Autor: Zlatko Bogatinovski

Migranti i nezaposlenost u EU

Naslovna / Vesti / Migranti i nezaposlenost u EU

Objavljeno: 06/09/2015, 08:54

Bukvalno svaki dan neka nova vest o migrantima u Evropi drži konstantnu pažnju svetske zajednice u fokusu na najveći demografski fenomen i migraciju ljudi od kraja Drugog svetskog rata.

U Grčkoj policija u sukobu sa migrantima upotrebila palice i aparate za gašenje požara; na granici Makedonije i Grčke postavljena makedonska vojska i specijalne policijske snage; u Nemačkoj je proteklih nedelja bilo više napada na izbeglice, najnoviji je napad biber-sprejom i povređivanje 40 azilanata; u Mađarskoj se policija sukobila u jednom prihvatnom centru sa migrantima, glavna međunarodna železnička stanica u glavnom gradu Budimpešti, „Keleti“, je zatvorena za migrante, a mađarska vojska svakodnevno postavlja vojnu bodljikavu žicu na granici sa Srbijom; Češka policija upotrebila pendreke u sukobu sa migrantima a i skida izbeglice s vozova i na rukama im ispisuje brojeve; francuska i britanska policija se svakodnevno „bore“ sa migrantima koji bi u Veliku Britaniju da uđu na teretnim vozovima tunelom ispod Lamanša, a u Kaleu, na francuskoj strani, oko 3.000 migranata je blokiralo prolaz vozovima, u kojima su bili bukvalno zarobljeni putnici više sati, itd.

Samo je u Srbiji mir. Tu se u tišini sprema veliki građevinski i „ljudski“ poduhvat režima A.V. – izgradnja smeštaja za najmanje 400.000 migranata. Uz put, državljani Ujedinjenih Arapskih Emirata uveliko kupuju kuće po Bačkoj. Za one koji ne znaju, to je u Vojvodini, a Vojvodina je u Srbiji.

Zbog doista kolosalne krize sa migrantima, niko više ne spominje konstantnu krizu Evropske unije, i najbolniju posledicu te krize – veliku nezaposlenost.

Direktno u vezi sa trenutnim ekonomskim stanjem u EU, gde je nezaposlenost nikad veća, i ozbiljan je pokazatelj još ozbiljnijeg urušavanja ekonomske stabilnosti u Evropi, a prema oceni analitičara japanske finansijske grupacije „Nomura“, uskoro bi čak i hiljadu milijardi evra moglo biti malo za uzdrmanu ekonomiju Evrope, i njen oporavak.

Naime, u toku je program otkupa obveznica članica zone evra od strane Evropske centralne banke (ECB), koji bi trebalo da bude na snazi do septembra 2016. godine, a u okviru njega se mesečno otkupljuju vladine i korporativne obveznice vredne 60 milijardi evra.

Japanski analitičari, međutim, smatraju da su „efekti ECB-ovog programa još nejasni i da je oporavak Evrozone, uprkos niskim cenama nafte, slabom evru i ogromnim podsticajima Centralne banke, i dalje slabašan.“

Problem je u tome što je stopa nezaposlenosti u Evrozoni i dalje na visokom nivou od 11,1 odsto u drugom kvartalu ove godine, a privredni rast je u tom istom kvartalu iznosio skromnih 0,3 odsto.

Inače, stopa nezaposlenosti predstavlja učešće nezaposlenih u svim potencijalnim zaposlenjima koja su na raspolaganju na tržištu rada. Ovo je vrlo važna postavka zbog apsolutno realnog udara na povećanje stope nezaposlenosti zbog nekontrolisanog priliva migranata koji će u jednom trenutku početi da traže posao u zemljama u kojima budu ostali da žive. To znači i da rade. A tako je očigledna činjenica da je barem 90% migrantske populacije koja zapljuskuje Evropu u najboljem životnom dobu, znači radno vrlo sposobna. Ne mali broj njih je i akademski obrazovan.

