Mafija i izbeglice

Odavno niko ne krije da se prebacivanje ilegalnih izbeglica u Evropu pretvorilo u vrlo isplativ biznis. Podatke o zaradi mafije u 2015.g. je izneo zamenik direktora Agencije za kontrolu spoljnih granica Evropske unije Frontex Berndt Kerner. Po njegovim rečima, krijumčari su uspeli da zarade oko 4 milijarde  dolara. Preko Grčke u Evropu je stiglo 800 hiljada migranata, a preko Italije – oko 160 hiljada.  U ovoj godini se uspelo  u smanjenju reke izbeglica. Tajne službe EU su najzad počele međusobno da sarađuju i postepeno su dovele u red dobro organizovan sistem za proveru ilegalaca. Zamenik direktora Fronteksa je posebno podvukao: „Ako smo ranije bili sposobni da  delujemo samo na teritoriji članica EU, sada, zahvaljujući procesu potpisivanja dogovora sa trećim zemljama možemo da radimo i na njihovim teritorijama. To pomaže da se situacija poboljša, konkretno u balkanskim zemljama koje su takođe osetile situaciju sa nelegalnim migrantima“. Istočna granica EU je, po rečima Berndta Kernera, ako se uporedi sa sredozemnomorskim područjem vrlo mirna.

Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, ovih dana je saopštio da  225 hiljada  Afrikanaca planira da u najskorije vreme preseče Sredozemno more i dođe do Evrope. Gospodin Junker pokušava da nađe optimalnu varijantu koja bi pomogla Evropi. Taj plan je već nazvan „Junkerov plan za Afriku“. Najvažnije je da se nađe novac,  jer, po Junkerovim rečima,  „ukoliko Evropa ne bude investirala u Afriku, Afrika će doći u Evropu“. „Ta  perspektiva me ne plaši, ali  bi bilo mudrije da Afrikance učinimo srećnijim tamo  gde oni žive, nego da ih pozivamo da „seku“ Sredozemno more kako bi se u Evropi našli u tragičnoj situaciji“ – rekao je Junker.

Istina, predsednik Evropske komisije je zaboravio da kaže da prošlogodišnji i ovogodišnji talas izbeglica nije uopšte nastao slučajno. Evropljani bi trebalo da se prisete da su SAD, NATO i njihovi saveznici prvo igrali na kartu „arapskog proleća“, a zatim su razbuktali građanski rat u Libiji i Siriji. Reklo bi se da su izbeglice nagrnule u situ Evropsku uniju  tek onako – tražeći bolji život. A u stvari – većina je pobegla  ne  zato što je to želela – stotine hiljada su spasavale goli život koji je svakog dana mogao da nestane zbog  boraca ISIL-a koji su preuzeli kontrolu nad delovima Iraka, Sirije, Libije.

Grčki premijer Aleksis Cipras je na samitu UN o pitanjima izbeglica više puta govorio da kretanje velikih ljudskih masa koje beže iz uništenih zemalja Severne Afrike i Bliskog Istoka, predstavlja globalni problem, i da ni jedna država sama sa tim problemom ne može da izađe na kraj. „Obećanja, obaveze date Grčkoj, moraju da se poštuju. Našu službu za pronalaženje skloništa za njih treba podržati tako, što će joj se dati mnogo veći evropski personal. Iz Grčke u druge evropske zemlje treba da se prebacuje mnogo više izbeglica. Istovremeno, mi moramo da jačamo našu saradnju sa azijskim i afričkim zemljama iz kojih dolaze migranti  kako bismo obezbedili povratak za one kojima nije potrebna međunarodna zaštita“, – rekao je Cipras.

Po njegovim rečima, ukoliko ozbiljni napori na borbi sa ilegalnom migracijom propadnu, i ne budu rešeni razlozi zbog kojih je došlo do seoba ljudi, neće se uspeti u ubrzanju preseljenja izbeglica u zemlje širom čitavog sveta, u zemlje koje mogu da ih prime, a svoje lice će pokazati nacionalističke i ksenofobične snage – „prvi put posle Drugog svetskog rata“.  „Danas se u Grčkoj isprobava humano i efikasno upravljanje problemom izbeglica i migranata. Ukoliko mi – međunarodna zajednica – pretrpimo neuspeh u podržavanju tih napora, u tom slučaju će ne samo socijalne, već i političke posledice da se osećaju u čitavom svetu“, – rekao je premijer Grčke.

Političari udaraju u zvona, oni žele da zaštite Evropu, ali ne samo nju, već i sebe. Mafiozne strukture to odlično shvataju i zato će učiniti sve što im se dozvoli  da ne izgube svoju ogromnu zaradu od izbeglica. Jer 4 milijarde dolara godišnje se ne nalaze tek tako na ulici.

Izvor: Fond Strateške Kulture