Mere za stimulisanje ekonomije

BEOGRAD – Ministar privrede Srbije Saša Radulović izjavio je danas da nije odustao od smanjenja nameta na rad i da se o tome i dalje razgovara, ali da do sada nije postojala saglasnost u vladi. Zakoni o privatizaciji, o stečaju, o radu, i o planiranju i izgradnji biće usvojeni do kraja godine. Veoma mali broj preduzeća u restrukturiranju dostavio je odgovarajuće „lične karte“. Država je u više od 900 preduzeća manjinski vlasnik, rekao Radulović.

Ministar je na konferenciji “Restart” predstavio novi model investicionog i privatizacionog okvira u Srbiji.

„Ja sam deo vlade i moram da prihvatim odluke vlade kad mi se dopadaju i kad mi se ne dopadaju“, rekao je Radulović govoreći o potrebi smanjenja nameta na rad.

Napominjući da to ne znači da je odustao od te mere, on je dodao da će nastaviti da radi unutar vlade da se stvore uslovi za njeno sprovođenje. To treba, kako navodi, uraditi što pre, jer je smanjenje nameta na rad ključna mera za stimulisanje srpske ekonomije.

„Razlog zbog koga ova mera nije prošla na vladi je zbog procene rizika od strane vlade šta bi ta mera značila za deficit i za budžet, dok je moja procena rizika bila drugačija, ali to je sasvim normalo“, rekao je Radulović.

On je dodao da bi smanjenje nameta na rad, dugoročno gledano, trebalo da bude 30 odsto i da to smanjenje treba da ima dinamiku.

„Postojao je i predlog kako da se to uradi, kao i način na koji to da se plati“, kazao je ministar privrede i ponovio da će nastaviti da radi na tome da se stvore uslovi za smanjenje nameta na rad.

Do kraja godine zakoni o privatizaciji, stečaju, radu i planiranju i izgradnji

Ministar je najavio da će do graja godine biti usvojeni zakoni o privatizaciji, o stečaju, o radu, i o planiranju i izgradnji.

Radulović je precizirao da će nacrti tih zakona sledeće nedelje biti predstavljeni Vladi Srbije i ući u javnu raspravu.

Ministar je poručio da konferencija „Restart“, u organizaciji ministarstva, predstavlja „početak završetka privatizacije u Srbiji u okviru novog regulatornog okvira“ i ponovio da je ekonomska situacija u zemlji izuzetno teška, da je definiše visok deficit i da je privredni rast veliki problem.

Radulović je rekao da je usvajanje pomenuta četiri zakona ključno za reformske procese koje Vlada Srbije preduzima. Predstavljajući detalje izmena u zakonskim rešenjima, on je kazao da će Zakonom o privatizaciji biti predviđena potpuna transparentnost i odgovornost državnih organa, i pretvaranje društvenog u državni kapital.

Radulović je naveo da će rokovi za to biti jako kratki i da će vlada na narednoj sednici doneti odluku o konkretnim rokovima. Biće, kako je kazao, uveden element dokapitalizacije i moguća zajednička ulaganja, kao i opcije za kupovinu kapitala, poveravanje na upravljanje…

Pored toga, dodao je, biće doneta i metoda za privatizaciju koja će biti predstavljena početkom 2014. godine.

„Investitori će predlagati šta bi voleli da rade u kompanijama i početkom iduće godine doneće se odluka o metodu privatizacije, tako da će za svaki privredni subjekat biti određeno koliko kapitala se prodaje, kolika kapitalizacija će biti predviđena ugovorom, koje su opcije za kupovinu dodatnog kapitala…“, rekao je Radulović.

On je naveo da će se, kada se naprave analize i odredi metoda, ići u postupak prodaje, i dodao da je neophodna i regulatorna reforma, kako bi bili regulisani propisi koji inače otežavaju poslovanje u Srbiji. Predviđena je i nova uloga Agencije za privatizaciju, a restrukturiranje će biti obavljeno po unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPPR), pri čemu će osnovno sredstvo biti konverzija potraživanja u kapital.

Biće definisani i fiksni rokovi za okončanje privatizacije i sprečeni štetni poslovi, odnosno biće omogućena puna transparentnost državnih organa, rekao je Radulović predstavljajući novine u tom zakonskom rešenju.

Kada je reč o Zakonu o stečaju, on je kazao da je planirano povećanje odgovornosti stečajnog upravnika, biće uvedena obavezna analiza uzroka stečaja, povećana prava radnika u pogedu povezivanja radnog staža, prava na minimalne zarade, redovna isplata plata…

„Biće povećana prava poverilaca i nova pozicija agencije za privatizaciju i stečajnih upravnika“, dodao je on.