Ako pogledamo stopu nezaposlenosti u zemljama članicama Evropske unije u junu 2015. godine (sezonski prilagođen statistički podatak koji odražava tzv. desezoniranu stopu nezaposlenosti) (1) dobićemo zabrinjavajuće brojke:

Grčka – 25,6% (od 11,3 mil. st. = 2,9 miliona nezaposlenih)*

Španija – 22,5% (od 47 mil. st. = 10,6 miliona nezaposlenih)

Kipar – 16,2% (od 1,141 milion st. = 185.000 nezaposlenih)

Hrvatska – 15,3% (od 4,253 mil. st. = 651.000 nezaposlenih)

Italija – 12,7% (od 60 mil. st. = 7,7 miliona nezaposlenih)

Portugal – 12,4% (od 10,46 mil. st. = 1,3 miliona nezaposlenih)

Slovačka – 11,8% (od 5,414 mil. st. = 640.000 nezaposlenih)

Francuska – 10,2% (od 66 mil. st. = 6,8 miliona nezaposlenih)

Letonija – 9,9% (od 2,013 mil. st. = 200.000 nezaposlenih)

Irska – 9,7% (od 4,6 mil. st. = 450.000 nezaposlenih)

Bugarska – 9.6% (od 7,265 mil. st. = 700.000 nezaposlenih)

Finska – 9,5% (od 5,439 mil. st. = 520.000 nezaposlenih)

Slovenija – 9,2% (od 2,06 mil. st. = 190.000 nezaposlenih)

Belgija – 8,6 % (od 11,2 mil. st. = 960.000 nezaposlenih)

Litvanija – 8,5% (od 3 mil. st. = 255.000 nezaposlenih)

Poljska – 7,7% (od 39 mil. st. = 3 miliona nezaposlenih)

Švedska – 7,6% (od 9,6 mil. st. = 730.000 nezaposlenih)

Mađarska – 7% (od 9,9 mil. st. = 700.000 nezaposlenih)

Rumunija – 7% (od 20 mil. st. = 1,4 milion nezaposlenih)

Holandija – 6,9% (od 17 mil. st. = 1,2 miliona nezaposlenih)

Estonija – 6,5% (od 1.325 mil. st. = 90.000 nezaposlenih)

Danska – 6% (od 5,614 mil. st.= 350.000 nezaposlenih)

Austrija – 6% (od 8,5 mil. st. = 510.000 nezaposlenih)

Luksemburg – 5,7% (od 550.000 st. = 315.000 nezaposlenih)

V.Britanija – 5,6% (od 60 mil. st. = 3,4 miliona nezaposlenih)

Malta – 5,5% (od 430.000 st. = 24.000 nezaposlenih)

Češka Republika – 4,9% (od 10.6 mil. st.= 520.000 nezaposlenih)

Nemačka – 4,7% (od 81 milion st. = 3,8 miliona nezaposlenih).

Sem toga, stopa nezaposlenosti je važna mera ekonomskog stanja neke zemlje ili ekonomskog zdravlja regiona, i uprkos visokog nivoa nezaposlenosti u Evropskoj uniji pada blago iz vrha početkom 2013. godine. Stope nezaposlenosti u EU su i dalje visoke, naročito u odnosu na ono šta je bilo pre nego što je u svetu počela recesija u 2008. A već se najavljuje nova.

To potvrđuje nastavak stagnacije u evropskim tržištima, koja najviše pogađa mlade koji traže posao pod posebno teškim uslovima dok se bore i takmiče protiv starijih, iskusnijih radnika za taj isti posao, pa je stopa nezaposlenosti duplo veća u toj populaciji od opšte nezaposlenosti.

Da, naizgled, malo skrenem sa teme. Neke kompanije, kao što su „Majkrosoft“ i „Fudžicu“, su stvorile hiljade radnih mesta u nekim od zemalja koje imaju posebno teške stope nezaposlenosti, stvarajući svetionik nade. Ali to je kap u moru, jer je nerazvijenim i ratom unakaženim zemljama potreban milionski broj novih radnih mesta.

EU muče neke druge muke. Zaokupljena njima, i jurnjavom za tehnološkim razvojem i ne primećuje šta joj se i sprema ali i već dešava. Elem, neke industrije, kao što su informacione tehnologije, suočavaju se sa problemom deficita kvalifikovanih radnika u lokalnoj sredini i, umesto te nezaposlene radne snage, moraju da zaposle radnike iz inostranstva, i to školovane, umesto da pomažu smanjenje lokalne stope nezaposlenosti.

Ovaj proces nema brzo rešenje, jer radnici zahtevaju vreme za prekvalifikaciju da popune sve veće potrebe u rastućim naučnim, tehnološkim ili inžinjerskim poslovima, a premalo ima studenata koji biraju ovakve studije koje bi im pomogle da dobiju ove pozicije. Ovo je samo jedna od specifičnosti problema nezaposlenih.

