Josipović o odnosu hrvatskog društva prema kapitalizmu

ZAGREB – Hrvatski predsednik Ivo Josipović smatra da je rašireno nepoverenje hrvatskog društva u kapitalizam jedan od razloga zašto su sve dosadašnje vlade bile nevoljne u sprovođenju reformi nužnih za modernizaciju privrede i uvođenja reda u javne finansije.

Prema rečima hrvatskog predsednika, jedna vlada za drugom propustila je da sprovede privredne reforme koje bi privukle strana ulaganja, otvorile nova radna mesta i izvukle zemlju iz recesije koja bi se lako mogla produžiti i u 2015, sedmu godinu za redom.

„Najveća prepreka reformama je u našim glavama. Kad god se neko pojavi kao značajniji ulagač, u društvu dolazi do reakcije da `taj dolazi da ovde da ostvari dobit, a mi to ne smemo dozvoliti`“, izjavio je Josipović u intervjuu za londonski „Fajnenšel tajm“, pojašnjavajući da je to „najverovatnije nasleđe iz bivšeg političkog sistema – socijalizma“.

On kaže da je taj pristup vidljiv i u medijima i među političarima, te da postoji rašireni strah od ulagača i preduzetnika.

„Sada imamo zakon za podsticanje stranih ulaganja, ali to nije dovoljno“, kazao je Josipović.

Na pitanje da li su problemi tako teški da bi možda zahtevali program pomoći EU ili Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), odgovorio je da bi „u Hrvatskoj voleo da vidi situaciju u kojoj bi se svi problemi rešavali odlukama vlade i parlamenta“.

„Naravno, pomoć bi bila dobrodošla, a nadam se da ne bi bili tretirani poput Grčke“, dodao je Josipović.

Kako piše FT, Hrvatska je kao i Grčka, koju su 2010. spasili EU i MMF u zamenu za stroge mere štednje i reforme državne administracije i ekonomije, opterećena skupim, pretrpanim javnim sektorom, manjkavom budžetskom disciplinom i slabom poslovnom konkurentnošću.

List podseća da je od 2008. hrvatska privreda zabeležila pad od skoro 13 odsto i da nezaposlenost, prema podacima iz septembra, iznosi 17,7 odsto. Javni dug raste i dostigao je 67 odsto BDP-a, više nego dvostruko u odnosu na 2008.

Bilo koji program EU i MMF za Hrvatsku razlikovao bi se od onog za Grčku, Irsku, Portugal ili Kipar, koje su zemlje evrozone.

Ekonomisti su jednoglasni u oceni da će Hrvatska, ukoliko bude zatražila međunarodnu pomoć, najverovatnije pričekati do sledećih parlamentarnih izbora, oko godinu dana. S pogledom uperenim upravo na sledeće izbore, premijer Zoran Milanović, kao i Josipović, u septembru je obećao da će izbegavati društveno bolne poteze, poput masovnijeg otpuštanja iz javnog sektora, u korist „sporijeg, ali manje traumatičnog reformskog puta“, piše FT.

Članak,koji prenosi agencija Hina, završava se i ocenom guvernera Hrvatske narodne banke Borisa Vujčića da hrvatskom politikom dominira kratkovidi cilj osvajanja glasova, umesto stvaranja efikasne privrede koja otvara radna mesta.

Izvor: Tanjug