Konferencija „Balkanski dijalog – 2015“

U Novom Sadu je otvorena međunarodna konferencija „Balkanski dijalog-2015”, koju organizuje ruski Fond za podršku javnoj demokratiji „Gorčakov”. Konferenciju je otvorio ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, koji je istakao da su najavljene teme konferencije veoma aktuelne u kontekstu sadašnjih događaja na Balkanu.

Ruski ambasador je istakao važnu ulogu Srbije u životu Balkana: „Za Rusiju je važna snažna i uspešna Srbija, a to znači uspešan Balkan. Zapadni pristup, kako je poznato, sasvim je drugačiji, jer Evropi sada odgovara da Srbiju oslabi.”

Roman Grišenjin, zamenik izvršnog direktora Fonda „Gorčakov” istakao je značaj konferencije koja se održava upravo u sadašnjim složenim uslovima na Balkanskom poluostrvu. „Zahvaljujući velikom broju prijavljenih tema i velikom konkursu koji je održan, na konferenciji će referate pročitati predstavnici 15 zemalja. Fond ’Gorčakov’ se nada da će ova konferencija pomoći mladim naučnicima u razvoju njihove profesionalne karijere i u razvoju Balkana. Jer Balkan je ključ za Evropu.”

Mlađan Đorđević, osnivač organizacije „Srpski kod” zahvalio se Fondu „Gorčakov” na mogućnosti da njegova organizacije bude srpski partner u organizaciji ovog aktuelnog događaja u životu Balkana i istakao je predano angažovanje ruskog fonda u radu na projektu. „Danas se na Srbiju vrši snažan pritisak i veoma je važno da svi shvate prirodu sadašnje situacije. Moramo shvatiti koliko je važno za Balkan da bude strateški partner Rusije.”

Miroslav Parović, suosnivač fonda „Dostojanstvo” u svom izlaganju je istakao da se problemi Balkana tiču cele Evrope, a da je za Srbiju važno da se vodi računa o onome što se događa pored njenih granica i unutar njih.

Dušan Proroković: Nervoza u anglo-američkom bloku je velika

Na međunarodnoj konferenciji „Balkanski dijalog 2015” u Novom Sadu učestvovao je, između ostalih, poznati srpski politikolog Dušan Proroković, direktor Centra za strateške alternative. „Ruska reč” kao jedan od zvaničnih medijskih partnera ove konferencije navodi osnovne teze njegovog izlaganja.

Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković u svome izlaganju na međunarodnoj konferenciji „Balkanski dijalog 2015” uporedio je  evroazijski i anglo-američki pristup izgradnji međunarodnih odnosa, istakavši da se „evroazijska paradigma temelji na konceptu saradnje civilizacija i međucivilizacijskog dijaloga, nasuprot anglo-američkoj tezi o neophodnosti sukoba civilizacija i proizvodnje haosa sa ciljem da se održi globalna dominacija”. U tom kontekstu Proroković vidi sudbinu Balkana u izboru evroazijskog koncepta.

Po rečima srpskog eksperta, u vremenu američke hegemonije struktura svetskog političkog sistema je bila jednopolarna, sa jednom svetskom vladom, jednom upravljačkom strukturom i Zapadom kao globalnom metropolom. „Zapad je bio centar, globalno jezgro, a sve ostale sile na svetu, poput Kine, Rusije, Indije ili Brazila, mogle su samo da budu političko-ekonomske periferije ili poluperiferije. U krajnjoj liniji to bi značilo da Kina, Rusija, Indija i Brazil ne mogu upravljati sopstvenom sudbinom. Velike zemlje, regionalne sile, države sa dugom istorijom i bogatom tradicijom nisu mogle da pristanu na ovakvu raspodelu. Zato su počele da tragaju za novim paradigmama koje će biti i razvojne i filozofske i geopolitičke”, smatra politikolog.

