Komisija za verske slobode SAD: U Crnoj Gori se progone hrišćani

U autorskom članku “U Evropi je na snazi progon jevreja, muslimana i hrišćana. Sa tim se mora odmah prestati!” na portalu Njuzvik Džoni Mur i Nuri Turkel, poverenici Komisije za međunarodne verske slobode Sjedinjenih Država koje su imenovali predsednik Donald Tramp kao i predsednica Doma Nensi Pelosi, dotiču se i spornog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.

Oni konstatuju da su u Crnoj Gori ovim zakonom napadnuti hrišćani. Od decembra traju protesti nakon usvajanja Zakona o religiji za koji mnogi veruju da će Vladi omogućiti oduzimanje verske imovine. Srpska pravoslavna crkva s pravom se boji da zakon služi kao izgovor za oduzimanje imovine. Ova zabrinutost dovela je do velikih i stalnih protesta širom zemlje. Zabrana verskih okupljanja tokom pandemije COVID-19, dodatno je povećala tenzije.

Džoni i Nuri posebnu pažnju posvećuju privođenju Mitropolita Amfilohija, jednog od najpoznatijih crkvenih velikodostojnika. Oni se kritički osvrću na prilično uzdržan stav evropskih zvaničnika na ovakvo gonjenje hrišćana. Naročito je neopravdana odluka da Evropska komisija ne produži poziciju specijalnog izaslanika Evropske unije (EU), čiji je mandat uključivao promovisanje slobode veroispovesti i verovanja.

U nastavku donosimo integralan prevod objavljenog teksta.

Aktivisti za ljudska prava često ne razmišljaju o zemljama poput Francuske, Nemačke, Belgije, Crne Gore, Bugarske i Holandije, kada brinu o kršenju verskih sloboda.

Prave grešku.

Širom evropskog kontinenta pogoršava se pozicija vernika različitih religija. Vreme je da zagovornici ovih ideja prestanu davati Evropi „propusnicu“ kada su u pitanju ljudska prava. Prošle godine četiri od deset evropskih Jevreja prijavilo je da smatraju da treba da emigriraju iz matične zemlje, jer brinu za svoju sigurnost. Ista anketa je pokazala da je skoro polovina ispitanih bila žrtva najmanje jednog antisemitskog incidenta u poslednjih dvanaest meseci. Incidenti nisu izolovani.

Kao što je navedeno u Godišnjem izveštaju Američke komisije za međunarodne verske slobode za 2020. godinu, antisemitizam je u alarmantnom porastu u Evropi gotovo u svakoj zemlji sa značajnim procentom jevrejskog stanovništva. Francuska, zemlja sa najvećim procentom jevrejskog stanovništva na kontinentu, imala je porast antisemitizma od 27 posto. U Ujedinjenom Kraljevstvu je došlo do povećanja antisemitizma za sedam posto, dok je Laburistička stranka takođe imala istorijski obračun sa rastućim antisemitskim stavovima unutar svojih redova. U Nemačkoj se povećalo za oko 12 posto. U Holandiji, rodnoj zemlji Ane Frank, povećalo se za 35 posto u odnosu na 2018. godinu.

Statistika može prikriti stvarnu problematiku kada dođe do pitanja života ili smrti. Fizički napadi na Jevreje dogodili su se u mnogim evropskim zemljama. U možda najsurovijem antisemitskom napadu prošle godine, napadač u Halu, Nemačka, pokušao je da provali u lokalnu sinagogu tokom službe Jom Kipur – nakon što su nemačke vlasti odbile zahtev za pružanje policijske zaštite. Posebna sigurnosna vrata koja ubica nije mogao da se raznese predstavljala su jedini spas od masakriranja pedesetak i više Jevreja koji su bili na molitvi.

