места и извукле земљу из рецесије која би се лако могла продужити и у 2015, седму годину за редом.

„Највећа препрека реформама је у нашим главама. Кад год се неко појави као значајнији улагач, у друштву долази до реакције да `тај долази да овде да оствари добит, а ми то не смемо дозволити`“, изјавио је Јосиповић у интервјуу за лондонски „Фајненшел тајм“, појашњавајући да је то „највероватније наслеђе из бившег политичког система – социјализма“.

Он каже да је тај приступ видљив и у медијима и међу политичарима, те да постоји раширени страх од улагача и предузетника.

„Сада имамо закон за подстицање страних улагања, али то није довољно“, казао је Јосиповић.

На питање да ли су проблеми тако тешки да би можда захтевали програм помоћи ЕУ или Међународног монетарног фонда (ММФ), одговорио је да би „у Хрватској волео да види ситуацију у којој би се сви проблеми решавали одлукама владе и парламента“.

„Наравно, помоћ би била добродошла, а надам се да не би били третирани попут Грчке“, додао је Јосиповић.

Како пише ФТ, Хрватска је као и Грчка, коју су 2010. спасили ЕУ и ММФ у замену за строге мере штедње и реформе државне администрације и економије, оптерећена скупим, претрпаним јавним сектором, мањкавом буџетском дисциплином и слабом пословном конкурентношћу.

Лист подсећа да је од 2008. хрватска привреда забележила пад од скоро 13 одсто и да незапосленост, према подацима из септембра, износи 17,7 одсто. Јавни дуг расте и достигао је 67 одсто БДП-а, више него двоструко у односу на 2008.

Било који програм ЕУ и ММФ за Хрватску разликовао би се од оног за Грчку, Ирску, Португал или Кипар, које су земље еврозоне.

Економисти су једногласни у оцени да ће Хрватска, уколико буде затражила међународну помоћ, највероватније причекати до следећих парламентарних избора, око годину дана. С погледом упереним управо на следеће изборе, премијер Зоран Милановић, као и Јосиповић, у септембру је обећао да ће избегавати друштвено болне потезе, попут масовнијег отпуштања из јавног сектора, у корист „споријег, али мање трауматичног реформског пута“, пише ФТ.

Чланак,који преноси агенција Хина, завршава се и оценом гувернера Хрватске народне банке Бориса Вујчића да хрватском политиком доминира кратковиди циљ освајања гласова, уместо стварања ефикасне привреде која отвара радна места.


Извор: Танјуг

Оставите коментар

Оставите коментар на Јосиповић о односу хрватског друштва према капитализму

* Обавезна поља