Крим се припаја Русији

МОСКВА – Руски председник Владимир Путин обавештен је о данашњој одлуци Врховног совјета (скупштине) Крима о ступању те аутономије у састав Руске Федерације, изјавио је Путинов прес секретар Дмитриј Песков.

„Та вест тек је стигла, председник је о њој обавештен”, рекао је Песков Итар-Тас су, наводећи да томе нема шта да се додаје.

Итар-Тас с подсећа да је раније данас кримска скупштина донела начелну одлуку о ступању те аутономне републике као субјекта федерације у састав Русије а да је кримска влада саопштила да ће референдум о статусу Крима, на ком ће бити питање о приступању Русији, бити одржан 16. марта.

На референдуму ће, како су известиле руске агенције бити постављена два питања – „Да ли сте за улазак Крима као субјекта Федерације у састав Руске Федерације” и „Да ли сте за обнављање устава Крима из 1992. године”.

Кримска скупштина је одлучила, такође, да се обрати руководству Русије „ради почетка процедуре уласка Крима у састав Русије”.

Итар-Тасс извештава из Симферопоља да је одлука на тргу испред кримске скупштине дочекана овацијама.

На тргу је, према извештају агенције, окупљено неколико хиљада људи који у рукама носе руске заставе и заставе Крима.

Итар-Тас с пренео је изјаву лидера Праведне Русије Сергеја Миронова да би предлог закона о поједностављеном поступку пријема у састав Русије дела стране државе могао да буде усвојен следеће седмице.

„Отворено говорећи, тај предлог закона предао сам због Крима”, рекао је аутор предлога.

Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).

На Криму је 20. јануара 1991. године одржан референдум о обнављању Кримске АССР као одвојеног субјекта бившег Совјетског Савеза, на ком је учествовало 1,4 милиона грађана или 81,37 одсто бирача.

За обнављање аутономне републике гласало је 93,26 одсто бирача.

Врховни совјет (скупштина) Украјине 12. фебруара исте године усвојио је Закон о обнављању Кримске АССР, а у јуну су унети одговарајући амандмани у устав УССР.

Врховни совјет Крима 4. септембра 1991. усвојио је Декларацију о државном суверенитету републике.

Наредне године 26. фебруара Кримска АССР преименована је у Републику Крим и у мају те године уведена је фунцкија њеног председника.

У марту 1995. године одлуком Врховне раде (скупштине) Украјине и председника Украјине Устав Републике Крим је укинут као и функција председника.

Децембра 1998. године на снагу је ступио нови Устав Крима са новим именом АР Крим у саставу Украјине.

Кримски вицепремијер: Украјинска војска на Криму окупаторска

СИМФЕРОПОЉ – Одлука кримске скупштине о присаједињењу Крима Русији ступила је на снагу данас, једине легалне оружане формације су руске а „оружане снаге других држава сматраће се окупатором у складу са свим последицама по њих”, изјавио је данас први потпредседник владе Крима Рустем Темиргалијев.

„Крим је постао територија Руске Федерације”, изјавио је Темиргалијев а преноси украјинска агенција УНИАН.

Према његовим речима, украјинским војницима биће предложено или да положе нову заклетву, или ће им бити омогућено да безбедно оду на територију украјинског копна.

„Украјинске оружане снаге могу да бирају: да положе оружје, напусте своје положаје, прихвате руско држављанство и придруже се руској војсци. Ако се не слажу, спремни смо да им обезбедимо сигуран пролаз са територије Крима до њихове украјинске домовине”, рекао је према Ројтерсу кримски вицепремијер.

Темиргалијев је, такође, рекао да се тренутно припрема уговор између Крима као субјекта федерације са Руском Федерацијом, у ком ће бити одређена овлашћења Крима, као и економски елементи.

„Наравно, налазићемо се у руским економским условима и у складу с тим у зони рубље”, рекао је он.

Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.

Називајући одлуку скупштине Крима „апсолутно легитимном”, Темиргалијев је рекао да „данас држава Украјина нема легитимне органе власти”, преноси Кримска информативна агенција (КИА).

„Фактички се у Кијеву десио антиуставни преврат тако што су нелегалне оружане формације узурпирале власт и у томе је темељ за наш референдум. Зато је сву одговорност за стање на Криму преузело једини овлашћени орган – кримски парламент, за чији су сазив гласали сви грађани Крима”, рекао је он.

Темиргалијев је додао да одлуку скупштине на референдуму треба да потврде грађани.

„Сада та одлука треба на референдуму да прође народно разматрање”, рекао је кримски вицепремијер.

Путин и чланови Савета за безбедност о ситуацији у Украјини

МОСКВА – Руски председник Владимир Путин одржао је данас оперативни састанак са члановима Савета за безбедност Русије, на ком је разматрана ситуација у Украјини, с обзиром на данашњу одлуку скупштине Крима о присаједињењу те аутономне републике Русији, јавиле су руске агенције.

На састанку су присуствовали премијер Дмитриј Медведев, председници оба дома руске скупштине Сергеј Наришкин и Валентина Матвијенко, начелник председничке администрације Сергеј Иванов, директор Спољне обавештајне службе Михаил Фрадков, начелник Федералне службе безбедности Николај Бортњиков, министри полиције и одбране Владимир Колокољцев и Сергеј Шојгу, као и секретар и стални члан Савета Николај Патрушев и Борис Гризлов, преноси Итар-Тас с.