On ističe da je stvaranje multipolarnog sveta proces koji je trenutno u fazi pokretanja kontrastrategije radi potiskivanja SAD iz Evroazije. „Iako se posmatračima, ljudima koji se bave dnevnom politikom, čini kako se ovaj proces odvija sporo, ja bih rekao da on napreduje vrlo brzo i odvija se svojim tokom”, tvrdi Proroković. „Da je tako pokazuje i nervoza u anglo-američkom bloku koja je velika. U ovom svetlu, u svetlosti prevelike nervoze u anglo-američkom bloku treba sagledavati pojave novih kriza u Egiptu, Siriji, Ukrajini, Libiji, kao i pokušaj organizacije obojene revolucije u Hong Kongu pre pola godine”.

„Gde je tu Balkan?”, pita se Proroković. „U geografskom, pa i idejnom smislu Balkan je zapadni obalni deo evroazijske kontinentalne mase. Međutim, u geopolitičkom smislu Balkan se nalazi na razmeđu uticaja nekoliko regionalnih sila. Ovo je vrlo važno, jer Balkan se javlja kao region u kojem se ukrštaju različiti religijsko-kulturni obrasci, različite civlizacijske matrice”.

Srpski politikolog smatra da je danas Balkan „nesumnjivo pod vojnom, ekonomskom i političkom kontrolom anglo-američkog bloka. Međutim, kao i u drugim delovima sveta, svedoci smo poslednjih, pre svega pola decenije, kontinualnog rasta uticaja različitih regionalnih sila. U Srbiji, Bugarskoj i Grčkoj je očito sve veće prisustvo Rusije, da kažem samo primer, mi u poslednjih pet godina nismo imali značajniju investiciju u Srbiji iz zapadnog dela sveta. Sve investicije koje dolaze u srpsku privredu su iz Rusije… Nemamo čak ni u najavama bilo kakve investicije sa Zapada”.

„Balkan se ne može razvijati u anglo-američkom okrilju”, uveren je Proroković. „Da je tako nešto moguće, videlo bi se na primerima Bugarske i Rumunije, a Grčka ne bi dospela u poziciju u kojoj se danas nalazi. O sudbini jugoslovenskih država i svega što nas je zadesilo da i ne govorimo”.

Pored toga, ekspert ističe da Balkan traga za novim sistemom vrednosti, jer se neoliberalne vrednosti, po njegovom mišljenju, nisu pokazale kao deo rešenja za naša društva, već su, naprotiv, postale izvorište novih problema. „Sa svakom novom inicijativom koja dolazi sa Zapada mi imamo novu podelu u našem društvu, bilo da se radi o porodičnom zakonu, homoseksualnim brakovima, ili bilo kojim drugim idejama. Zbog očekivanog širenja ekonomskih veza i učvršćivanja kanala komunikacije preko kojih će se tražiti nova rešenja za naše političke i društvene probleme treba očekivati nove impulse u vezama između Evroazije i Balkana, i što je vrlo bitno, taj proces će biti u svakom pogledu konstruktivan i afirmativan”.

„Ali, treba imati u vidu i već pomenutu nervozu u anglo-američkom bloku”, napominje Proroković. „Do promena u sistemu međunarodnih odnosa dolazi, ali treba reći da su takve promene uvek pratila i sukobljavanja. Anglo-američki blok neće prepustiti svoje mesto hegemona bez rata. Da dodam samo, ratovi su danas hibridni, i njihov tip je nešto drugačiji nego što je bio pre 50 godina. Stoga, mi se i nalazimo usred jednog velikog rata. Dugoročno, dakle, naša budućnost je u čvršćem vezivanju za Evroaziju, naše perspektive u Evroaziji su odlične. Međutim, kratkoročno, treba očekivati destabilizaciju niza balkanskih država, i mislim da je, nažalost, ono što se desilo u Makedoniji tek početak”.

Profesor banjalučkog fakulteta Vitomir Popović: Republika Srpska se sada nalazi između čekića i nakovnja

Profesor Vitomir Popović, dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci, u nastupu na međunarodnoj konferenciji „Balkanski dijalog 2015” u Novom Sadu istakao je važnu ulogu Rusije u krojenju sudbine Republike Srpske.

