Ko i zašto je prećutkivao smrt Vladimira Cvijana?

Vladimir Cvijan, bivši generalni sekretar Predsedništva Srbije i narodni poslanik utopio se 5. januara 2018. godine.

Nakon obdukcionog nalaza i izveštaja policije, Više javno tužilaštvo u Beogradu je predmet arhiviralo, nalazeći da nema indicija koje bi upućivale da je njegova smrt posledica krivičnog dela.

Više javno tužilaštvo je ove informacije objavilo juče, nakon što se u javnosti pojavila informacija da je Vladimir Cvijan preminuo.

Kako su naveli, dežurni tužilac obavešten je da je 5. januara 2018 godine, na 1.164 km desne obale Dunava, u vodi, na rastojanju od oko 7 metara od obale, zatečen, u tom trenutku NN muški leš, srednje životne dobi.

„Dežurni tužilac po službenoj dužnosti naložio je obdukciju leša, zajedno sa toksikološkom analizom, kako bi se utvrdio identitet preminulog lica i uzrok smrti. Nakon dostavljanja izveštaja policije i obdukcionog zapisnika, sa toksikološkim analizama, utvrđen je identitet preminulog – Vladimir Cvijan, rođen 1976. godine, koje lice je preminulo usled utopljavanja. Na telu pokojnog nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na mehaničke povrede, a iz rezultata toksikoloških analiza moglo se zaključiti da ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo“, naveli su iz Višeg tužilaštva precizirajući da je obdukcija obavezna u svim slučajevima u kojima je identitet leša nepoznat.

Ova informacija došla je više od tri godine od kako je bivši generalni sekretar Predsedništva Srbije i narodni poslanik Srpske napredne stranke preminuo. Čak i onda, ona nije objavljena inicijativom države, već nakon što je više medija prenelo početnu informaciju magazina Tabloid. Nakon toga, predstavnici advokatskih komora su potvrdili da je Cvijan 2018. godine ispisan iz registra advokata.

Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije ističe da su se u prošlosti objavljivali prigodni tekstovi povodom smrti osoba koje su obavljale mnogo manje značajne funkcije od Vladimira Cvijana.

Vladimir Cvijan – Foto: Medija Centar

„Očigledno je da je informacija o njegovoj smrti namerno sakrivena. Mi poslednjih meseci svedočimo potpunom raspadu sistema, tokom kojeg iz dubine režima izlaze najstrašnije stvari“, kaže Čečen ističući da „sada najbolje vidimo šta znači nemati nezavisnu policiju i tužilaštvo“.

Direktor CINS-a napominje da je ključno pitanje u ovom slučaju ko je zataškao informaciju o Cvijanovoj smrti.

„Treba utvrditi gde je nastao taj prekid i ko je onemogućio da se ta informacija sazna. Izgleda da živimo u zemlji koja sistemski sakriva svoje mrtve, umrli oni od korone ili nekog drugog uzroka“, navodi Čečen.

Pre teksta Tabloida o smrti Vladimira Cvijana javno je u emisiji „Bez cenzure“ na KTV-u u februaru ove godine govorio član Demokratske stranke Srđan Milivojević. On je tada javno apelovao da novinari ispitaju da li je tačna informacija da je Cvijan mrtav i da li je rađena obdukcija. Kako navodi za Danas, on je pre dve godine čuo za informaciju da je Cvijan preminuo.

On naglašava da je neverovatno da prođu tri godine, a da se ne objavi nijedna informacija o smrti nekadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva.

„Ne želim da se bavim policijskom istragom i obdukcionim nalazom, ali smatram da je policija dužna da javnost obavesti o svim okolnostima smrti Vladimira Cvijana. Sada deluje da je ovaj slučaj obavijen zidom ćutanja“, navodi Milivojević.

Vladimir Cvijan je rođen 1976. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu 1999. godine. Cvijan je od 2004. godine bio konsultant za poslove stručne analize iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika Borisa Tadića i sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije.

U februaru 2008, Cvijan je imenovan za Tadićevog savetnika, a obavljao je i dužnost generalnog sekretara predsednika Srbije. Predsedništvo je napustio 2010. godine zbog, kako je tvrdio, neslaganja sa reizborom sudija, a iste godine pristupio je Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Na listi SNS-a, na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika.

