Krim se pripaja Rusiji

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin obavešten je o današnjoj odluci Vrhovnog sovjeta (skupštine) Krima o stupanju te autonomije u sastav Ruske Federacije, izjavio je Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov.

„Ta vest tek je stigla, predsednik je o njoj obavešten”, rekao je Peskov Itar-Tas su, navodeći da tome nema šta da se dodaje.

Itar-Tas s podseća da je ranije danas krimska skupština donela načelnu odluku o stupanju te autonomne republike kao subjekta federacije u sastav Rusije a da je krimska vlada saopštila da će referendum o statusu Krima, na kom će biti pitanje o pristupanju Rusiji, biti održan 16. marta.

Na referendumu će, kako su izvestile ruske agencije biti postavljena dva pitanja – „Da li ste za ulazak Krima kao subjekta Federacije u sastav Ruske Federacije” i „Da li ste za obnavljanje ustava Krima iz 1992. godine”.

Krimska skupština je odlučila, takođe, da se obrati rukovodstvu Rusije „radi početka procedure ulaska Krima u sastav Rusije”.

Itar-Tass izveštava iz Simferopolja da je odluka na trgu ispred krimske skupštine dočekana ovacijama.

Na trgu je, prema izveštaju agencije, okupljeno nekoliko hiljada ljudi koji u rukama nose ruske zastave i zastave Krima.

Itar-Tas s preneo je izjavu lidera Pravedne Rusije Sergeja Mironova da bi predlog zakona o pojednostavljenom postupku prijema u sastav Rusije dela strane države mogao da bude usvojen sledeće sedmice.

„Otvoreno govoreći, taj predlog zakona predao sam zbog Krima”, rekao je autor predloga.

Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (ASSR) u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (USSR).

Na Krimu je 20. januara 1991. godine održan referendum o obnavljanju Krimske ASSR kao odvojenog subjekta bivšeg Sovjetskog Saveza, na kom je učestvovalo 1,4 miliona građana ili 81,37 odsto birača.

Za obnavljanje autonomne republike glasalo je 93,26 odsto birača.

Vrhovni sovjet (skupština) Ukrajine 12. februara iste godine usvojio je Zakon o obnavljanju Krimske ASSR, a u junu su uneti odgovarajući amandmani u ustav USSR.

Vrhovni sovjet Krima 4. septembra 1991. usvojio je Deklaraciju o državnom suverenitetu republike.

Naredne godine 26. februara Krimska ASSR preimenovana je u Republiku Krim i u maju te godine uvedena je funckija njenog predsednika.

U martu 1995. godine odlukom Vrhovne rade (skupštine) Ukrajine i predsednika Ukrajine Ustav Republike Krim je ukinut kao i funkcija predsednika.

Decembra 1998. godine na snagu je stupio novi Ustav Krima sa novim imenom AR Krim u sastavu Ukrajine.

Krimski vicepremijer: Ukrajinska vojska na Krimu okupatorska

SIMFEROPOLJ – Odluka krimske skupštine o prisajedinjenju Krima Rusiji stupila je na snagu danas, jedine legalne oružane formacije su ruske a „oružane snage drugih država smatraće se okupatorom u skladu sa svim posledicama po njih”, izjavio je danas prvi potpredsednik vlade Krima Rustem Temirgalijev.

„Krim je postao teritorija Ruske Federacije”, izjavio je Temirgalijev a prenosi ukrajinska agencija UNIAN.

Prema njegovim rečima, ukrajinskim vojnicima biće predloženo ili da polože novu zakletvu, ili će im biti omogućeno da bezbedno odu na teritoriju ukrajinskog kopna.

„Ukrajinske oružane snage mogu da biraju: da polože oružje, napuste svoje položaje, prihvate rusko državljanstvo i pridruže se ruskoj vojsci. Ako se ne slažu, spremni smo da im obezbedimo siguran prolaz sa teritorije Krima do njihove ukrajinske domovine”, rekao je prema Rojtersu krimski vicepremijer.

