Kosovo i istresanje evropskih novčanika

Najizuzetniji događaj evropske diplomatije u odlazećoj godini predstavljalo je potpisivanje takozvanog Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji između EU i Kosova. Njegova neobičnost ogleda se u tome što pod takav dokument treba da stave potpis sve države-članice EU. No, budući da 5 od 28 država ne priznaje Kosovo, odlučeno je da se pravila promene u hodu i da se zadovolje potpisima rukovodstva. Takav način je dobro poznat u evropskoj praksi. Među pristojnim ljudima to se zove prevarantstvom, ali mi sada govorimo o rukovodstvu EU. Jednostavno je smešno biti zbunjen činjenicom da u rukovodstvu EU sede prevaranti. Šta govoriti o Kosovu, kada su oni sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD proglasili apsolutno tajnim! Sada mnogo stanovnika i udruženja u Evropi zahteva da se obelodani sadržaj tog krajnje sumnjivog papira koji će uskoro stupiti na snagu, ali se kao odgovor čuje jedno te isto: napolje plebejci. Takav oblik zapadne demokratije se učvrstio na Starom kontinentu. A šta mogu odgovoriti briselski načelnici kada će sporazum dozvoliti američkim korporacijama da zauzmu ključne pozicije u EU i da njenu privredu stave pod svoju kontrolu? Oni će svoj posao odraditi ćutke, kao što to uvek čine noćni pljačkaši.

Tako se ispostavilo da praksa falsifikovanja i prećutkivanja postaje u EU deo svakodnevnice. U dobro društvo uvlače Srbiju! Može se pretpostaviti da će je staviti pred svršen čin ne samo po pitanju Kosova, nego i u drugim slučajevima.

Možda je zbog toga Aleksandar Vučić tako odvažno napravio novi korak u susret Moskvi, jer se ne sme gubiti njena podrška u takvoj situaciji. Koliko daleko će otići saradnja između Srbije i Rusije posle njegovog susreta sa Putinom i Medvedevim, pokazaće se u skorijoj budućnosti. No, što se tiče zdravog rasuđivanja, to je veoma ispravan i pravovremen korak. Na fonu potpunog kolapsa američke politike u Siriji, zbližavanje Srbije i Rusije bi postalo još jedan “krilni” uspeh snaga koje shvataju kakva opasnost preti od udarenog u glavu ujke Sema.

Što se tiče Kosova, to su srpski rukovodioci apsolutno u pravu: papirnatim himerama ne može se prevariti život. Može se potpisati još stotinu lažnih sporazuma sa kriminalnim režimom na Kosovu, no ono od toga neće postati ni legitimno ni sposobno da preživi. Od samog početka Kosovo je žrtva abortusa atlantističke politike na Balkanu i njemu je suđeno da živi samo do tog vremena dok u džepovima SAD i EU zveckaju monete. A desi li se nešto nepredviđeno, na primer još jedna finansijska kriza koja će umanjiti potok moneta ka Kosovu, tada će kosovski glavari sa svojih dobro uhranjenih lica skinuti osmeh i izaći će na veliki evropski put u potrazi za hranom. Biće interesantno pogledati da li će prevarantski potpisani “sporazumi” biti od pomoći Briselu kada mu Priština svojim mafijaškim strukturama stavi nož pod grlo.

A vi govorite – opasnost od islamskog ekstremizma. Meni zbog nečega izgleda da će taj islamski ekstremizam biti drugi po redu za istresanje evropskih novčanika – posle Šiptara.

Izvor: Fond Strateške Kulture