Врховни совјет (скупштина) Крима раније данас донела је одлуку о ступању АР Крим као субјекта федерације у Руску Федерацију а референдум о статусу заказан је за 16. март.

На свеопштем референдуму који укључује и град са специјалним статусом Севастопољ, одлучиваће се о два питања – „Да ли сте за уједињење Крима са Русијом с правом субјекта РФ?” и „Да ли сте за обнову важења Устава Републике Крим из 1992. године и за статус Крима као дела Украјине?”.

Скупшина Крима је образложила ове одлуке догађајима из прошлог месеца у Кијеву.

„Националистичке снаге које су узеле власт неуставним превратом грубо крше Устав и законе Украјине, неотуђива права и слободе грађана, укључујући право на живот, слободу мишљења и изражавања, право да се говори на матерњем језику. Екстремистичке групе више пута су покушале да продру на Крим ради заоштравања ситуације, ескалације напетости и незаконите узурпације власти”, наводи се у објашњењу кримске скупштине.

Њен председник Владимир Константинов рекао је да одлука скупштине треба да буде потврђена на референдуму.

„Данашњу одлуку су посланици донели као одговорни политичари. Једногласно су се заложили за уједњење с Русијом а референдум 16. марта – веома се надамо, потврдиће нашу одлуку”, рекао је он.

Агенција РИА Новости пренела је изјаву заменик председника одбора Думе (доњег дома парламента) за уставно законодавство и државно уређење Дмитрија Вјаткина да ће Дума о могућности присаједињења Крима Русији расправљати у понедељак, 10. марта.

Предлагач закона о поједностављеном пријему у састав Русије дела стране државе, о ком ће се расправљати, лидер Праведне Русије Сергеј Миронов, рекао је да „браћа на Криму обнављају историјску правду и исправљају грешку коју је допустило совјетско руководство (…) када је Крим дат Украјини”.

Октобра 1921. године формирана је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (АССР) у саставу Руске совјетске федеративне социјалистичке републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици (УССР).

Према статистичким подацима из децембра прошле године, Крим има 1.958.000 становника, међу којима највише Руса (58,5 одсто), Украјинаца (24,3 одсто) и кримских Татара (12,1 одсто).

———————————————————–

Ухапшен лидер проруских протеста у Доњецку

ДОЊЕЦК – Лидер проруских протеста у Доњецку Павел Губарев је ухапшен данас у свом стану у том граду на истоку Украјине, објавио је новинар Ројтерса који је присуствовао хапшењу.

Десетак припадника украјинске службе безбедности БСУ је данас ухапсило Губарева под оптужбом за „кршење територијалног интегритета и независности државе”, навео је Ројтерс.

Губарев се није опирао хапшењу, навео је сведок догађаја.

Губарев, пословни човек из Доњецка, предводио је демонстранте који су блокирали зграду регионалне администрације и истакли руску заставу, све док јуче украјинске власти нису поново преузеле контролу.

Он је себе називао „народним гувернером” и захтевао од посланика у градској админстрацији Доњецка да прекину везе да Кијевом и ставе га на челу полицијских снага у том граду, подсећа Ројтерс.

Вашингтон: О судбини Крима мора да одлучује и Кијев

КИЈЕВ – Референдум о припајању Крима Русији, без учешћа украјинских власти, представљао би кршење међународног права, сматрају у Вашингтону.

„Став Сједињених Америчких Држава је да свака одлука о Криму или било ком другом делу Украјине, мора да буде донета уз учешће власти у Кијеву”, рекао је неимиеновани високи званичник америчке владе.

Исти извор поручио је да је Украјина држава с јасно дефинисаним границама и да једино украјински народ може да одлучује о својој политичкој будућности, пренео је Франс прес.

„Не можете доћи у ситуацију у којој је легитимна влада једне државе искључена из процеса одлучивања о судбини појединачних области те земље. То је чисто кршење међународног права”, истакао је извор из Вашингтона за француску агенцију.

Медведев: Лакша процедура за држављанство Русије

МОСКВА – Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је данас да ће Русија поједноставити процедуре путем којих становници простора бившег Совјетског Савеза којима је руски језик матерњи могу да добију држављанство Русије.

„Предузимамо још један корак у том правцу, разматрамо нацрт федералног закона како бисмо поједноставили додељивање држављанства Руске Федерације страним грађанима или особама без држављанства којима је руски језик матерњи”, рекао је Медведев, пренео је Ројтерс.

Он је додао да се то односи на све русофоне који су живели у Русији или на територији која је некад припадала Руском царству или Совјетском Савезу.

Посланици Либерално-демократске партије Русије и Комунистичке партије предали су прошлог месеца доњем дому руског парламента, Думи, више предлога закона који предвиђају ублажавање услова за додељивање руског држављанства Украјинцима.

Заменик председника ЛДПР Иља Дроздов је предложио да буде поједностављена процедура којом би украјински држављани руског порекла и чланови њихових породица стекли држављанство Русије.

Према том предлогу закона, руско држављанство би се додељивало и деци, унуцима и праунуцима чији су преци, укључујући бабу и деду и прабабу и прадеду, по националности Руси.

Извор: Танјуг