Ljubomir Simović – Savamala je paradigma našeg stanja

Ne mogu a da ne primetim da u srpskoj politici nikada nije bilo toliko demagogije, toliko konfuzije, i tako malo ili nimalo osećanja za realnost. Ovo jer rečenica iz knjige „Žabe u redu pred potkivačnicom“ Ljubomira – Ljube Simovića („Tanesi“), objavljene za ovogodišnji Sajam knjiga, koja je pobudila ogromnu pažnju.
Reč je o knjizi intervjua, kazivanja, beležaka akademika Simovića. Poput „Galopa na puževima“, „Obećane zemlje“, „Titanika u akvarijumu“, i da ne nabrajamo, reč je o knjizi koja je zapravo svojevrsna i hronika i vivisekcija savremenog trenutka, gorućih pitanja, bolnih tačaka života našeg nasušnog. U osvrtu na 2016. naš čuveni književnik kaže da su je, nažalost, obeležile terorističke akcije u kojima se ljudi, ni krivi ni dužni, ubijaju nasumice, u što većem broju:

– Ne znam da li je moguće zamisliti nešto nečovečnije i apsurdnije. Što je najgore, ne znam kako se boriti protiv terorista koji su spremni da, opasani eksplozivom, ušetaju u kafanu, u bioskop, na fudbalski stadion i da se dignu u vazduh zajedno sa desetinama ljudi koji im nisu naneli nikakvo zlo. Za moje komšije i mene ova godina je obeležena i jednom havarijom najmanjih dimenzija, havarijom marginalnom i, takoreći, banalnom.

Kakvom havarijom?

– U jednom od lokala naše zgrade pokvario se radijator. Kroz njega se izlila voda koja je uništila izvestan broj prostorija, ali se izlila i u ormar sa strujomerima. Za tren oka cela zgrada je utonula u hladnoću i mrak. Sve je, odjednom, bilo mrtvo i neupotrebljivo: frižideri, zamrzivači, bojleri, šporeti, kompjuteri, klima-uređaji, veš-mašine, televizori. Cela zgrada je, jednim jedinim potezom, vraćena u zimu i mrak 19. veka. Bilo je dovoljno da u tom devetnaestom veku provedemo dvadesetak časova pa da shvatimo koliko je naša civilizacija krhka i ranjiva. A radi se samo o izlivanju vode u ormar sa strujomerima. Banalan kvar, ali velika opomena.

Po mnogima je javnu scenu snažno obeležilo vaše izlaganje na obeležavanju jubileja 90 godina od osnivanja Srpskog PEN-a?

– Ja u tom izlaganju nisam rekao ništa što ne vide i ne znaju i drugi naši sugrađani. I ništa novo u odnosu na ono što sam i ranije govorio u sličnim prilikama.

U SANU je krajem novembra održan skup „Kultura – osnova državnog i nacionalnog identiteta“. Kakav je Vaš odnos prema tom pitanju?

– Mislim da je tema tog skupa dobro postavljena. I da je stavljena na dnevni red u pravom trenutku. Kažem: u pravom trenutku, a ne bih pogrešio ni da sam rekao: u pet do dvanaest. Tom skupu nisam mogao da prisustvujem upravo zbog obaveza prema pomenutom jubileju PEN- centra. Ali sam siguran da je ono što sam govorio u PEN-u moglo biti pročitano i na tom skupu u Akademiji. Bavio sam se istim pitanjem i problemom.

Sakupljali ste dokumentaciju o svemu što se piše o projektu Beograd na vodi. Šta ste sve sakupili?

– Valjda sve, ili skoro sve, što je o tom projektu napisano. Kad je taj projekat u pitanju, u oči padaju tri stvari: prvo, vlast je odlučna da ga realizuje po svaku cenu; drugo, zainteresovanost javnosti za taj projekat, brojnost kritičkih analiza i tekstova, koje potpisuju pre svega arhitekte i urbanisti, ali i ekonomisti i pravnici, koji taj projekat analiziraju iz svog ugla; i treće, ignorancija s kojom se vlast odnosi prema toj kritici i prema njenim – treba li da kažem: više nego ubedljivim – argumentima. Dokle je vlast spremna da ide u svojoj odlučnosti da usred Beograda podigne taj svoj Abu Dabi, pokazuje i ono noćno rušenje u Savamali. A Savamala… Savamala je paradigma stanja u našoj zemlji.

Radite na svojoj novoj knjizi?

– Reč je o knjizi pesama kojoj sam dao naslov „Riba sa dva repa“. Jedan ciklus iz te knjige objavio sam prošle godine u kragujevačkom časopisu „Koraci“, a nekoliko pesama sam štampao u časopisu „Naš trag“, koji izlazi u Velikoj Plani. I po samom naslovu se može zaključiti da se u toj knjizi na neki način nastavlja pesnička triologija „Planeta Dunav“. Pored toga, imam i novih eseja o slikarima i vajarima, tako da ću uskoro moći da pomišljam i na treće izdanje knjige „Čitanje slika“.

Knjige koje ste objavili za Sajam knjiga, „Do Oba i Huangpua“ (o putovanjima u Rusiju i Kinu) i „Žabe u redu pred potkivačnicom”, pobudile su veliku čitalačku pažnju. Kada je o prvoj reč, šta putovanje donosi pojedincu?

– Upoznajući druge zemlje, putnik na nov način vidi i otkriva svoju.

Šta na društvenom planu očekujete u 2017. godini?

– Bio bih zadovoljan ako bi se ova naša ibijevska drama završila onako kako se završava bajka „Carevo novo odelo“.

Izvor: Blic