IVAN NINIĆ O ULOZI BEZBEDNOSNIH SLUŽBI U OVOM SLUČAJU

Advokat Ivan Ninić izjavio je danas da bi republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac morala odmah da naloži preduzimanje dopunskih istražnih radnji u predmetu Višeg javnog tužilaštva o smrti advokata Vladimira Cvijana.

Ocenivši da iza skrivanja Cvijanove smrti stoje bezbednosne službe, Ninić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je saznanje o „konspirativnoj“ smrti Vladimira Cvijana izazvalo veliko uznemirenje javnosti i „bacilo senku“ na kompletno pravosuđe.

„Postavlja se pitanje u kakvoj državi živimo i da li svi možemo da završimo kao advokat Cvijan. Zagorka Dolovac mora da reaguje zbog ogromnog stepena uznemirenja javnosti“, rekao je Ninić.

Na pitanje Bete da li postoji pravni osnov da se ponovo otvori istraga o smrti Vladimira Cvijana, Ninić je kazao da bez obzira što je Više javno tužilaštvo taj predmet arhiviralo, istraga može da se obnovi u dva slučaja.

„Ukoliko bi se pojavio bilo kakav dokaz ili trag, ili bilo koje saznanje koje bi upućivalo na zaključak da je Cvijanova smrt nastala na neki drugi način, tužilac bi mogao da reaktivira predmet i da nastavi sa preduzimanjem istražnih radnji. Takođe, Republička tužiteljka Zagorka Dolovac je ovlašćena da izvrši nadzor nad radom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u ovom predmetu“, objasnio je advokat.

Advokat Ivan Ninić – Foto: Snimak ekrana/YouTube

Indikativno što javnost nije obaveštena o smrti Cvijana

Ninić je kazao da je „prilično simptomatično“ to što o Cvijanovoj smrti nisu izvestili mediji.

„Indikativno je to što policija i tužilaštvo nisu obavestili javnost da je pronađeno telo osobe koja je bila poznati advokat, narodni poslanik, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i blizak saradnik trojice predsednika države Borisa Tadića, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića“, istakao je advokat.

Uznemirujuća je činjenica da je vlast prećutala, dodao je Ninić, da je u Dunavu nađeno telo poznatog beogradskog advokata.

„Tužilaštvo je moralo u istrazi da dođe do saznanja s kim se Cvijan družio, gde se kretao, ko su mu bili prijatelji, a ko neprijatelji, da li je i s kim imao neraščišćenje račune. Ne ginu u Beogradu advokati svakog dana. Da je otkriveno telo i nekog beskućnika, javnost je morala da bude informisana o svim detaljima“, istakao je advokat.

Konspirativna smrt Vladimira Cvijana

Upitan da li te činjenice bacaju sumnju na saopštenje Višeg javnog tužilaštva da Cvijan nije umro nasilnim putem, Ninić je kazao da Cvijanova smrt, s obzirom na funkcije koje je obavljao, zahteva širi opseg istrage.

„Nedavno su nam saopštili da je u poslednje dve godine ubijeno 15 mladih ljudi čiji se nestanak vezuje za grupu Veljka Belivuka. Državni organi su nam saopštili da su ti ljudi ‘dobrovoljno’ dolazili na sopstvenu egzekuciju. A mi u slučaju advokata Cvijana imamo samo zaključak da nema tragova o nasilnoj smrti. To svakako izaziva sumnju“, kazao je advokat.

Naglasio je da je Vladimir Cvijan po napuštanju Srpske napredne stranke (SNS) priznao da je bio posrednik između lica iz „kriminogene sredine“ i pojedinih ljudi iz vrha SNS-a.

„Dakle, sam Cvijan je u svojim nastupima javno ukazivao javnosti da je on održavao vezu između kriminalaca i SNS-a. Da li je on sam sebi dao tu ulogu ili mu je to neko poverio, mi u ovom trenutku ne znamo. I to izaziva prostor za sumnju u zvanični uzrok njegove smrti“, istakao je Ninić.

Podsetio je da je Cvijan imao važnu ulogu i pre dolaska na vlast SNS-a.

„Cvijan je iz Predsedništva Srbije, za vreme Borisa Tadića, sa značajnim političkim kapitalom prešao u SNS. Kada je SNS došla na vlast, Cvijan je bio nagrađen državnim funkcijama. Međutim, trebalo bi posebno analizirati Cvijanovu fazu života nakon razlaza sa SNS-a“, rekao je Ninić.

