Kineski Zmaj i Grčka

Poslednjih godina Kina aktivno demonstrira svoje političke i ekonomske ambicije. Svet  se već navikao  da  Kina ima ne samo najmnogobrojniju armiju na svetu i nuklearno oružje već i ekonomiju koja jača  izuzetno brzo. Ako je u 19.veku Engleska nazivana svetska radionica, u 2o. veku su to bile SAD. U 21. je bez imalo sumnje to postala Kina za koju radi 715 miliona ljudi.

Za Kineze, kako se danas šale, u svetu ne postoje tajne. Jer izvan njenih granica živi preko 100 miliona ljudi koji su u vek spremni da pomognu svoju istorijsku otadžbinu. Kineske nuklearne, kosmičke i atomske snage i najnoviji IT-programi su se u mnogom pojavili zahvaljujući tome, što su se na njihovom čelu nalazili ljudi koji su dugo radili u Americi. Oni su bili državljani SAD,, ali su se svi   vratili kući. Kinez je uvek patriota. On, ma gde da   živi uvek ostaje Kinez, on voli svoju otadžbinu. I on, pre svega, treba da služi svojoj otadžbini.

Već više od  četvrt veka Kina osvaja tržišta sirovina, tržišta prometa, tržišta tehnologija i tržišta kapitala. Kina vodi po svim tim pokazateljima. To jako ljudi Vašington. Pojavio mu se stvarni i jak konkurent koji po tempu razvoja prednjači ispred njega tri puta. To utiče na dolar,  jer juan počinje aktivno da radi na spoljnim tržištima. Kinezi uvek deluju po proverenoj  šemi – mora se raditi brzo i kvalitetno. Nije najvažnija samo proizvodnja, već i logistika. Upravo zato Kina uporno istražuje evropska tržišta. Grčka je u krizi, potreban joj je novac, a Kinezima su potrebne luke. Najveća u Grčkoj – Pirej je jedna od njih. Nedavno su za 281 milion evra Kinezi kupili 51% Pireja. Još 16% će preći u ruke kineskog koncerna Cosko u sledećih 5 godina. Vrlo brzo će Pirej moći da prihvati do 4 miliona teretnih brodova godišnje. Bilateralni promet između Atine i Pekinga sada iznosi 8 milijardi evra. Kina pogleda i u solunsku luku. Ima nameru da učestvuje u privatizaciji Državne železničke kompanije. Nije isključeno  da će Grčka vrlo brzo  postati glavni pretovarni čvor za kineske proizvode. A zatim, železnicom i kamionima – po čitavoj Evropi – ka Makedoniji, Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji.

Izvor: Fond Strateške Kulture