Косово неће Суд за ратне злочине

„Косовски парламент“ није данас усвојио уставне амандмане који би омогућили усвајање закона о формирању специјалног суда за злочине које је починила „Ослободилачка војска Косова“, пошто није обезбеђена неопходна двотрећинска већина.

„Скупштина Косова“ са 75 гласова за, седам против и два уздржана гласа није усвојила амандман број 24 на „Устав Косова“, који би омогућио стварање уставног основа за формирање Специјалног суда који би судио за претпостављене злочине бивших високих официра „Ослободилачке војске Косова“, по резолуцији Савета Европе из 2010. године.

Неусвајање амандмана онемогућава даљи поступак доношења Закона о специјалном суду, пошто за то није створен уставни основ.

Против амандмана гласало је и седам посланика Демократске партије Косова Хашима Тачија, док су уздржани били Фљора Бровина и Незир Чочај.

Гласању је претходила широка и повремено изузетно жучна дискусија, у којој су се посланици, зависно да ли су из странка на власти или опозиције, изјашњавали за и против амандмана 24.

Међународни пријатељи Косова, како се на Косову зову САД и земље чланице ЕУ, раније су упозоравали Приштину да ће, уколико „Скупштина Косова“ не усвоји закон о специјалном суду, то учинити Савет безбедности Уједињених нација, сходно Резолуцији 1244 из 1999. године.

„Премијер Косова“ Иса Мустафа је на почетку седнице рекао да је амандман резултат размене писама „председнице Косова“ Атифете Јахјаге и раније високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, која је прошле године ратификована у „Скупштини Косова“.

„У циљу испуњавања наших обавеза, а убеђен да ће формирање специјалних већа допринети јачању правде, никако не доводећи у питање чистоту борбе ОВК, позивам вас да гласате за амандмане“, рекао је Мустафа.

У данашњој расправи шеф посланичке групе Демократске партије Косова, Адем Грабовци је рекао да су посланици на изузетно великој проби, и пред изузетно значајном одлуком.

Он је рекао да постоји извештај Дика Мартија, који је „апсурдан, али је добио подршку Савета Европе“.

„Апсолутно не страхујемо ни од кога. Позвани смо да одбранимо нашу борбу, нашу државу. Ми треба да се суочимо с било чијим претензијама“, рекао је Грабовци.

Подршку усвајању амандмана дао је, у име Демократског савеза Косова, шеф посланичке групе Исмет Бећири.

„Имајући у виду одлуку Уставног суда који каже да овај амандман није у супротности са Уставом Косова, и у консултацији с међународним пријатељима, ми као партија подржавамо овај амандман“, рекао је Бећири.

Шеф посланичке групе Самоопредељења Глаук Коњуфца је од посланика затражио да не гласају Специјални суд.

„Специјални суд сужава суверенитет Косова“, рекао је он и додао да ће гласати против тог суда, чак ако би то значило и „смак света“.

Председник Алијансе за будућност Косова, Рамуш Харадинај рекао је да се амандманом, али и законом, Косову нуди „законски монструм“ и да би прихватање амандмана највећу штету нанело самом Косову.

Он је рекао да тиме не каже „Не“ правди, навео да су „стотине војника ОВК осуђене са или без доказа“.

„Затим смо се очиститили и кроз Хашки трибунал, после тога од Еулекса. Да ли смо били толико прљави да се треба чистити и по четврти пут“, упитао је Харадинај и позвао посланике да не гласају за амандман.

Против суда била је и шефица посланичке групе Иницијативе за Косово, Ваљмире Бајрами.

Међу многобројним говорницима издвојио се „председник косовског парламента“, Кадри Весељи који је рекао да ће гласати за амандман, „макар био први који ће бити ухапшен по основу Закона о специјалном суду“.

„Много је боље да се то (питање злочина) једном и за свагда разјасни. Специјални суд не можемо зауставити гласањем против. Још много оптужница ће бити подигнуто против одређених особа и ако не будемо гласали за суд“, рекао је Весељи.