Za razliku od Federacije Bosne i Hercegovine, koja je zainteresovana za ulazak u NATO, narod Republike Srpske je u celini opredeljen za saradnju sa Rusijom. „Srpski narod bi se 99,99% izjasnio za opredeljenost prema Rusiji i ruskom narodu i tu nema nikakve dileme. Tu je jasna pozicija Republike Srpske – da ona ne želi da ide u NATO”, kaže profesor Popović i dodaje da će Republika Srpska ostati na cedilu u slučaju da se vlada Srbije izjasni protiv saradnje sa Rusijom.

„Jasno je da će Merkelova, koja uskoro treba da dođe u Srbiju, nastojati na različite načine da vrši pritisak na sadašnje rukovodstvo da se na određen način distancira u odnosu na Republiku Srpsku. Republika Srpska se u tom pogledu jasno opredelila kada je u pitanju njen odnos prema Istoku i RF, tu nema nikakve dileme. Ali, šta to znači ako bi, ne daj Bože, došlo do drugačijeg opredeljenja rukovodstva Srbije, koje će se isto tako morati u neko dogledno vreme jasno opredeliti?!”

Profesor Popović ističe da je pokušaj nametanja Republici Srpskoj rezolucije Saveta bezbednosti o Srebrenici jedna od ozbiljnih pretnji, koja bi mogla da umanji suverenitet koji je zemlja dosada stekla. Profesor se nada da će Rusija na ovu rezoluciju staviti veto. U suprotnom, može doći do odliva ruskog kapitala sa teritorije Republike Srpske. „Onda bi Republika Srpska ostala nemoćna, ne bi bila u mogućnosti da zaštiti svoje nacionalne interese i bila bi prepuštena na milost i nemilost onih koji joj nikada nisu dobro mislili i koji su bili protiv njenog stvaranja”.

„Republika Srpska se sada nalazi između čekića i nakovanja”, kaže profesor Popović. „Njena politika pre svega zavisi od politike Srbije, od politike njenog okruženja i pre svega od jasnog izjašnjavanja Ruske Federacije”.

Crnogorski poslanik Srđan Milić: Evropa bez Rusije nije Evropa

Poslanik parlamenta Crne Gore i predsednik Socijalističke narodne partije Srđan Milić istakao je značaj saradnje balkanskih zemalja sa Rusijom na međunarodnoj konferenciji „Balkanski dijalog 2015” u Novom Sadu.

„Evropa se hvali rušenjem Berlinskog zida. Ali činjenica je da je taj zid samo podignut prema Istoku i da se ustvari postavlja pitanje gde su istočne granice Evrope. Evropa bez Rusije nije Evropa“, istakao je poslanik i dodao da je Crna Gora oduvek bila prostor antiruske propagande sprovođene od strane državnih organa i ustanova. „Međutim, mora se odati priznanje narodu koji živi na ovim prostorima, koji je uvek znao da odgovori na pitanje šta mu je bliže – Istok ili Zapad. Da li mu je bliže ono gde su mu koreni, ili ono gde će mu biti neka zamagljena, nejasna budućnost?“

U balkanskom regionu postoji više organizacija za saradnju koje nisu nastale inicijativom država iz regiona. „U tim regionalnim organizacijama značajan uticaj imaju predstavnici SAD i Evropske unije, odnosno oni koji se hvale da su najveći donatori na ovom prostoru“ ističe predsednik Socijalističke narodne partije i navodi kako je u periodu 2006-2008. godine Ruska Federacija investirala u Crnu Goru preko 3 milijarde evra, dok je Evropska unija investirala svega 10% od tog iznosa.

U decembru ove godine Crna Gora može postati punopravni član NATO-a. Milić navodi da se tome protivi svega dvadesetak poslanika u crnogorskom parlamentu. Međutim, stanovništvo Crne Gore se u velikoj većini protivi integraciji u NATO. „Crna Gora je zemlja paradoksa, jer imate Vladu koja je priznala nezavisnost Kosova i Metohije, a da je 80% njenih građana protiv takve odluke.“

Svoje izlaganje poslanik je završio rečima: „Država je onoliko velika koliko može samostalno da vodi svoju politiku i da samostalno odlučuje o strateškim ciljevima koje želi da ostvari.“

Izvor: Ruska reč, NSPM