Sve je to prethodilo, naveo je Ninić, konspirativnoj smrti Vladimira Cvijana.

Upitan zašto je istraga o Cvijanovoj smrti završena u kratkom roku i u tišini, Ninić je kazao da su takvu odluku najverovatnije doneli bezbednosne službe i ostali najviši državni organi.

„Oni su procenili da bi saopštavanje informacije o Cvijanovoj smrti otvorilo polemiku i uznemirilo javnost. Procenili su da će vreme relativizovati vest o Cvijanovoj smrti i baciti u zaborav“, kazao je advokat.

Na pitanje Bete zašto je o svemu ćutala i Advokatska komora, Ninić kaže da tu informaciju i javnosti i advokatima „duguje“ rukovodstvo komore.

„To upućuje na zaključak da u Komori nema solidarnosti i da nema reakcije na saznanje o misterioznoj smrti jednog beogradskog advokata. Bilo bi tragično da je Advokatska komora ‘zamoljena’ od bezbednosnih službi da sa tom informacijom ne izlazi u javnost. Ova informacija nije stigla čak ni do advokatskih Viber-grupa“, naglasio je advokat.

Upitan da prokomentariše i neoglašavanje porodice Cvijana, Ninić je rekao da porodica sigurno ima razloge zbog kojih je procenila da je u ovom trenutku najbolje da ćuti.

Porodica sigurno ima razloge zbog kojih je ćutala

Ninić je rekao da se „prvi i poslednji“ put sreo sa Cvijanom 2014. godine.

„Bio je uplašen. Stalno se osvrtao oko sebe jer je verovao da ga neko prati. Govorio je: ‘Samo posmatraj šta će da bude’. Bio je čovek pun ideja i energije i jednostavno ne mogu da prihvatim da je sebi oduzeo život“, kazao je Ninić.

Na pitanje Bete da li bi Advokatska komora morala da se odredi prema svim zločinima prema advokatima, a nisu rasvetljeni do danas, Ninić je kazao da je advokatura ozbiljno napadnuta i da bi komora morala da izvrši pritisak na državne organe da se svi zločini rasvetle.

„Advokatura je neraskidivi deo sudske vlasti i bez nas pravosudđe ne bi moglo da funkcioniše. Ako mi ne znamo da li ćemo sutra završiti u Dunavu i Savi ili s metkom u glavi, onda mi ne možemo da se bavimo ovom profesijom“, zaključio je Ninić.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je juče saopštilo da se Vladimir Cvijan udavio u Dunavu 5. januara 2018. godine, i da je njegovo telo pronađeno na 1.164 kilometru desne obale reke.

Vučić i Cvijan iz vremena kratkotrajne saradnje – Foto: Snimak ekrana/YouTube

JELENA JELOVAC: KO JE BIO CVIJAN?

Tri godine trebalo je da vest o smrti Vladimira Cvijana stigne do javnosti. Iako je reč o čoveku koji je svojevremeno bio na visokim državnim funkcijama, te blisko sarađivao sa dvojicom srpskih predsednika Borisom Tadićem, a zatim i Aleksandrom Vučićem. Za vreme Tadićevog mandata dve godine je bio na funkciji generalnog sekretara Predsedništva Srbije, da bi potom 2010. godine pristupio Srpskoj naprednoj stranci, a naknadno bio i njihov poslanik u Skupštini Srbije. Dok se misterije oko toga kako je Cvijan preminuo, kako i zašto se tri godine o tome ništa nije znalo, te da li je moguće da mu niko nije objavio čak ni umrlicu i poslednji pozdrav u novinama, podsećamo o kome je, zapravo, reč.

Od oktobra 2004. godine Cvijan je bio angažovan kao konsultant za poslove stručne analize iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika Borisa Tadića i kao sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije.

U februaru 2008, posle ponovnog izbora Tadića za predsednika, imenovan je za savetnika, a obavljao je i dužnost generalnog sekretara.

Zbog, prema njegovim rečima, neslaganja oko reizbora sudija u martu 2010. napušta Predsedništvo, a već narednog meseca pristupa Srpskoj naprednoj stranci. Na listi SNS-a, 2012. izabran je za narodnog poslanika.