Посланик Самоопредељења, Аљбин Курти оптужио је међународне мисије на Косову од 1999. године за неуспех у успостављању правде и рекао да Косово неће бити ближе ЕУ ако формира суд, јер је и онако далеко од интеграције у ЕУ.

Он је оптужио „премијера“ Мустафа и „заменика премијера“ Хашима Тачија да из личних интереса инсистирају на формирању Специјалног суда.

За усвајање амандмана је било потребно најмање 80 гласова, или две трећине од укупног броја од 120 посланика „Скупштине Косова“, и истовремено 14 гласова, односно две трећине од укупно 20 посланика мањина.

Тачи: Неусвајање амандмана лажни патриотизам

„Заменик премијера косовске владе и министар спољних послова“ Хашим Тачи оценио је да неусвајање уставних амандмана који би омогућили формирање специјалног суда за злочине „ОВК“ представља „услугу противницима независности Косова свесно или несвесно“.

„Незнање и лажни патриотизам. Они посланици који су гласали против учинили су кардиналну грешку на стету државних интереса“, написао је Тачи на Фејсбуку.

Он очекује и да ће уставни амандмани још једном бити стављени на гласање.

Марко Ђурић – Србија тражи оснивање суда

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је вечерас да Србија од Уједињених Нација тражи оснивање посебног међународног суда или трибунала који би процесуирао злочине терористичке „Ослободилачке војске Косова“, пошто је, како је навео, потпуно јасно, да у покрајини не постоји политичка воља да се ти злочини порцесуирају.

„Очекујем да све државе, а посебно чланице Савета безбедности УН подрже оснивање међународног суда или трибунала који би преиспитао злочине ОВК“, рекао је Ђурић на ванредној конференцији за новинаре у Влади Србије.

Он је додао да очекује да УН ураде свој посао и да земље чланице УН једногласно подрже оснивање специјалног суда.

„Српском народу је за мање од 24 сата, после ослобађања Насера Орића, још једном сипана со на рану одлуком покрајинског парламента да одбије формирање посебног суда чији би задатак био испитивање злочина ОВК“, рекао је Ђурић.

Ђурић је указао да ниједна неправда није довека, да ниједан ратни злочин не застарева и да ће Србија до краја инсистирати да они, који су одговорни за ратне злочине, буду изведени пред лице правде.

Он је рекао да та одлука не доприноси процесу нормализације односа Београда и Приштине, али да ће у понедељак у Бриселу ипак бити настављени разговори. Ђурић је указао да је за пуну нормализацију односа потребно да сви злочинци и са албанске и српске стране буду иза решетака, где им је место.

„Ми одлазимо на те разговоре решени да издејствујемо оно што је обавеза Приштине из Бриселског споразума, а то је формирање снажне заједнице српских општина“, прецизирао је он.

Он је рекао да ће већ у недељу у Бриселу бити започети разговори на експертском нивоу, да ће премијер нешто раније допутовати у Брисел како би се, како је рекао,“заједно спремали за све то“, а онда ће у понедељак бити разговори председника Владе Србије у којима ће учествовати министар спољних послова Ивица Дачић и он лично.

Ђурић је рекао да „једва чека понедељак“ како би видео реакцију европских званичника поводом кршења обећања „косовског премијера“ Хашима Тачија да неће ни једну једину реч дати у јавности поводом формирања заједнице српских општина.

„Не само да Тачи није одржао ту своју реч, већ је погрешно представљајући садржину тих разговора, покушао да их омете“, истакао је Ђурић.

Говорећи о ономе што је договорено у Бриселу током преговора који су се одвијали претходних дана, Ђурић је рекао да насупрот тврдњама покрајинских званичника, у Бриселу ништа још ништа није договорено.

„Те тврдње имају за циљ да ставе под додатни притисак Владу Србије, српску делегацију у преговорима, али они који познају начин на који Вучић води преговоре, знају да такво понашање може само још да нас утврди у уверењу да радимо праву ствар“, истакао је он.

Извор: Танјуг, Бета