Крим одлучио да се припоји Русији

СИМФЕРОПОЉ – Према првим резултатима анкете Републичког института за политичка и друштвена истраживања спроведене на 200 гласачких места на Криму, 93 одсто грађана од укупно више од 80 одсто изашлих на јучерашњи референдум изјаснило се за присаједињење Крима Русији, саопштено је непосредно по затварању биралишта.

Према речима међународних посматрача на чијем је челу Матеуш Пискорски из Пољске, референдум је протекао у складу са међународним стандардима, пренела је агенција Итар – тасс.

Вицепремијер Крима Рустам Темиргалијев рекао је да резултати анкете представљају победу народа крима. „Деведесет три процента гласало је за припајање Русији, а седам за Украјину. То је победа. Ура!”, рекао је Темиргалијев.

На референдуму је забележен веома висок одзив бирача, виши од 80 одсто, а на референдуму грађани су одговарали на два питања – „Да ли сте за уједњење Крима и Русије с правом субјекта Руске Федерације?” и „Да ли сте за обнављање Устава Републике Крим из 1992. године и статус Крима као дела Украјине?”.

У Симферопољу је одмах по затварању биралишта почело окупљање грађана са руским заставама на главном тргу, а према последњим информацијама тамо је присутно око 15.000 грађана који прослављају референдумски резултат.

Референдум за припајање Крима Русији протекао је иначе уз оштро негодовање Кијева и напету дипломатску активност Запада, док су министарства одбране Русије и Украјине постигла су договор о примирју које би требало да важи на Криму до 21. марта.

Док су западни лидери унапред најавили да неће признати референдумски исход, уз објашњење да је реч о нелегалном акту сецесије, Кремљ изразио спремност да поштује вољу грађана Крима. Бела кућа запретила је Русији санкцијама, поводом одржавања референдума на Криму. Званични Брисел прогласио је референдум „нелегитимним и незаконитим” и најавио да ће данас донети одлуку о увођењу санкција Москви.

Председник Комисије кримске скупштине за припрему референдума Михаил Малишев изјавио је да „од времена Совјетског Савеза” није забележен тако висок одзив, пренеле су агенције.

„Кримски Татари долазе породично из различитих четврти и учествују у гласању”, рекла је кримској агенцији представница за штампу бахчисарајске градске власти Јулија Бекирова.

У међувремену , немачка канцеларка Ангела Меркел разговарала је са руским председником Владимиром Путином и предложила му да би у Украјину требало послати више посматрача Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), што је Путин поздравио, саопштио је портпарол Меркелове.

Украјински премијер Арсениј Јацењук затражио је да посматрачи ОЕБС-а буду хитно послати на југ и исток Украјине, „укључујући и Крим”.

Он је најавио да ће власти Украјине пронаћи и извести пред лице правде све оне који у аутономној области Крим промовишу сепаратизам „уз помоћ руских војних јединица”.

Шеф руске дипломатије Лавров и амерички државни секретар Џон Кери сложили су се јуче да треба тражити решење за кризу у Украјини инсистирањем на уставним реформама, саопштило је руско Министарство спољних послова.

У саопштењу није прецизирано о каквим реформама је реч, осим што је наведено да би оне требало да буду „у генерално прихватљивој форми и да узму у обзир интересе свих региона у Украјини”.

Касније јуче после подне, Вашингтон је заоштрио став: Џон Кери је затражио од Сергеја Лаврова да Москва повуче своје снаге са територије Украјине и допусти јој да спроведе реформе.

Званичници Министарстава одбране Украјине и Русије договорили су се да ће на Криму до 21. марта на снази бити примирје. Вршилац дужности украјинског министра одбране Игор Тењух рекао је на маргинама седнице украјинске владе рекао да су тај договор постигли командант украјинске Ратне морнарице Сергеј Гајдук и руски министар одбране Сергеј Шојгу.

Референдумска грозница пренела се у Одесу, и на исток Украјине, где се у Харкову окупило око 3.000 демонстраната са захтевом за одржавање референдума за федерализацију Украјине, односно њеног југоисточног дела.

Захтев је прочитао координатор „Грађанског форума Харкова” Јуриј Апухтин, који је рекао да се активисти не слажу са, како је навео, пучистичком влашћу Украјине и да је сматрају нелегитимном, због чега траже од власти у Харкову да одрже референдум о федерализацији Украјине. „Наш град је био и остаће руски, макар и у саставу Украјине. Спремни смо да живимо у јединственој држави али под нашим условима”, рекао је он. На листићима за референдум ће стајати само једно питање: Да ли се слажете да Украјина постане федеративна држава?”, додао је Апухтин.

