Кредитне линије као „донаторство“

БЕОГРАД – Мање од три недеље пошто је председник Србије Томислав Николић најавио подизање споменика донаторима са бриселске конференције, испоставило се да ће за обнову поплављених подручје бити потребно много више новца од оног који је тамо прикупљен. Од 995 милиона евра са којима смо се, према речима наших званичника, вратили из Брисела, Србија ће за санацију штете имати свега 106 милиона евра бесповратне помоћи.

Од 889 милиона евра помоћи које су нам дате у облику кредита Србија намерава да у најскоријем периоду искористи само два кредита у укупном износу од тек 267 милиона евра, речено је Данасу у Канцеларији за обнову поплављених подручја. На тај начин ће чак 622 милиона евра помоћи која је прикупљена на донаторској конференцији, барем у почетку, остати на рачунима Европске комисије.

Како наводе у Канцеларији за обнову поплављених подручја, за сада се ради на припреми апликације за конкурисање за изузетно повољан јапански кредит и Ургентни кредит за санацију од Светске банке. Јапански кредит износи 40 милиона евра, са роком отплате 40 година и грејс периодом од 10 година, са симболичном каматном стопом од 0,01 одсто. Кредит Светске банке за санацију последица поплава износи 227 милиона евра, под за сада непознатим условима.

Од 106 милиона евра бесповратних донација, највећи део дошао је из Европске уније – 80 милиона евра. Швајцарска је Србији поклонила 5,9 милиона евра, а Јапан, поново, пет милиона. Србија је од Норвешке добила 4,1 милион евра донација, а по два милиона евра донирале су Аустрија, Шведска и САД.

На донаторској конференцији за Србију и Босну и Херцеговину, коју су на иницијативу председника Србије Томислава Николића заједнички организовали Европска унија, Француска и Словенија, учествовало је 35 земаља и седам институција. Француска је Србији поклонила милион евра, Велика Британија 1,25 милиона, а Словенија 150.000.

Подаци Европске уније показују да неке од земаља учесница конференције нису донирале новац нити понудиле кредите, што не значи да те државе Србији нису дале никакву помоћ, јер је већина још пре донаторског скупа у поплављена подручја послала опрему или људство или новчана средства.

Међу таквима је Русија, која на конференцији није обећала додатна средства, али је зато њен спасилачки тим од 79 људи био први који је српским службама притекао у помоћ, а Русија је потом послала и неколико авиона хуманитарне помоћи, опрему и хеликоптере који су учествовали у спасавању.

Слично је и са Немачком, поред чијег имена на списку донатора такође стоји износ нула, али је познато да је Влада ове државе још пре конференције за Србију и Босну одвојила два милиона евра, а током поплава је послала и пумпе за воду и другу опрему, као и хуманитарну помоћ.

Оквирне процене говоре да су мајске поплаве направиле штету од 1,5 милијарди евра.

Влада Србије је јуче објавила и списак донатора који су на њене рачуне уплаћивали новац током поплава, невезано за донаторску конференцију. Према подацима Министарства финансија, закључно са 2. јулом, на динарски, девизни и Пејпал рачун Владе стигло је укупно 3,38 милијарди динара помоћи, односно око 29,25 милиона евра.

Највише новца Србији су дали Уједињени Арапски Емирати, прецизније емират Абу Даби – 7,5 милиона евра. Грчка амбасада у Београду је уплатила 200.000 евра помоћи, а македонско Министарство спољних послова 98.550 евра. Новац су послали и бројни појединци. Између осталог, Влада је објавила да је бивши тенисер Слободан Живојиновић уплатио 110.000 евра, а бивши кошаркаш Дејан Бодирога 50.000 евра. Некадашњи министар финансија, а сада банкар у француској инвестиционој банци Лазард Божидар Ђелић из Париза је послао 20.000 евра, док је бизнисмен Станко Суботић из Швајцарске уплатио 50.000 евра општини Уб из које потиче.

Извор: Данас