OPEK je praktično izumro kao jedinstvena organizacija. Sedamdesete godine prošlog veka, kada je grupa država Zaliva mogla da utiče na uslove svetske trgovine naftom, treba zaboraviti. Ovim rečima, Igor Sečin, prvi čovek vodeće ruske petrokompanije „Rosnjeft”, ocenio je sadašnje stanje duboko razjedinjenog kartela, koji barem na papiru, kontroliše trećinu svetskog snabdevanja strateškom sirovinom.
Sečin, najdosledniji protivnik uplitanja Rusije u pregovore s OPEK-om o eventualnom solidarnom zamrzavanju proizvodnje (radi podsticaja rasta cene), „rekvijem za OPEK” izložio je Rojtersu u nedelju – pre nego što je Rijad objavio smenu uticajnog ministra energetike Alija el Naimija.
Kao jedan od najbližih saradnika predsednika Vladimira Putina, Sečin je odavno i javno protiv bilo kakvog uplitanja Rusije u pregovore s OPEK-om oko eventualnog združenog i solidarnog zamrzavanja proizvodnje, jer to „ne priliči svetskoj sili”, prenosi Rojters.
„Sa kim tamo da se dogovaramo i o čemu” – tako je Sečin prokomentarisao poziv Rusiji da učestvuje u međunarodnim naftaškim pregovorima 17. aprila u Dohi. Kao što je već poznato, ti pregovori su neslavno propali – uprkos velikom zalaganju Rusije, Saudijske Arabije, Katara i Venecuele – i to nakon iznenadne intervencije saudijskog princa Muhameda bin Salmana.
Ako je verovati Sečinu, Rusija više nikada ne bi ni trebalo da pregovara sa OPEK-om, budući da, po njegovom uverenju, danas na globalnom petrotržištu deluje skup objektivnih faktora koji sprečavaju da bilo kakav kartel ili grupacija diktiraju basnoslovnim biznisom.
Sečinovu procenu da „unutrašnje zađevice ubijaju OPEK” koliko juče potvrdile su najnovije poruke vodećih rivala unutar kartela Saudijske Arabije i Irana, i to uoči samita te grupe petroizvoznika, koji će se održati početkom juna u Beču.
Ekonomsko nadmetanje Saudijske Arabije sa Iranom, Rusijom i drugima na svetskom petrotržištu neće utihnuti sve dok se razreše „strateška pitanja u regionu – u Jemenu i Siriji”, ocenio je Amir Hosein Zamaninija, pomoćnik iranskog ministra energetike u izjavi koju prenosi „Volstrit džornal”.
I dok višestruka ratna drama traje u Siriji i Jemenu (odakle su juče proiranski pobunjenici gađali grad Kamis Mušait na jugozapadu Saudijske Arabije), Teheran i Rijad nastavljaju besomučnu trku za udeo na svetskom tržištu. „Saudijska Arabija predviđa značajan skok svetske tražnje nafte za nova 1,2 miliona barela dnevno. Rijad će energično braniti svoj udeo na svetskom tržištu, odlučan da očuva status najpouzdanijeg snabdevača”, izjavio je juče Halid el Falih, novopostavljeni ministar energetike Saudijske Arabije, inače vršnjak Igora Sečina.
Sa suprotne strane Persijskog zaliva, Mohamad Šarijatmadari, zamenik iranskog predsednika za izvršne poslove, poručio je da je petroindustrija „pokretačka sila iranske ekonomije”. Istovremeno, iranska državna novinska agencija FNA objavila vest o dramatičnom skoku proizvodnje i izvoza crnog zlata (za 50 odsto) na tržište četiri najveće mušterije: Kine, Indije, Japana i Južne Koreje.
Prema navodima zvaničnog Teherana, proizvodnja nafte u Iranu ubrzano se približava nivou od dva miliona barela dnevno, koliko je iznosila pre uvođenja zapadnih sankcija, ukinutih u januaru ove godine. „Iran je gotovo spreman da razgovara sa članicama OPEK-a o ograničavanju proizvodnje”, prenela je juče agencija Blumberg.
U međuvremenu, zapadni posmatrači istovremeno uočavaju pad izvoza saudijske nafte u SAD, Japan i Evropu. Budući da cena barela poslednjih sedmica neprestano raste, neizvesno je da li će kartel postaviti temu zamrzavanja proizvodnje na dnevni red, skeptične su banke Morgan Stenli i Barkliz.
Šta može biti zajednička tema Saudijske Arabije i Irana na predstojećem samitu OPEK-a u Beču, u ovom trenutku je zagonetka.
Saudijska Arabija ruši OPEK
Ali el Naimi (81), saudijski ministar energetike od 1995. godine i najuticajniji akter svetske petropolitike u tom periodu, smenjen je u subotu preko noći dekretom kraljevskog dvora u Rijadu.