Коначни резултати референдума биће саопштени у понедељак.

Референдум је пратило више од 800 новинара, као и више од 180 посматрача из 23 земље.

————————————————————–

Аксјонов: Крим ће у понедељак тражити прикључење Русији

Премијер Крима Сергеј Аксјонов рекао је да ће влада у понедељаки званично затражити припајање Русији, након данашњег референдума на којем се 93 одсто изашлих изјаснило за присаједињење Крима Русији.

„Врховни Совјет Крима ће званично тражити припајање Руској Федерацији на састанку 17. марта”, објавио је Аксјонов на свом Твитер налогу, пренео је АФП.

Он је раније рекао да ће данашњи референдум о придруживању Русији ући у историју.

„Данас смо донели веома важну одлуку која ће ући у историју”, објавио је Аксјонов на Твитеру.

Према резултатима анкете спроведене на 200 гласачких места на Криму, 93 одсто изашлих на данашњи референдум изјаснило се за присаједињење Крима Русији, саопштено је непосредно по затварању биралишта.

Према речима међународних посматрача на чијем је челу Матеуш Пискорски из Пољске, референдум је протекао у складу са међународним стандардима, пренела је агенција Итар – тас.

Премијер Крима Сергеј Аксионов изјавио је поздрављајући грађане који су у центру Симферопоља славили одлуку на референдуму о припајању Крима Русији: „Враћамо се кући!”.

„Крим иде у Русију!”, поручио је он на Лењиновом тргу окупљеној маси која је затим уз извођење хора запевала химну Русије.

Више од 95 одсто бирача подржало је на референдуму припајање Крима Русији, први су званични прелиминарни резултати.

———————————————-

Председник Кримског парламента чека брз одговор Русије

Председник Кримског парламента Владимир Константинов рекао је да ће Москва највероватније брзо одговорити на данашњи референдум Крима о припајању Русији.

„Мислим да ће Русија брзо одговорити, јер видите шта се дешава са народом, то је значајан догађај, не ради се само о кримском догађају, у питању је Русија и догађај од глобалног значаја”, рекао је Константинов за руску телевизију „Росија 24 вести”, пренео је Ројтерс.

Премијер Крима Сергеј Аксјонов је рекао хиљадама окупљених на Тргу Лењина у регионалној престоници Симферопољу да тај регион сада „иде кући”, након референдума о прикључењу Русији.

Окупљени су певали руску химну након што су прелиминарни резултати, на основу 50 одсто обрађених гласова на референдуму на Криму, показали да је чак 95,5 одсто грађана гласало за присаједињење Русији, саопштио је председник комисије Врховног савета Крима Михаил Малишев.

Према његовим речима, 3,5 одсто је гласало против, док је преосталих један одсто гласова неважеће, пренела је агенција Итар- тас с.

Малишев је нагласио да у рачуницу нису ушли гласови из Севастопоља, а према ранијим саопштењима, референдум је пропраћен високом излазношћу која је премашила 81 одсто.

———————————————-

Шулц: Референдум на Криму нелегалан

Председник Европског парламента Мартин Шулц, саопштио је да је референдум на Криму нелегалан и поручио да ЕП подржава интегритет украјинске територије.

„Жао ми је што је овај незаконит референдум искомпликовао будуће напоре да се изађе из кризе. Резултат референдума није валидан ни по украјинским ни по међународним законима”, рекао је Шулц, према саопштењу из Брисела.

„Европски парламент у потпуности подржава територијални интегритет Украјине. Уједињена Украјина мора слободно да одлучује о својој судбини”, додаје се у саопштењу.

„Желео бих да поновим да осуђујем упад руске војске на Крим. То је било кршење међународног права и кршење суверенитета Украјине”, оценио је Шулц.

„Аргумент да су војне акције потребне како би се заштитиле етничке мањине, често су употребљаване у прошлости, уз катастрофалне последице”, закључио је Шулц.

Шулц је, у дискусији о референдуму на Криму, критиковао и поједине државе ЕУ што су још уздржане уместо да као реакцију усвоје оштре санкције против Русије.

Шулц је главни кандидат европских социјалдемократа на предстојећим изборима за Европски парламент.

Извор: Танјуг