Метлок – Украјина треба да остане неутрална

Кисинџер је у праву када каже да демонизација Путина није стратегија, већ алиби за њено одсуство, каже амерички дипломата

Семе неповерења, које је довело до данашње кризе у Украјини, посејано је када су, уместо поштовања и великодушности, Клинтонова и потом Бушова администрација показале презрив тријумфализам према Руској Федерацији после краха совјетског система и хладног рата. Тако узроке актуелне ситуације у Украјини види искусни амерички дипломата, историчар и лингвиста Џек Метлок (85), који је од 1987. до пензионисања 1991. био амерички амбасадор у Москви.

Као неко ко је из прве руке посматрао крах совјетског система, упозорио је да америчка национална безбедност на дуге стазе зависи од тога да ли ће се у развоју односити као према партнеру или као према пораженом и пониженом непријатељу.

Метлок, који се диви Бараку Обами, ипак остаје забринут због председникове политике, која је и даље контрапродуктивна, која игнорише руски национални понос и уништава, уместо да проширује стратешке заједничке интересе попут оних у Сирији, Ирану и Северној Кореји.

„Као да он заједно са својим саветницима живи у неком алтернативном идеолошком и психолошком универзуму”, написао је Метлок у недавном блогу.

Иако се на основу израженог беса америчких политичара стиче утисак да је руско понашање неочекивано као што је неоправдано, Метлок истиче да су знаци одавно ту. Ово је амбасадор Николас Бернс јасно предочио Вашингтону 2007. Према депешама са „Викиликса”, „проширење НАТО-а, посебно на Украјину, остаје емотивно и неуралгично питање за Русију и ове стратешке бриге узрокују јако противљење. У Украјини, то значи страх да би ово питање могло да подели земљу, водећи ка насиљу или, како неки тврде, грађанском рату који би приморао Русију да ли одлучи да ли да интервенише”.

У телефонском разговору са фарме у Тенесију, где данас живи са супругом, Метлок одговара на питање који би савет понудио Белој кући.

„Прво, сасвим се слажем са Кисинџером који је рекао да демонизација Путина није стратегија: то је алиби за њен недостатак”, каже за „Политику” Метлок.

Мада није Путинов поклоник, признаје да је понашање руског лидера макар делимично био одговор на то што се америчке агенције и званичници дуго мешају у унутрашње односе Украјине. Алудирајући на понашање Викторије Нуланд и других званичника Стејт департмента и ЦИА који су се сретали са опозиционим кандидатима, Метлок примећује потпуно одсуство било какве делотворне дипломатије или ефектних међуљудских односа: „Једноставно се то не ради када морате да радите са другом страном.”

У једном од блогова осврће се на активно учешће Американаца у револуцији у Кијеву, што га подстиче да се запита: „Како би изгледао покрет ’Окупирај Волстрит’ да су га предводили странци? Да ли мислите да би му то помогло да пренесе своју поруку?”

„Узимање Крима није била отимачина. Већина људи жели да буде у Русији. Није било проливене крви, али мислим да би могло да се испостави као грешка за Русију, будући да ће притисак локалног становништва да испуни очекивања бити огроман. Зашто је то Путин урадио? Да би спречио сценарио налик на ноћну мору: Украјина се прикључује НАТО-у, Крим постаје америчка војна база, Русија је окружена. Не мислим да би се то икада догодило, али то је био стваран страх”, каже он. „Пропагандни рат неће никоме помоћи. Црвене линије, санкције, захтев да наши савезници буду уз нас или против нас пооштравају ситуацију. Мешање ЕУ, а посебно САД или Русије, разрушиће то место. Те ствари могу да реше само Украјинци међу собом.”

Метлок се нада да ће хладне главе ипак превладати у Вашингтону и да ће САД подстаћи Украјину да се обавеже на неутралност. Исмева то што неки кажу да би „финландизација” прекршила право Украјине да се придружи НАТО-у.

„Не постоји право да се придружите војној алијанси и опасно је да било ко шаље такве поруке. Уместо тога, требало би да говоримо Кијеву да, када неко живи близу велике земље, треба да научи да се понаша тако да од тог суседа не ствара непријатеља”, каже он и додаје: „Ово је животна истина.”

Ко је Џек Метлок

Од тренутка када се као студент књижевности на Универзитету Дјук сусрео са романима Достојевског, пуним очаравајуће дубине и сложености, Џек Метлок одржава везе с Русијом, као дипломата, историчар и лингвиста. Пре три године одбранио је докторат из славистике на Универзитету Колумбија, коначно завршивши тезу о Љескову, руском писцу из 19. века, коју је запоставио када је ушао у Стејт департмент 1956.

Током дипломатске каријере дуге 35 година, Метлок се нашао усред кључних догађаја историје 20. века. Када је послат у Москву 1962, за време кубанске кризе, превео је тајно писмо упућено Белој кући из канцеларије Никите Хрушчова на 14 страна. Следећу деценију је провео као директор сектора за односе са Совјетима при Стејт департменту, спроводећи Никсонову политику промовисања детанта и смањивања опасности од конфронтације суперсила.

Када је 1980. изабран Роналд Реган, Метлок се придружио Савету за националну безбедност као специјални помоћник председника задужен за стварање стратегије за преговоре који су имали за циљ обустављање трке у наоружању. Блиско је сарађивао са Реганом, подучавајући га руској историји и култури и припремајући га за серију састанака на врху са Горбачевом, што је допринело личном разумевању двојице лидера и припремило позорницу за велико достигнуће у билатералном односима.

Извор: Танјуг