Масовна излазност на Криму

Становници Крима на референдуму одлучују да ли ће се присајединити Русији. Кијев и Запад неће прихватити резултате гласања. Референдум прати 30 међународних посматрача.

13.50 – БЕРЛИН — Украјински опозиционар Виталиј Кличко изјавио да нова влада у Кијеву, после референдума на Криму, неће повући своје војнике из касарни на том полуострву.

12.30 – Око 44 одсто грађана Крима до подне по локалном времену гласало на референдуму, јављају РИА новости.

12.10 – Међународни посматрачи кажу да референдум на Криму протиче регуларно и да је излазност велика. Матеуш Пискорски, шеф посматрачке мисије ОЕБС-а, каже да кримски Татари веома активно учествију на референдуму.

11.53 – Сергеј Лавров: референдум на Криму је у складу са међународним правом

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је изјавио да референдум на Криму у потпуности одговара међународном праву и Повељи УН.

Лавров је то изјавио у суботу у телефонском разговору са државним секретаром САД Џоном Керијем, саопштено jе на званичном саjту у МСП Русије.

Телефонски разговор је обављен на иницијативу америчке стране после сусрета Лаврова и Керија у Лондону, на који се гледало као на последњи покушај да се спречи политичка криза у вези са референдумом о независности Крима.

10.45 – Заједница Татара поручила да кримски Татари треба да имају право на самоопредељење на том црноморском полуострву у саставу Украјине, јавља Укринформ, преноси Танјуг.

9.15 – Председник Комисије кримске скупштине за припрему референдум Михаил Малишев саопштио је да је забележана висока излазност бирача на референдум о судбини Крима.

Крим данас одлучује о будућем статусу – хоће ли остати украјинска република са већом аутономијом или ће се припојити Русији.

Биралишта на Криму, на којем већину становништва чине Руси, требало би да буду отворена између осам и десет сати по локалном времену.

Референдум о статусу Крима званични Кијев и Запад не прихватају, док га Москва сматра легитимним и легалним.

Сједињене Америчке Државе покушале су и резолуцијом у Савету безбедности Уједињених нација да оспоре легитимност референдума о статусу Крима.

Русија је, међутим, уложила вето на нацрт резолуције којим се референдум проглашава неважећим, а државе и међународне организације позивају да не признају његове резултате.

Кина је при гласању била уздржана, док је 13 земаља гласало за.

Руски стални представник у УН, Виталиј Чуркин, рекао је да Русија није могла да подржи амерички нацрт резолуције о Криму, јер је у супротности са правом народа на самоопредељење из члана 1 Повеље УН.

Дан уочи референдума, премијер Крима Сергеј Аксјонов позвао је становништво те аутономне републике да изађе на референдум, слободно бира „независно од националности и вероисповести“ и направи избор „којим ће се потомци поносити“.

„Ничег се не бојте. Влада ће учинити све да гласање прође спокојно, мирно и демократски“, рекао је он у телевизијском обраћању, пренео је Итартас.

Истовремено, Врховна рада Украјине распустила је кримску скупштину – Врховни совјет.

Према агенцији Укринформ за распуштање скупштине Крима је гласало 278 посланика, а вршилац дужности шефа државе и председник Раде и привремени председник Украјине Александар Турчинов изјавио је да одлука ступа на снагу одмах.

Референдум на Криму прати 30 посматрача из Европског института за праћење демократије и избора, чије је седиште у Бриселу.

Реч је о представницима Пољске, Аустрије, Француске, Немачке, Белгије, Бугарске, Мађарске, Грчке, Италије и Летоније, укључујући посланике Европског парламента, чланове националних парламената европских земаља, водеће европске стручњаке за међународно право и познате активисте за људска права.

Крим је аутономију у оквиру Украјине добио 1992. године.

На црноморском полуострву све је спремно за дан одлуке, натписи на украјинском већ су замењени онима на руском.

Извор: Агенције