Kada je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji, ministar je kazao da će njegove izmene omogućiti pojednostavljenje procedura za izdavanje građevinskih dozvola i rešavanje statusa prava korišćenja zemljišta.

Ključno pitanje kod izmena Zakona o radu je rešavanje pitanja isplate otpremnina po godini radnog staža provedenog kod poslednjeg poslodavca uključujući povezana preduzeća, naveo je ministar. Radulović je dodao da je izmenama planirano pojednostavljenje procedura koje će olakšati zapošljavanje radnika, i podsetio da je planirano rasterećenje nameta na rad kada to prilike u budžetu budu dozvolile.

Na konferenciji je rečeno da okviri regulatorne reforme i izmene zakona u oblasti privatizacije i stečaja treba da stvore uslove za transparentno, odgovorno i što uspešnije sprovođenje ovog postupka.

Niže kamatne stope za podršku privredi

Radulović je najavio da se razmatra način podrške privredi kroz smanjenje kamatnih stopa i veću dostupnost kredita.

„Sa EBRD radimo na modelima garantnog fonda, koji će snositi deo rizika sa bankama, spustiti kamatne stope za sve, a ne samo za pojedinačne investitore“, rekao je on.

On je napomenuo da kamate u Srbiji moraju da padnu i da se analiziraju uzroci zbog kojih su toliko visoke, kao i da će se na tome raditi sledeće godine.

„Razgovaramo i sa investicionim fondovima, koji bi otvorili pitanje investicija u kapital, a ne samo davanje kredita“, rekao je Radulović.

On je ocenio da banke treba da budu te koje daju kredite i imaju odnose sa klijentima, a država da stvori takav okvir da troškovi kamata padaju, navodeći da na tome radi Ministarstvo i da će to biti glavni model pomoći privredi.

„Plan je da to ne bude tipa kao Fond za razvoj sa subvenicionisanim kamatama, nego da to bude za sve i da bude svima dostupno“, rekao je Radulović.

Kako je rekao, sredstva koje država uloži kroz garantni fond će biće multplikovana najmanje pet puta, sredstvima koje banke već sada imaju da plasiraju, a nemaju kome.

„Radićemo na relaksaciji sredstava obezbeđenja tako da preduzeća mogu da konkurišu za kredite. Fokus je domaća privreda, ali pod ravnopravnim uslovima, ali na tržišnim prinicipima“, rekao je on.

Radulović je kazao da je ogroman novac trošen na subvencije, bez ikakve kontrole i efekata investicija.

„Kroz Fond za razvoj smo finansirali sve i svašta“, rekao je on i dodao da su nenaplativi krediti prešli 60 odsto, kao i da Fond za razvoj raspolaže sa dve milijarde evra sredstava.

„Fond za razvoj ne treba da bude socijalna ustanova, nego da se bavi razvojem privrede“, rekao je on.

Savetnik ministra prirede Dušan Pavlović rekao je da Fond za razvoj nema jasne kriterijume zašto je davao kredite nekim preduzećima, a nema ni metodologiju za procenu rizika i to mora da se promeni ako fond hoće da nastavi da radi.

Poziv investitotima

„Broj ličnih karata koje zadovoljavaju uslove je manji od 10 i postupak ćemo nastaviti“, rekao je Radulović.

On je podsetio da su predviđene kazne za one koji ne ispune obavezu i ne dostave lične karte u kojima su sadržani podaci o imovini, poslovanju preduzeća, finansijskim izveštajima, dobavljačima…

Ministar je rekao da finansijski izveštaji moraju da budu čisti i da je to prva stvar koju investitori gledaju, kao i da ti izveštaji treba da odslikavaju realno stanje.

Radulović je pozvao investitore da to prate i da se jave na poziv za prikupljanje ideja i poslovnih planova, odnosno da se uključe u rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju i ostalih koji su u nadležnosti Agencije za privatizaciju. O svemu tome se, kako je rekao, mogu informisati na sajtu Ministarstva privrede.

Radulović je podsetio da u okviru Agencije za privatizaciju ima 153 preduzeća u restrukturiranju sa više od 51.000 zaposlenih, a da ima i onih za koje još nije pokrenut stečajni postupak. On je, takođe, dodao da ima i više od 900 preduzeća u kojima država ima manjinsko vlasništvo.

Radulović je najavio i raskid sa, kako je rekao, katastrofalnom politikom iz prethodnih godina koja se asnivala na subvencijama.

Na konferenciji je ministar predstavio novi model investicionog i privatizacionog okvira, a ministarstvo će, kako je najavljeno, objaviti i javni poziv potencijalnim investitorima, domaćim i stranim poslovnim ljudima, inovatorima, inženjerima i svim zainteresovanima koji imaju ideje i dobre poslovne planove da se uključe u rešavanje sudbina preduzeća u restrukturiranju.

Izvor: Tanjug