Lekcije iz istorije Miloša Zemana

Uzalud neki skeptici govore da istorija uči samo to, da ništa ne uči. Mogu navesti očigledne istorijske pouke koje su bile korisne. Ako ne svima, onda u krajnjem slučaju bile su korisne predsedniku Češke Milošu Zemanu.

Ovih dana se M. Zeman na češkoj televiziji dotakao refrenduma na Kosmetu i na Krimu i objasnio voditeljima da su to jaja od sasvim različitih koka nosilja. On je podsetio da je svojevremeno kritikovao odvajanje Kosmeta, pošto je to očigledno bilo kršenje rezolucije SB OUN 1244. Jer je u toj rezoluciji crno na belo garantovana teritorijalna celovitost Srbije, koja uključuje i Kosovo i Metohiju.

Secesija se desila na osnovu veoma neubedljivog nazovi referenduma u pokrajini. Dok je govorio o tome kako su agitatori išli po kućama u pokušaju da skupe glasove, ljudi su se smejali. No, uprkos svemu, Brisel i Vašington su zatvorili oči na tu parodiju.

Sada, kaže Miloš Zeman, oni referendum na Krimu smatraju nezakonitom aneksijom. Iako je referendum, bez imalo preterivanja bio svenarodni. Ispada da je to ono što se zove «merenje dvostrukim aršinima». Na Krimu oni vide kršenje međunarodnog prava, a kada Kosovo postaje samostalno uprkos rezoluciji SB OUN, to je za njih sve u redu, rekao je češki predsednik.

Miloš Zeman zna šta priča. Njegova rođena Čehoslovačka se 31. decembra 1992. godine mirno i bez pucnjave podelila na Češku i Slovačku. Tako je bilo ugodno ljudima koji je naseljavaju, iako je samom Bogu poznato da li je to ugodno Istoriji. Međutim, ovaj put se desilo ono najvažnije – niko nije govorio o nepravednosti toga što se desilo. Redak slučaj mirne podele države u novijoj istoriji.

No, Milošu Zemanu je poznata i druga «strana meseca» – «Tešinsko pitanje» koje više decenija muti odnose između Praga i Varšave. Tešinski rejon naseljen je uglavnom Česima i Poljacima i podeljen je državnom granicom. Sve je bilo relativno stabilno, dok posle raspada Austro-Ugarske monarhije, poljske i češke vlasti nisu potpisale sporazum o deobi teritorije. Podela je bila veoma složena, a samo pitanje je veoma zamršeno i uskoro je Prag odlučio da raskine sporazum i uvede armiju u Tešinsku oblast. Da pravo kažemo, nije lepo ispalo, no, činjenica je činjenica – odučeno je da pitanje o pravednosti razreše topovi. Istina, rat im ipak nisu dozvolili, no, o referendumu više nije bilo ni reči i teritoriju je ponovo podelila međunarodna konferencija u gradu Spa. Po rezultatima te konferencije, Čehoslovačka je dobila 50% od tog ukusno parčeta na kome je živelo 68% stanovništva.

Bio je to ubod u srce poljske gospode panova-velmoža. Kada se 1938. godine nacistička Nemačka, tadašnji saveznik Poljske, nadvila nad Sudete, Varšava je zahtevala od Praga da se tornja iz Tešina kako zna, inače neće biti dobro. Sa galantnošću svojstvenoj Poljacima, oni su dali 10 dana Čehoslovačkoj armiji za evakuaciju u trkačkom duhu. Uplašena vlada Češke je ne samo pustila Nemce u Sudetsku oblast, nego i Poljake u Tešin, a osećanje gočine zbog izdaje dugo je ostalo u češkoj duši. Zato se ona veoma osetljivo odnosi prema poštovanju ravnopravnosti u odnosu među državama.

U zaključku da istaknemo da je krvavi diktator Staljin naterao Poljake da vrate Čehoslovačkoj otete joj rejone. Poljaci su vratili, no Staljina su počeli da mrze još više. I ne ostavlja ih nada u to da se Tešin nikud od njih neće denuti. U svakom slučaju, poljski radnici u konzulatima svake godine vrše inspekciju tog rejona i olovkom zapisuju sve promene u nekretninama koje oni smatraju poljskim.

Šta da se radi. Svako ima svoju predstavu o pravednosti. A Milošu Zemanu hvala što ne zabravlja časove istorije.

Izvor: Fond Strateške Kulture