Istovremenim ukazom, Saudijska Arabija dobila je novo ministarstvo koje će objediniti energetiku, industriju i mineralne resurse, odnosno 51 odsto ukupne privredne delatnosti vodeće sunitske monarhije. Neizvesnost oko daljeg petrokursa vodećeg svetskog izvoznika nafte i njegovih odnosa sa OPEK-om jedan je od glavnih razloga jučerašnjeg skoka cene barela (uz najnoviji rast kineske tražnje petroleuma i još neprocenjivih ukupnih posledica požara na nalazištima crnog zlata u Kanadi).
„Halid el Falih (56) novi je ministar energetike Saudijske Arabije. Ministarstvo je istovremeno zaduženo za energetiku, industriju i mineralne resurse”, objavio je saudijski dvor u Rijadu.
U jeku ćudljivih potresa na svetskom tržištu nafte, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati, zalivski petroizvoznici i vodeći saveznici Rijada unutar OPEK-a (pored Kuvajta), takođe su nedavno izvršili sličnu centralizaciju upravljanja strateškim sektorima privrede, ističe Rojters.
U međuvremenu, smena Alija el Naimija, bez ijedne reči pozdrava Rijada „maestru” – kako je svetski petrobiznis godinama oslovljavao uticajnog ministra – usledila je samo tri sedmice nakon što je princ Salman naterao Naimija da odustane od već dogovorenog pokušaja (OPEK-a, Rusije…) da se u Dohi obuzda tekuća kriza na petrotržištu.
Novopostavljeni saudijski ministar energetike Halid el Falih, inače šef saudijske državne naftne kompanije Aramko, član je zatvorenog kruga bliskih saradnika princa Salmana. Falih je odmah po postavljenju nagovestio da će sledeće okupljanje OPEK-a početkom juna u Beču biti burno.
„Niska cena nafte treba da doprinese korekciji svetskog tržišta. Saudijska Arabija ima resurse da čeka na tu korekciju”, poručio je Falih, najavljujući nastavak petropolitike kojom je njegov prethodnik veteran Naimi 2014. godine šokirao berze (barel je tada koštao oko 114 dolara), najavljujući eru jeftinijeg crnog zlata. Naimi je pre skoro tri godine istovremeno najavio i novu fazu bitke Saudijske Arabije za očuvanje udela (primata) na tržištu nafte, a identičan kurs obećao je proteklog vikenda i njegov naslednik Falah.
Jučerašnji skok cene barela severnoatlantske nafte tipa „brent” za 1,6 odsto (na 46,11 dolara) i lake teksaske nafte za 2,08 odsto (na 45,59 dolara) izazvan je velikom berzanskom nedoumicom, otkriva „Volstrit džornal”.
Naime, ako novi saudijski ministar energetike najavljuje nastavak petropolitike svog prethodnika, šta stoji u iza smene Naimija?
Pozadina Naimijeve smene otvoreno brine svetsko tržište nafte, gde je potpuno jasno da iza tog poteza stoji princ prestolonaslednik Salman, od lane zadužen ne samo nadzor naftne industrije već i odbrane Saudijske Arabije.
Strani posmatrači od prošle jeseni uočavaju da Naimi i princ Salman imaju oprečna viđenja dalje petropolitike Rijada. „Saudijska Arabija je usvojila impulsivnu politiku intervencija. Princ Salman je politički kockar koji destabilizuje arapski svet kroz ratni upliv u Jemenu i Siriji”, javno je procenila još 2. decembra prošle godine nemačka obaveštajna služba BND. Objavljivanje procene BND izazvalo je oštar demarš saudijske ambasade u Berlinu i izvinjenje nemačkog ministarstva inostranih poslova.
U međuvremenu, Naimi je u februaru sa ministrima energetike Rusije, Katara i Venecuele pokrenuo prvu rundu pregovora sa izvoznicima nafte i izvan sastava OPEK-a. Barel je u to vreme koštao nešto manje od 30 dolara: taj strmoglav cene izazvao je otvoreni raskol zalivskih država predvođenih Saudijskom Arabijom, sa ostatkom OPEK-a.
Šta će ovim povodom za Rijad nadalje biti presudno, princ Salman najavio je početkom aprila.
„Svejedno nam je da li barel košta 30 ili 70 dolara. Saudijska Arabija ima svoje razvojne planove i može još dugo da izdrži nisku cenu nafte”, ocenio je Salman.
Jaz između pomirljivijeg Naimija i žustrog princa Salmana, koji se protivio bilo kakvom naftaškom sporazumu ako mu se smesta ne priključi Iran – postao je nepremostiv.
Iran je kao članica OPEK-a već najavio učešće na predstojećem samitu kartela i naznačio spremnost za pregovore o eventualnom zamrzavanju proizvodnje nafte.
Ukoliko princ Salman ostane pri najavi da će Rijad hitro podići proizvodnju iznad 11 miliona barela, a Iran nastavi sa osvajanjem tržišta u Aziji i Evropi, šta će biti sa OPEK-om u današnjem formatu?