Optužbe na račun Vučića

Ova idila, međutim, nije dugo trajala. Samo godinu dana kasnije, Cvijan izlazi u javnost sa ozbiljnim optužbama na račun Aleksandra Vučića, koji je u to vreme već preuzeo SNS i obavljao funkciju prvog potpredsednika Vlade.

Početkom decembra 2013. godine najavio je da će se kandidovati za predsednika SNS na narednoj izbornoj skupštini i optužio lidera te stranke Aleksandra Vučića, da sednice Predsedništva SNS koristi za najavljivanje hapšenja političkih protivnika ili ljudi koji mu se ne dopadaju.

Među imenima koja su se, prema rečima Cvijana, pominjala na prethodne tri sednice Predsedništva SNS, kao ljudi koji bi mogli biti uhapšeni su: biznismeni Milan Beko i Miodrag Kostić, Dušan Spasojević (DS), lider LDP Čedomir Jovanović i tadašnji predsednik DS Dragan Đilas.

Cvijan je novinarima u Skupštini Srbije rekao i da je u istom kontekstu pominjan i član SNS Dmitar Đurović, tadašnji direktor preduzeća Koridori Srbije.

Istakao je i da je tada aktuelna optužnica protiv biznismena Miroslava Miškovića besmislena i da je zapravo reč o emotivnom problemu koji Vučić ima sa optuženim.

“Predsedništva SNS su se pretvorila u bilten o tome ko treba da bude uhapšen… neka sudovi i tužilaštva vode računa o tome, a ne stranački organi”, kazao je Cvijan i upitao Vučića zbog čega ne poštuje zakon.

“Moja SNS se pretvorila u sve ono protiv čega smo se borili”, kazao je Cvijan i kao najveći problem istakao to što je sve u rukama Aleksandra Vučića.
U skladu sa tim najavio je svoju kampanju za predsednika ove stranke.

Međutim, nedugo potom napustio je SNS. Ali, uz pravi mali politički zemljotres.

Obećali smo fer izbore, a dobili batinaše

Dao je ostavku na sve partijske funkcije i zatražio da ga izbrišu iz spiska članova.

U otvorenom pismu Predsedništvu SNS i lideru Aleksandru Vučiću, Cvijan je objasnio razloge.

“U ovu partiju učlanio sam se jer sam verovao u program i ideju da nikada više neće jedan čovek vladati Srbijom. Umesto toga, dobili smo stranku koja u većini gradova ima po više razjedinjenih odbora, smenjeni su ili po hitnom prostupku izbačeni iz SNS svi koji su se usprotivili volji jednog čoveka. U kampanji smo mnogo toga obećali i skoro ništa nismo ispunili”, ocenio je on.

Cvijan je u ovom otvorenom pismu naveo više obećanja koja je SNS davala u predizbornoj kampanji i koja nisu ispunjena, a među njima i umesto slobode medija – “povratak u devedesete, zatvaranje medija i potpunu medijsku blokadu i satanizaciju”.

“Obećali smo fer izbore – dobili smo batinaše, crne džipove, kupovinu glasova i sve drugo što smo videli devedesetih… Obećali smo slobodno pravosuđe i fer suđenja – dobili smo montirane sudske postupke protiv svakoga ko drugačije misli, progon opozicje i nameštena hapšenja”, rekao je Cvijan.

Obećali smo, naglasio je dalje, da će svako ko je hrabar imati svoje zasluženo mesto u Srbiji, a “dobili smo predsednika SNS koji se plaši, preti svakome ko drugačije misli i progoni mene, moje saradnike, simpatizere i savetnike”.

Uskoro kraj samovolje jednog čoveka

Zbog svega toga, siguran je bio Cvijan, SNS nema budućnost, te će mnogi simpatizeri, iskreni članovi i glasači prepoznati potrebu stvaranja nove snage.

“Uvek sam spreman da svoja mišljenja i ideje suprotstavim Vučiću pred najširim auditorijumom – ako on to sme. Uskoro će biti kraj samovolje jednog čoveka”, poručio je Cvijan.

Nakon odlaska iz SNS, osniva Republikansku partiju (koja se nije nalazila u Reigstru političkih stranaka koje vodi Ministartstvo državne uprave i lokalne samouprave).

Od tada do danas i vesti o smrti, zakasneloj čitave tri godine, o Cvijanu se nije mnogo ni znalo ni govorilo.

Izvor: Danas, NSPM, Nova.rs,