Клипови у точковима

Чудо једно како се сва та наручена Европа по наредби одомаћивала код нас. Иако све око нас још увек није баш лепо, ми смо тако дивни, тако цивилизовани, толико Европејци, да се већ народу смучило гледајући нас.

Сада нас народ потпуно сматра за странце, не разуме ниједну нашу реч, ниједну мисао нашу, а то је причајте шта хоћете, прогрес. Сада ми тако дубоко презиремо народ и његове принципе да смо према њему пуни неке нове до сада непознате гадљивости. Како смо ми сада уверени у своју цивилизаторску улогу, како с висина решавамо питања… треба само накалемити плодове европске цивилизације, и прочитати две-три књижице. И како смо сада мирни, јер ни у шта не сумњамо и све смо решили и потписали! Ми са таквом капларском самоувереношћу, као прави наредници цивилизације стојимо пред народом, да је просто милина гледати: подбочени, ноншалантног изгледа, продорног погледа, гледамо и само пљуцкамо.

„Чему бисмо се могли од тебе, неотесана сељачино, научити кад је националност, света народност, у ствари само назадњаштво, порески систем и ништа више!“ Не чинимо уступке предрасудама молим вас!

Овако је велики Достојевски описивао дуго путовање Катаринине и потоње, све до половине 19. века, царствујушће Русије у Јевропу.

Тријумф Александра Вучића и следствено томе убрзање нашег пута у ЕУ, тзв. евроунијатска Србија разумела је онако како искључиво њој одговара.

Обичан свет, сигуран сам, схватио је Вучићеву победу као нешто „најбоље за Србију“, што значи да је у овој бари изборне подршке смештена и она половина грађана која, при избору ЕУ или Косово, бира ово друго, и која је, бледе алтернативе ЕУ или Русија, без дилеме, за ово друго! Дакле, најмање у следећих 12 месеци док народ не осети бољитак или горитак од најављених економских или социјалних реформи, све ће зависити искључиво од личне Вучићеве интерпретације поруке коју су му грађани послали 16. марта. То што он буде рекао да је мислио у изборној кампањи када је обећавао то што је обећао, биће једина истина, и неће ту помоћи ничије суфлирање, превођење или сашаптавање било чије, макар се оно користило и као уставни глас председника Николића. Понајмање је за то Вучићу потребна та количина ситних жбирова, заробљеника властите нечисте савести, фрустрираних превртача, и напујданих осветника који од лета 2012, спасавајући себе, своју моћ и сопствене синекуре, које су стекли под неким другим режимима, воде крсташке ратове против пристојног јавног света, таргетирајући мете на којима се још за неко време, диже рејтинг од Демократске странке до, ево, Спортског друштва „Партизан“.

Јер како написа Достојевски: „Обули би свилене чарапе, натукли перике, опасали шпаде – и мисле, готов Европејац.“ Неће бити да је тако.

Извор: Данас