Liberland – novi Sorošev projekat

Pojava mikrodržave „Liberland“ na granici između Srbije i Hrvatske ukazuje na mogućnost da su specijalisti za provokaciju i destabilizaciju, a na parama izazivača problema po celom svetu – milijardera Džordža Soroša, iznašli da koncept mikrodržava može dobro poslužiti ka sredstvo za dalju „balkanizaciju“ ionako preterano segmentiranog Balkanskog poluostrva.

Pojava malih libertarijanskih država takođe može značiti i veću uključenost u međunarodne poslove milijardera i libertarijanaca braće Čarlsa i Dejvida Koha, koji su već dosta uradili na korporativizaciji vlade Sjedinjenih Američkih Država.

Češki državljanin Vit Jedlička je mikrodržavu Liberland proglasio na zapadnoj obali Dunava, na teritoriji između Hrvatske i Srbije. Ova parcela nije jedina sporna teritorija – od raspada bivše Jugoslavije, jer to su i dunavske Vukovarska ada i Šarengradska ada, na koje Hrvatska polaže pravo, ali ih je Srbija već zauzela.

Jedlička svoje „pravo“ na Liberland zasniva na pravu na „terra nullius“, ničiju zemlju. Jedlička je član češke Stranke slobodnih građana, koja zastupa desničarsku libertarijansku politiku i, iako podržava NATO, suprotstavlja se propisima i zakonima Evropske unije. Stranka se zalaže za prava „LGBT populacije“, masovnu privatizaciju državnih službi i legalizaciju droga, a protiv većine poreza i ekologije. Iako je njen stav o EU i zaštiti životne sredine u suprotnosti sa stavovima partija i nevladinih organizacija u Istočnoj Evropi koje finansira Džordž Soroš, Stranka slobodnih građana i Liberland upravo su takve operacije kakve Soroš i njegovi podanici vole da podržavaju.

Soroš u podršci obojenim revolucijama pribegava trikovima poput tematskih uličnih demonstracija i protesta, simbolima tipa stisnute pesnice, malanju u razne boje (crvenu, narandžastu, belu, žutu…) i problematičnim grupama tipa „Pusi rajot“ i FEMEN, sve da bi posejao razdor i haos u zemljama određenim za „promenu režima“. Međutim, ako su Soroš i grupe koje podržavaju braća Koh sada otkrili mikrodržave kao novo sredstvo za mešanje u poslove drugih država, onda svet, posebno zemlje sa spornim teritorijama, čekaju velike nevolje.

Konvencija o pravima i obavezama država (Montevideo, 1933.) predviđa da je za državnost potrebno sledeće: stalno stanovništvo; definisana teritorija; vlada; i spremnost za stupanje u odnose sa drugim državama. Možda Liberland na obali Dunava znači da su snage destabilizacije, oličene u Sorošu i njegovim intervencionističkim prijateljima u Obaminoj administraciji i EU, otkrile da se mikrodržave mogu upotrebiti za narušavanje međunarodnih normi.

Međutim, iako su mu pretenzije na klimavim nogama, Liberland poseduje tri od četiri uslova za državu: definisanu teritoriju, stanovništvo i vladu. Četvrti zahtev, stupanje u odnose sa drugim državama, može biti zadovoljen zvaničnim kontaktima između Liberlanda i naklonjenih mu zvaničnika iz češke vlade. Moguće je i da bivši funkcioner NATO-a, sadašnji predsednik Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, osoba koja je već izazvala dosta neugodnosti sa iredentističkim projektom na teritoriji Srbije, prijateljski „namigne“ Liberlandu, tek da izazove još problema između Zagreba i Beograda.

Većina mikrodržava koje su osnovane u proteklih 50 godina su bili bezopasni, uglavnom šaljivi poduhvati. „Kneževina Silend“, koju je 1972. godine u Severnom moru na napuštenom betonskom utvrđenju iz doba Drugog svetskog rata proglasio jedan britanski državljanin upravo je takav slučaj. Takve „nove“ zemlje, kao Seborga u severozapadnoj Italiji, pokrajina Hat river u Australiji i Republika de la Konča na Floridskim ostrvima možda jesu privukle nešto pažnje filatelista, numizmatičara, turista i onih koji skupljaju nove pasoše, ali ne i međunarodnih štetočina povezanih sa Sorošem i CIA.