Dok Evropu muče i takvi specifični problemi, u svetu je problem nezaposlenosti pitanje života u ratnom okruženju, u siromašnim i nerazvijenim državama, gde generalno nema posla.

Stoga je nezaposlenost u svetu i dalje visoka, s tim da je najgora na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Procene Međunarodne organizacije rada predviđaju da će se problem stabilizovati u narednim godinama, ali da poboljšanja neće biti najranije do 2017. godine.

Ako u ovoj novoj velikoj „seobi naroda“ ima teorija zavere, nečijih suludih eksperimenata sa životima stotina hiljada i miliona ljudi, i ako je ovaj čitav pokret masa ozbiljan bezbednosni izazov, ovim brojkama želim da skrenem, ili vratim, pažnju na osnovni svetski problem – siromaštvo, bedu i sve veći jaz između bogatih i siromašnih. Oličenje svega navedenog je upravo – nemanje posla.

Zato je ekonomska migracija od juga ka severu decenijska konstanta. Ratovima u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, itd. samo je dodat novi zamajac za pokretanje njudi.

Pošto migrantsku masu koja „napada“ Evropu čini preko 90% mlade populacije, zgodno je obratiti pažnju na procenjenu stopu nezaposlenosti upravo mladih u izabranim svetskim regionima u 2014. i 2015. godini. (2)

Bliski istok – 29,4% pa 29,8%;

Centralna i Jugoistočna Evropa (bez EU) – 16,8% pa 16,9%;

Razvijene ekonomije i EU –16,8% pad na 16,3%;

Latinska Amerika i Karibi –13,8% pa 14,2%;

Jugoistočna Azija i Pacifik – 13,6% isto 13,6%;

Subsaharska Afrika – 11,8% isto 11,8%;

Istočna Azija –10,5% pa 10,8%;

Južna Azija –10% pa 10,1%;

Svet –13% pa 13,1%

Očigledno pada u oči da je u 2014. i 2015. godini procenjena stopa nezaposlenosti mladih na Bliskom istoku bila najveća na svetu – 29,4 pa 29,8%.

Kako izgleda Evropa sa migrantima 2015.godine?

Oko 340.000 migranata stiglo je do granica EU u prvih sedam meseci 2015. godine što je tri puta više nego u istom periodu prošle godine, kako je saopštila agencija EU za kontrolu granica „Fronteks“ i dodala da se EU suočava sa najvećom migracionom krizom od Drugog svetskog rata. (3)

Po navodima agencije, porast broja migranata je bio primetan već 2014. godine kada je 283.000 osoba pokušalo da emigrira u Evropu što je tri puta više nego 2013. godine. To povećanje je čak 250%. Po nekim tvrdnjama, u bližoj budućnosti se očekuje dolazak nekoliko miliona migranata u Evropu, a po nekima čak desetine miliona.

Šta je već počelo da se dešava u Evropi?

Priliv sve većeg broj izbeglica, koje beže od sukoba u Africi i na Bliskom istoku a uz njih i ekonomskih migranata, koji dolaze u potrazi za bolje plaćenim poslovima, doveo je i do eskaliranja ksenofobičnih reakcija u Evropi.

Ako ksenofobiji dodamo ukupan broj nezaposlenih u EU koji će se dolaskom sve većeg broja migranata osećati još ugroženijim, dobićemo haos, mogući rat i istovremeno „pokoravanje“ i „odbranu“ Evrope.

Doista nisam siguran da skoro 43 miliona nezaposlenih u EU sa oduševljenjem i blagonaklonošću dočekuje svakodnevno nove i nove hiljade migranata, čiji se kraj jednostavno ne vidi.

Podatke o stopi nezaposlenih u EU, i mladih u izabranim svetskim regionima, je izneo vrlo ugledni statistički portal „Statista“, koji koristi više od 18.000 izvora za svoje studije, a čije usluge koriste u poslovne svrhe velike i uspešne kompanije kao što su „Gugl“, „IBM“, „Pej Pal“, „ESPN“, „Proktor&Gembl“ i „Mašabl“.

Zato ovo nije teorija zavere, ovo je statistika, ovo su brojke. I to zastrašujuće.

________________________________________________