Kako i za koliko je prodat Slobodan Milošević?

Izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu na Vidovdan 2001. godine plaćeno je 30 miliona dolara, a pare su završile kod nekih od čelnika DOS.

Ove tvrdnje izneo je Obren Joksimović, koji je kao kadar DSS bio ministar zdravlja i životne sredine u prvoj Đinđićevoj vladi. Njegove navode za Srpski telegraf potvrđuje Miloševićev branilac u Hagu Toma Fila.

Joksimović, koji je bio čovek od velikog poverenja Vojislava Koštunice, izjavio je u intervjuu nedeljniku Ekspres da su t novca za isporuku Miloševića platile SAD i Velika Britanija, dok su ostatak dali Arapi.

– Po onome što ja znam, ne mogu da tvrdim i nemojte ni da napišete, ja to ne tvrdim, ali ja sam čuo više puta i na više mesta od vrlo odgovornih ljudi, da je zapravo Milošević prodat. Amerikanci su nudili pet miliona za njega, Englezi još toliko, a Saudijska Arabija ili neko od Emirata dodao je 20 miliona – naveo je Joksimović, inače jedini ministar koji je na sednici Vlade glasao protiv Miloševićevog izručenja.

Toma Fila, koji ističe da je od početka znao da iza sramnog isporučivanja bivšeg predsednika Hagu stoji, kako kaže, ogroman novac koji su razgrabili i među sobom podelili dosovci:

– Bio sam sa Miloševićem u noći kad su ga hapsili, pokušavao sam da mu sačuvam glavu. Međutim, oni su ga na brzinu spakovali i prodali, a ne predali Hagu, kako žele da se i dalje misli. Priču da je upravo reč o sumi od 30 miliona dolara čuo sam iz nekoliko ruskih izvora i do dana današnjeg niko me nije u tome demantovao. Mnogi funkcioneri DOS i ministri tadašnje vlade posle izručenja naprasno su se obogatili.

Đinđić bio bled kao kreč i puno se znojio

Obren Joksimović tvrdi da nije pozvan na sednicu Vlade na kojoj se raspravljalo o izručenju Miloševića, iako je bio ministar zdravlja. Ipak, čuo je za sednicu i došao. Dik je išao prema Vladi pozvao je Koštunicu da ga pita za instrukcije.

– Kad sam pošao na tu sednicu, ja sam zvao Koštunicu, mobilnim telefonom sam ga pitao ima li tajne sednice. Rekoh: „Krenuo sam na tu sednicu, jer šuška se da će isporučiti Miloševića u Hag. Imaš li ti neku instrukciju za mene?“ On je bio zatečen. Očigledno nije očekivao da mu se ja javim. Onda je rekao: „Pa, samo ja ne znam ništa o tome“. Umešao se tu i njegov šef kabineta: „Ne zna Voja ništa i mirna Bačka.“ – ispričao je Joksimović i nastavio:

– Kad me je Đinđić video, vratio se nazad i posle 20 minuta ušao ponovo. Bio je bled kao kreč, počeo je da se znoji. Otvorio je papir i pročitao: „Otvaram sednicu Vlade sa sledećim dnevnim redom. Tačka jedan, odluka da se Slobodan Milošević isporuči Međunarodnom tribunalu u Hagu. Tačka dva, objavljivanje odluke u Službenom glasniku. Ko je za?“ Onda je shvatio da se prešao, nije pročitao tekst odluke. Onda je uzeo da čita predlog odluke. Na kraju je podigao jedan papir i rekao: „Sa ovom odlukom su se saglasili svi relevantni organi u ovoj zemlji, a odluku je potpisao i predsednik SRJ Vojislav Koštunica“ – ističe bivši ministar.

Joksimović je tada bio ubeđen da Đinđić laže, ali su ga kasnija saznanja demantovala.

– Mira Marković mi je pokazala dva dokumenta. Prvi u kojem se garantuje da Milošević neće biti poslat u Hag i taj papir je Čeda (Čedomir Jovanović) njemu odneo, a onda se hvalio da ga je ubedio da se preda. To je besmislica, ali to smo znali i tad. A kod Mire Marković sam video i taj drugi dokument na kojem stoji i saglasnost Koštunice da se Milošević isporuči Hagu. Njega je čitao na sednici Vlade pokojni Đinđić, i to na moje insistiranje. Tada sam mislio da Đinđić laže, ali ispostavilo se drugačije. Koštunica je dao potpis na to – objasnio nam je Joksimović, ne krijući da ga je bivši saborac Koštunica mnogo razočarao.

Siromasi pa bogataši

Đinđićev ministar zdravlja Obren Joksimović ispričao je i kako su mnogobrojni ministri „ušli u Vladu bušnih džepova, a iz nje izašli teški i po nekoliko miliona“:

– Kad smo ulazili u Vladu, pisali smo imovinsku kartu. To je Đinđić tražio od nas. Ja sam napisao šta imam, ispalo je da sam jedini gazda tamo, tajkun. Imao sam dve kuće, tri stana, neke pare, ispade da sam došao kao nekakav bogataš. Gospodin Đelić, ministar finansija, napisao je da je podstanar kod tetke i da nema imovinu. Uglavnom, niko ništa nije imao. Onda su mene razvlačili u novinama, šta će tajkun u Vladi. Slikali su moje kuće, stanove, govorili da sam kriminalac. Po onome što je objavljeno i nije demantovano, Đelić je iz Vlade izašao sa 20 i nešto miliona. Zoran Živković, koji je kratko vreme bio predsednik Vlade, ali je bio u toj strukturi, takođe je izašao bogat kao knez. Pa Aleksandar Vlahović, pa onaj Goran Novaković… Svi ti siromasi su ođednom postali bogati. Privatizacijom. Na samom startu proglasili su krizne štabove. Isterali su ljude sa položaja, direktore i doveli krizne štabove. Nije bilo prenosa ovlašćenja, nije bilo popisa, primopredaje, ničega. Niko ne zna koliko novca je otišlo tu.

Izvor: Kremlin, Kurir, CEOPOM-Istina