Изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу на Видовдан 2001. године плаћено је 30 милиона долара, а паре су завршиле код неких од челника ДОС.

Ове тврдње изнео је Обрен Јоксимовић, који је као кадар ДСС био министар здравља и животне средине у првој Ђинђићевој влади. Његове наводе за Српски телеграф потврђује Милошевићев бранилац у Хагу Тома Фила.

Јоксимовић, који је био човек од великог поверења Војислава Kоштунице, изјавио је у интервјуу недељнику Експрес да су т новца за испоруку Милошевића платиле САД и Велика Британија, док су остатак дали Арапи.

– По ономе што ја знам, не могу да тврдим и немојте ни да напишете, ја то не тврдим, али ја сам чуо више пута и на више места од врло одговорних људи, да је заправо Милошевић продат. Американци су нудили пет милиона за њега, Енглези још толико, а Саудијска Арабија или неко од Емирата додао је 20 милиона – навео је Јоксимовић, иначе једини министар који је на седници Владе гласао против Милошевићевог изручења.

Тома Фила, који истиче да је од почетка знао да иза срамног испоручивања бившег председника Хагу стоји, како каже, огроман новац који су разграбили и међу собом поделили досовци:

– Био сам са Милошевићем у ноћи кад су га хапсили, покушавао сам да му сачувам главу. Међутим, они су га на брзину спаковали и продали, а не предали Хагу, како желе да се и даље мисли. Причу да је управо реч о суми од 30 милиона долара чуо сам из неколико руских извора и до дана данашњег нико ме није у томе демантовао. Многи функционери ДОС и министри тадашње владе после изручења напрасно су се обогатили.

Ђинђић био блед као креч и пуно се знојио

Обрен Јоксимовић тврди да није позван на седницу Владе на којој се расправљало о изручењу Милошевића, иако је био министар здравља. Ипак, чуо је за седницу и дошао. Дик је ишао према Влади позвао је Коштуницу да га пита за инструкције.

– Кад сам пошао на ту седницу, ја сам звао Коштуницу, мобилним телефоном сам га питао има ли тајне седнице. Рекох: „Кренуо сам на ту седницу, јер шушка се да ће испоручити Милошевића у Хаг. Имаш ли ти неку инструкцију за мене?“ Он је био затечен. Очигледно није очекивао да му се ја јавим. Онда је рекао: „Па, само ја не знам ништа о томе“. Умешао се ту и његов шеф кабинета: „Не зна Воја ништа и мирна Бачка.“ – испричао је Јоксимовић и наставио:

– Kад ме је Ђинђић видео, вратио се назад и после 20 минута ушао поново. Био је блед као креч, почео је да се зноји. Отворио је папир и прочитао: „Отварам седницу Владе са следећим дневним редом. Тачка један, одлука да се Слободан Милошевић испоручи Међународном трибуналу у Хагу. Тачка два, објављивање одлуке у Службеном гласнику. Kо је за?“ Онда је схватио да се прешао, није прочитао текст одлуке. Онда је узео да чита предлог одлуке. На крају је подигао један папир и рекао: „Са овом одлуком су се сагласили сви релевантни органи у овој земљи, а одлуку је потписао и председник СРЈ Војислав Kоштуница“ – истиче бивши министар.

Јоксимовић је тада био убеђен да Ђинђић лаже, али су га каснија сазнања демантовала.

– Мира Марковић ми је показала два документа. Први у којем се гарантује да Милошевић неће бити послат у Хаг и тај папир је Чеда (Чедомир Јовановић) њему однео, а онда се хвалио да га је убедио да се преда. То је бесмислица, али то смо знали и тад. А код Мире Марковић сам видео и тај други документ на којем стоји и сагласност Коштунице да се Милошевић испоручи Хагу. Њега је читао на седници Владе покојни Ђинђић, и то на моје инсистирање. Тада сам мислио да Ђинђић лаже, али испоставило се другачије. Коштуница је дао потпис на то – објаснио нам је Јоксимовић, не кријући да га је бивши саборац Коштуница много разочарао.

Сиромаси па богаташи

Ђинђићев министар здравља Обрен Јоксимовић испричао је и како су многобројни министри „ушли у Владу бушних џепова, а из ње изашли тешки и по неколико милиона“:

– Kад смо улазили у Владу, писали смо имовинску карту. То је Ђинђић тражио од нас. Ја сам написао шта имам, испало је да сам једини газда тамо, тајкун. Имао сам две куће, три стана, неке паре, испаде да сам дошао као некакав богаташ. Господин Ђелић, министар финансија, написао је да је подстанар код тетке и да нема имовину. Углавном, нико ништа није имао. Онда су мене развлачили у новинама, шта ће тајкун у Влади. Сликали су моје куће, станове, говорили да сам криминалац. По ономе што је објављено и није демантовано, Ђелић је из Владе изашао са 20 и нешто милиона. Зоран Живковић, који је кратко време био председник Владе, али је био у тој структури, такође је изашао богат као кнез. Па Александар Влаховић, па онај Горан Новаковић… Сви ти сиромаси су ођедном постали богати. Приватизацијом. На самом старту прогласили су кризне штабове. Истерали су људе са положаја, директоре и довели кризне штабове. Није било преноса овлашћења, није било пописа, примопредаје, ничега. Нико не зна колико новца је отишло ту.


Извор: Кремлин, Курир, ЦЕОПОМ-Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Како и за колико је продат Слободан Милошевић?

* Обавезна поља