Mnogi evropski Jevreji takođe smatraju da su njihovi verski običaji pod pravnim napadom. Samo ove nedelje, predsednik Konferencije evropskih rabina, rabin Pinkas Goldšmit, izdao je saopštenje upozoravajući na predlog zakona koji su predložili belgijski zakonodavci, a kojim bi se zabranila šehita, način klanja životinja u skladu sa jevrejskim zakonom. Neke evropske zemlje takođe su tražile zabranu klanja životinja u skladu sa muslimanskim tradicijama. Američki specijalni izaslanik za praćenje i borbu protiv antisemitizma, Elan Kar, nazvao je ove zakone „sramotnim“.

Mitropolit Amfilohije dolazi u policiju na ispitivanje koje je trajalo 6 sati – Foto: Mitropolija crnogorsko primorska

Sve se ovo događa u vremenu u kojem je još prisutno živo sećanje na holokaust. Međutim, napadi na verske slobode u Evropi protežu se i izvan antisemitizma. Izveštaj istraživačkog centra Pju pokazuje da je Evropa doživela jedno od najvećih povećanja državnih ograničenja verskih aktivnosti u periodu od 2007. do 2017. godine, a veliki deo takođe odražava porast nasilnih napada i diskriminacija usmerenih na muslimane širom kontinenta. Na primer, Francuska je zabranila potpuno pokrivanje lica 2011. godine, a Moldavija je zabranila muslimanima klanjanje na javnim mjestima 2012. godine. Diskriminatorne akcije vlada nisu uperene samo prema Jevrejima i muslimanima u Evropi.

U Crnoj Gori su napadnuti i hrišćani. Od decembra traju protesti nakon usvajanja Zakona o religiji za koji mnogi veruju da će Vladi omogućiti oduzimanje verske imovine. Srpska pravoslavna crkva s pravom se boji da zakon služi kao izgovor za oduzimanje imovine. Ova zabrinutost dovela je do velikih i stalnih protesta širom zemlje. Zabrana verskih okupljanja tokom pandemije COVID-19, dodatno je povećala tenzije, protesti su doveli do privođenja nekih od najpoznatijih pravoslavnih lidera u zemlji – uključujući i ovonedeljno saslušavanje Mitropolita Crne Gore Amfilohija (drugi put ove godine).

Umesto da bude zagovornik međunarodnih vjerskih sloboda, Evropa zanemaruje posvećenost ovom osnovnom ljudskom pravu u inostranstvu. Evropska komisija nedavno je odlučila da ne produži poziciju specijalnog izaslanika Evropske unije (EU), čiji je mandat uključivao promovisanje slobode veroispovesti i verovanja.

Zatim tu se nadodaje i evropska spoljna politika, posebno u odnosima sa Kinom. Dok Kina nastavlja da eskalira svoju antimuslimansku i antihrišćansku unutrašnju politiku, određeni evropski lideri za to daju dozvolu – što najbolje ilustruju zaista apsurdne i kukavičke reči visokog zvaničnika EU za spoljna pitanja, Žozepa Borela, “Ne mislim da Kina igra ulogu koja može ugroziti mir u svetu.” Dok su neki evropski lideri izjavili u UN-u da osuđuju napad Kine na verske slobode, tužna je istina da postupci drugih evropskih vlada retko odgovaraju tim rečima.

Bugarska je, na primer, bila voljna da vrati pet Ujgura nazad u Kinu, gde je vlada zatočila milione Ujgura i drugih muslimana u koncentracionim logorima. Oni su nameravali da to urade dok Evropski sud za ljudska prava nije blokirao taj potez u februaru.

Dovoljno je reći da se stanje ljudskih prava u Evropi brzo pogoršava. Istorija nas podseća da je versko progonstvo prethodnica kulturnog uništavanja i etničkog čišćenja – i da, takođe i genocida. Evropa bi – zbog svoje istorije – trebala da zna bolje. Kao poverenici američke Komisije za međunarodnu versku slobodu, i poznavajući dobro američku borbu i njene nedostatke, dužni smo upozoriti Evropu: Nisi izuzeta od obaveza koje plasiraš svetu da prihvati.

Prevela – Aleksandra Mišurović

Izvor: Mitropolija Crnogorsko-primorska