Temirgalijev je, takođe, rekao da se trenutno priprema ugovor između Krima kao subjekta federacije sa Ruskom Federacijom, u kom će biti određena ovlašćenja Krima, kao i ekonomski elementi.

„Naravno, nalazićemo se u ruskim ekonomskim uslovima i u skladu s tim u zoni rublje”, rekao je on.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima ranije danas donela je odluku o stupanju AR Krim kao subjekta federacije u Rusku Federaciju a referendum o statusu zakazan je za 16. mart.

Nazivajući odluku skupštine Krima „apsolutno legitimnom”, Temirgalijev je rekao da „danas država Ukrajina nema legitimne organe vlasti”, prenosi Krimska informativna agencija (KIA).

„Faktički se u Kijevu desio antiustavni prevrat tako što su nelegalne oružane formacije uzurpirale vlast i u tome je temelj za naš referendum. Zato je svu odgovornost za stanje na Krimu preuzelo jedini ovlašćeni organ – krimski parlament, za čiji su saziv glasali svi građani Krima”, rekao je on.

Temirgalijev je dodao da odluku skupštine na referendumu treba da potvrde građani.

„Sada ta odluka treba na referendumu da prođe narodno razmatranje”, rekao je krimski vicepremijer.

Putin i članovi Saveta za bezbednost o situaciji u Ukrajini

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin održao je danas operativni sastanak sa članovima Saveta za bezbednost Rusije, na kom je razmatrana situacija u Ukrajini, s obzirom na današnju odluku skupštine Krima o prisajedinjenju te autonomne republike Rusiji, javile su ruske agencije.

Na sastanku su prisustvovali premijer Dmitrij Medvedev, predsednici oba doma ruske skupštine Sergej Nariškin i Valentina Matvijenko, načelnik predsedničke administracije Sergej Ivanov, direktor Spoljne obaveštajne službe Mihail Fradkov, načelnik Federalne službe bezbednosti Nikolaj Bortnjikov, ministri policije i odbrane Vladimir Kolokoljcev i Sergej Šojgu, kao i sekretar i stalni član Saveta Nikolaj Patrušev i Boris Grizlov, prenosi Itar-Tas s.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima ranije danas donela je odluku o stupanju AR Krim kao subjekta federacije u Rusku Federaciju a referendum o statusu zakazan je za 16. mart.

Na sveopštem referendumu koji uključuje i grad sa specijalnim statusom Sevastopolj, odlučivaće se o dva pitanja – „Da li ste za ujedinjenje Krima sa Rusijom s pravom subjekta RF?” i „Da li ste za obnovu važenja Ustava Republike Krim iz 1992. godine i za status Krima kao dela Ukrajine?”.

Skupšina Krima je obrazložila ove odluke događajima iz prošlog meseca u Kijevu.

„Nacionalističke snage koje su uzele vlast neustavnim prevratom grubo krše Ustav i zakone Ukrajine, neotuđiva prava i slobode građana, uključujući pravo na život, slobodu mišljenja i izražavanja, pravo da se govori na maternjem jeziku. Ekstremističke grupe više puta su pokušale da prodru na Krim radi zaoštravanja situacije, eskalacije napetosti i nezakonite uzurpacije vlasti”, navodi se u objašnjenju krimske skupštine.

Njen predsednik Vladimir Konstantinov rekao je da odluka skupštine treba da bude potvrđena na referendumu.

„Današnju odluku su poslanici doneli kao odgovorni političari. Jednoglasno su se založili za ujednjenje s Rusijom a referendum 16. marta – veoma se nadamo, potvrdiće našu odluku”, rekao je on.

Agencija RIA Novosti prenela je izjavu zamenik predsednika odbora Dume (donjeg doma parlamenta) za ustavno zakonodavstvo i državno uređenje Dmitrija Vjatkina da će Duma o mogućnosti prisajedinjenja Krima Rusiji raspravljati u ponedeljak, 10. marta.