Međutim, iskorišćavanje iredentističkih prilika na eksplozivnoj granici između Hrvatske i Srbije, i pozivanje na doktrinu „terra nullius“ – opasna je igra, jer u regionu bivše Jugoslavije okruženom pozivima na dalju, i najverovatnije krvavu, balkanizaciju, već postoje pokreti koji bi da se Vojvodina kao multietnička država odvoji od Srbije, da se od Makedonije otcepe teritorije sa većinskim albanskim stanovništvom i pridruže ili Kosovu ili „Velikoj Albaniji“, i pokreti koji se zalažu za nezavisnost muslimana u srpskoj oblasti Sandžak. („Kosovo“ i „Sandžak“ su nazivi koje, eto, koristi i autor, što govori koliko nam nedostaje valjanih tekstova naših autora na stranim jezicima – prim. prev.)

Interesi koji stoje iza Liberlanda dobili su podršku češke Građanske demokratske stranke bivšeg češkog predsednika Vaclava Klausa, i češke Piratske stranke koja deluje u sklopu Piratske stranke Evrope, uglavnom saglasne sa ciljevima Džordža Soroša. I grantovima Soroševog Fonda za otvoreno društvo, naravno.

Iako tvorci Liberlanda tvrde da će njime vladati iz „prestonice“ Liberpolisa, slično Lihtenštajnu i Monaku, oni svojom zemljom „na koju niko ne pretenduje“ ne vladaju kao što se to čini u te dve, ipak, države. Promoteri Liberlanda su za svoju nacionalnu valutu uzeli bitkoin, a uskraćivanje državljanstva „komunistima“ će ih svakako omiliti Sorošu i braći Koen.

Izgleda da gazde Liberlanda imaju iste ciljeve kao suosnivač Pejpala milijarder Piter Til, koji je rekao da planira da stvori svoju „plutajuću nacionalnu državu“ na 200 milja od San Franciska – državu koja će biti libertarijanski raj. Plutajuća platforma na dizel pogon će imati nekih 270 stanovnika, ali je planirano da „Libertarijansko ostrvo“ – Liberland na moru, je li – bude samo jedno od stotina sličnih platformi, sa milionima stanovnika do 2050. godine. Na Libertarijanskom ostrvu neće biti ograničenja u pogledu oružja, i neće biti socijalne i zdravstvene zaštite, biće bez oporezivanja i minimalnih nadnica.

Slična mikrodržava – prevara dogodila se na Tihom okeanu 1972. godine, kada je litvanski emigrant i milioner koji se u Las Vegasu obogatio na nekretninama najavio da će izgraditi veštačko ostrvo na potopljenom grebenu Minerva u južnom Pacifiku. Kao i Liberland, „Republika Minerva“ je trebalo da bude bez oporezivanja, socijalne i zdravstvene zaštite, državnih subvencija – libertarijanski raj. Godine 1971., barže peska prosute na greben su obezbedile dovoljno „placa“ da se izgradi kula i na nju istakne zastava. Minerva je, kao i Liberland, imala svoju valutu. Sve lepo i krasno, ali Kraljevina Tonga onda objavi da je greben njena teritorija i posla male policijske snage koje su s kule skinule zastavu Republike Minerve i podigle svoju, Kraljevine Tonge. Grupa Amerikanaca je 1982. godine pokušala da ponovo zauzme Minervu, ali su ih oterale tongoanske snage.

Fondacija Olivera Feniksa je optuživana za saradnju sa CIA. Jer posle neuspele „šeme“ s Minervom, na red je došlo ostrvo Abako, pokušala je da ga otcepi od Bahama, kada je britanska kolonija 1973. postala nezavisna država. Međutim, iako je većinskim belim stanovništvom Abaka vladala crnačka vlada iz Nasaua, pobuna se završila neuspešno. Zatim, kada je Vanuatu na Pacifiku 1980. godine od Francuske i Velike Britanije trebalo da dobije nezavisnost, Oliver i ortaci su izveli neuspešan pokušaj secesije ostrva Espirito Santo, proglašavajući Republiku Vemerana. Pobuna je bila kratkog veka, ali su zaverenici nastavili dalje, jer su bili povezani sa drugim desničarskim američkim grupama i njihovim i CIA-nim akcijama na destabilizaciji Kariba i Afrike. A što se tiče CIA i Vanuatua, nju je tamo brinuo premijer, otac Valter Lini, zbog svojih levičarskih uverenja i zato što je zagovarao nesvrstanu politiku države…

Nastanak Liberlanda na srpsko-hrvatskoj granici, granici na koju neki gledaju kao na „liniju fronta“ između NATO-a i Rusije, može značiti da će Soroševa mreža u Istočnoj Evropi mikrodržave i olako tumačenje Konvencije iz Montevidea koristiti kao nova oružja „meke sile“. Sorošu i njegovim pokroviteljima iz američke „obaveštajne zajednice“ ne sme se dopustiti da mikrodržave koriste kao svoje najnovije oružje za destabilizovanje Istočne Evrope i drugih regiona gde postoje „terra nullius“.

Izvor: Srbija,prees