Manipulacije sa Miroslavljevim Jevanđeljem

Pre četrdeset godina, jedna kustoskinja u Narodnom muzeju je na Miroslavljevom jevanđelju odmarala noge.

Danas je predsednik Srbije na njemu, tačnije na fototipskom izdanju, položio zakletvu. Dogodila se velika promena u svesti srpskih političara. Srpski narod je, po pitanju nacionalne svesti, uvek bio daleko ispred političara koji su ga predstavljali.

Fototipsko izdanje, odštampano na Vidovdan 1998. godine, imalo je dramatičnu sudbinu. Zbog najave da će biti zabranjeno, urađeno je u Južnoafričkoj republici. Priređivači su uhapšeni po povratku u zemlju, a formalna zabrana stigla je 1998. godine. Potom je, pred poslednje Miloševićeve izbore, legalizovano.

Godine 2007. Ministarstvo kulture je izložilo fototipsko izdanje u Hramu Svetog Save, stavilo ga u lažnu klima komoru, postavilo policiju da ga čuva i obmanulo nekoliko stotina hiljada ljudi, koji su dan i noć u mimohodu prolazili pored knjige, misleći da je original. Bivši predsednik, Tomislav Nikolić, napravio je veliki pritisak na rusku državu, pokušavajući da vrati 166. list, koji je ukraden 1845. dodine i koji se čuva u Rusiji. Konačno, danas je Aleksandar Vučić na fototipskom izdanju položio zakletvu.

Pretpostavljam da je ideja bila da položi zakletvu na originalu, ali prema postojećim pravnim propisima – niko ne sme da vidi original, osim nadležnog kustosa, koji na kratko, jednom godišnje mora da ga pregleda. Pretpostavljam da predsednik Vučić nije hteo da ulazi u pravne zavrzlame.

Po meni, to je malo preterano. Original je prešao Albaniju, srpski vojnici su na njemu spavali u snegu. Nekoliko stranica je malo oštećeno od vlage, ali sve ostale izgledaju kao da su juče ispisane. Sasvim sigurno, ništa mu se ne bi dogodilo da otputuje do Skupštine Srbije.

Danas se u Beču održava promocija fototipskog izdanja. Ono je urađeno uz veliki napor i požrtvovanje najpre priređivača Dušana Mrđenovića, Branislava Brkića i moje malenkosti, tadašnjeg predsednika SANU, Dejana Medakovića, tadašnjeg potpredsednika SANU, Miroslava Pantića, tadašnjeg sekretara za srpski jezik i književnost, Predraga Palavestre, i brojnih domaćih i svetskih kustosa i štamparskih stručnjaka. U pojedinim trenucima, veliku pomoć su pružili naši prijatelji širom sveta.

Više puta sam čuo pojedine od njih kako kažu da je njihova pomoć bila odlučujuća. To je tačno. Posebno to važi za urednika Srboslovlja, Petra Milatovića Ostroškog. U jednom trenutku otvorio se vremenski prozor u kom smo mogli da snimimo original, ali nigde u Evropi nismo mogli da nađemo najkvalitetnije slajdove. Oni imaju rok trajanja, bili su skupi i nijedan fotograf i nijedna radnja nisu imali više od 20 u zalihama, a nama je bilo potrebno 400. Nekim čudom, Petar je uspeo da nabavi svih 400 i da nam ih dostavi u poslednji čas.

U najavi večerašnjeg predstavljanja pominje se da će gostovati izdavači. Izdavači savremenog fototipskog izdanja (prethodno je uradio Ljubomir Stojanović 1896. godine u Beču o trošku kralja Aleksandra Obrenovića) su AIZ Dosije iz Beograda i JP Službeni list SRJ (danas Službeni glasnik Republike Srbije).

Nije mi jasno na koje izdavače priređivači predstavljanja fototipskog izdanja misle.

Tokom poslednjih meseci, saznali smo da su slične promocije održane u Madridu i Bratislavi.

I sami smo učestvovali, tokom prethodnih godina, na preko 200 predstavljanja fototipskog izdanja i dokumentarnog filma.

Želim puno uspeha i večerašnjim organizatorima, kao i svim budućim, jedino što nam se čini da bi bio red da nas obaveste o takvim događanjima, a mogu od nas da dobiju i pomoć u vidu kvalitetnijeg snimka dokumentarnog filma („U početku beše reč“ režisera Boška Savkovića) i odštampanih prvih stranica Miroslavljevog jevanđelja na čijoj poleđini se nalazi kratak istorijat i način na koji se čita srpsko-slovenski tekst.

Veljko Topalović, jedan od priređivača fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja

Izvor: Slovoslovlje