Predlagač zakona o pojednostavljenom prijemu u sastav Rusije dela strane države, o kom će se raspravljati, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov, rekao je da „braća na Krimu obnavljaju istorijsku pravdu i ispravljaju grešku koju je dopustilo sovjetsko rukovodstvo (…) kada je Krim dat Ukrajini”.

Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (ASSR) u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (USSR).

Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

———————————————————–

Uhapšen lider proruskih protesta u Donjecku

DONJECK – Lider proruskih protesta u Donjecku Pavel Gubarev je uhapšen danas u svom stanu u tom gradu na istoku Ukrajine, objavio je novinar Rojtersa koji je prisustvovao hapšenju.

Desetak pripadnika ukrajinske službe bezbednosti BSU je danas uhapsilo Gubareva pod optužbom za „kršenje teritorijalnog integriteta i nezavisnosti države”, naveo je Rojters.

Gubarev se nije opirao hapšenju, naveo je svedok događaja.

Gubarev, poslovni čovek iz Donjecka, predvodio je demonstrante koji su blokirali zgradu regionalne administracije i istakli rusku zastavu, sve dok juče ukrajinske vlasti nisu ponovo preuzele kontrolu.

On je sebe nazivao „narodnim guvernerom” i zahtevao od poslanika u gradskoj adminstraciji Donjecka da prekinu veze da Kijevom i stave ga na čelu policijskih snaga u tom gradu, podseća Rojters.

Vašington: O sudbini Krima mora da odlučuje i Kijev

KIJEV – Referendum o pripajanju Krima Rusiji, bez učešća ukrajinskih vlasti, predstavljao bi kršenje međunarodnog prava, smatraju u Vašingtonu.

„Stav Sjedinjenih Američkih Država je da svaka odluka o Krimu ili bilo kom drugom delu Ukrajine, mora da bude doneta uz učešće vlasti u Kijevu”, rekao je neimienovani visoki zvaničnik američke vlade.

Isti izvor poručio je da je Ukrajina država s jasno definisanim granicama i da jedino ukrajinski narod može da odlučuje o svojoj političkoj budućnosti, preneo je Frans pres.

„Ne možete doći u situaciju u kojoj je legitimna vlada jedne države isključena iz procesa odlučivanja o sudbini pojedinačnih oblasti te zemlje. To je čisto kršenje međunarodnog prava”, istakao je izvor iz Vašingtona za francusku agenciju.

Medvedev: Lakša procedura za državljanstvo Rusije

MOSKVA – Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je danas da će Rusija pojednostaviti procedure putem kojih stanovnici prostora bivšeg Sovjetskog Saveza kojima je ruski jezik maternji mogu da dobiju državljanstvo Rusije.

„Preduzimamo još jedan korak u tom pravcu, razmatramo nacrt federalnog zakona kako bismo pojednostavili dodeljivanje državljanstva Ruske Federacije stranim građanima ili osobama bez državljanstva kojima je ruski jezik maternji”, rekao je Medvedev, preneo je Rojters.

On je dodao da se to odnosi na sve rusofone koji su živeli u Rusiji ili na teritoriji koja je nekad pripadala Ruskom carstvu ili Sovjetskom Savezu.

Poslanici Liberalno-demokratske partije Rusije i Komunističke partije predali su prošlog meseca donjem domu ruskog parlamenta, Dumi, više predloga zakona koji predviđaju ublažavanje uslova za dodeljivanje ruskog državljanstva Ukrajincima.

Zamenik predsednika LDPR Ilja Drozdov je predložio da bude pojednostavljena procedura kojom bi ukrajinski državljani ruskog porekla i članovi njihovih porodica stekli državljanstvo Rusije.

Prema tom predlogu zakona, rusko državljanstvo bi se dodeljivalo i deci, unucima i praunucima čiji su preci, uključujući babu i dedu i prababu i pradedu, po nacionalnosti Rusi.

Izvor: Tanjug