Masovna izlaznost na Krimu

Stanovnici Krima na referendumu odlučuju da li će se prisajediniti Rusiji. Kijev i Zapad neće prihvatiti rezultate glasanja. Referendum prati 30 međunarodnih posmatrača.

13.50 – BERLIN — Ukrajinski opozicionar Vitalij Kličko izjavio da nova vlada u Kijevu, posle referenduma na Krimu, neće povući svoje vojnike iz kasarni na tom poluostrvu.

12.30 – Oko 44 odsto građana Krima do podne po lokalnom vremenu glasalo na referendumu, javljaju RIA novosti.

12.10 – Međunarodni posmatrači kažu da referendum na Krimu protiče regularno i da je izlaznost velika. Mateuš Piskorski, šef posmatračke misije OEBS-a, kaže da krimski Tatari veoma aktivno učestviju na referendumu.

11.53 – Sergej Lavrov: referendum na Krimu je u skladu sa međunarodnim pravom

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da referendum na Krimu u potpunosti odgovara međunarodnom pravu i Povelji UN.

Lavrov je to izjavio u subotu u telefonskom razgovoru sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem, saopšteno je na zvaničnom sajtu u MSP Rusije.

Telefonski razgovor je obavljen na inicijativu američke strane posle susreta Lavrova i Kerija u Londonu, na koji se gledalo kao na poslednji pokušaj da se spreči politička kriza u vezi sa referendumom o nezavisnosti Krima.

10.45 – Zajednica Tatara poručila da krimski Tatari treba da imaju pravo na samoopredeljenje na tom crnomorskom poluostrvu u sastavu Ukrajine, javlja Ukrinform, prenosi Tanjug.

9.15 – Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev saopštio je da je zabeležana visoka izlaznost birača na referendum o sudbini Krima.

Krim danas odlučuje o budućem statusu – hoće li ostati ukrajinska republika sa većom autonomijom ili će se pripojiti Rusiji.

Birališta na Krimu, na kojem većinu stanovništva čine Rusi, trebalo bi da budu otvorena između osam i deset sati po lokalnom vremenu.

Referendum o statusu Krima zvanični Kijev i Zapad ne prihvataju, dok ga Moskva smatra legitimnim i legalnim.

Sjedinjene Američke Države pokušale su i rezolucijom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da ospore legitimnost referenduma o statusu Krima.

Rusija je, međutim, uložila veto na nacrt rezolucije kojim se referendum proglašava nevažećim, a države i međunarodne organizacije pozivaju da ne priznaju njegove rezultate.

Kina je pri glasanju bila uzdržana, dok je 13 zemalja glasalo za.

Ruski stalni predstavnik u UN, Vitalij Čurkin, rekao je da Rusija nije mogla da podrži američki nacrt rezolucije o Krimu, jer je u suprotnosti sa pravom naroda na samoopredeljenje iz člana 1 Povelje UN.

Dan uoči referenduma, premijer Krima Sergej Aksjonov pozvao je stanovništvo te autonomne republike da izađe na referendum, slobodno bira „nezavisno od nacionalnosti i veroispovesti“ i napravi izbor „kojim će se potomci ponositi“.

„Ničeg se ne bojte. Vlada će učiniti sve da glasanje prođe spokojno, mirno i demokratski“, rekao je on u televizijskom obraćanju, preneo je Itartas.

Istovremeno, Vrhovna rada Ukrajine raspustila je krimsku skupštinu – Vrhovni sovjet.

Prema agenciji Ukrinform za raspuštanje skupštine Krima je glasalo 278 poslanika, a vršilac dužnosti šefa države i predsednik Rade i privremeni predsednik Ukrajine Aleksandar Turčinov izjavio je da odluka stupa na snagu odmah.

Referendum na Krimu prati 30 posmatrača iz Evropskog instituta za praćenje demokratije i izbora, čije je sedište u Briselu.

Reč je o predstavnicima Poljske, Austrije, Francuske, Nemačke, Belgije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Italije i Letonije, uključujući poslanike Evropskog parlamenta, članove nacionalnih parlamenata evropskih zemalja, vodeće evropske stručnjake za međunarodno pravo i poznate aktiviste za ljudska prava.

Krim je autonomiju u okviru Ukrajine dobio 1992. godine.

Na crnomorskom poluostrvu sve je spremno za dan odluke, natpisi na ukrajinskom već su zamenjeni onima na ruskom.

Izvor: Agencije