Мишчевић о амбицијама Србије у преговорима

БЕОГРАД – Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић рекла је, поводом примедаба евроскептика који сматрају да ће трошкови приступања ЕУ за Србију бити далеко већи него корист, да такво становиште није исправно јер је циљ ЕУ да економски оснажи државе кандидате.

„Никада ниједна земља, а Хрватска је преговарала у време кризе, сада то чини и Црна Гора, није била на губитку у процесу евроинтеграција, јер шта ће вам неко ко је финансијски пропао. Није у интересу ЕУ да будемо на губитку“, објаснила је Мишчевић.

Србија има амбицију да у 2014. години отвори приступне преговоре са ЕУ у неколико поглавља, изјавила је Мишчевић.

Она је навела да ће остварење тог циља зависити једнако од Београда и Брисела, уз поруку евроскептицима да трошак приступања неће бити већи од користи коју ће Србија у том процесу имати.

Мишчевић је у интервјуу Танјугу рекла да је план Србије да се у 2014. години, осим поглавља 35, у којем је процес нормализације односа Београда и Приштине, отворе поглавља 23 и 24, посвећена правосуђу, основним правима, правди, слободи и сигурности, али и још нека мање изазовна поглавља.

„Ако имамо партнерски однос мора се наћи баланс, односно да тешка поглавља буду истовремено отварана са условно речено лакшим поглављима где има мање правила ЕУ за усклађивање, како бисмо осетили сам процес и као би он напредовао“, казала је Мишчевић.

Према њеним речима, Србија је у овом тренутку ипак далеко од тренутка отварања поглавља 23 и 24, јер тек у априлу се очекује извештај са одржаног скрининга са мерилима за отварање поглавља.

„Наш календар, колико год он био пун ентузијазма да што пре кренемо, јесте ограничен календаром ЕУ“, објаснила је Мишчевић.

У 2014. ће преговарачки процес, како је прецизирала, почети 21. јануара првом међувладином конференцијом, којом ће преговори и формално бити отворени, а већ наредног дана почиње скрининг у поглављу 35, где ће се први пут конкретније разговарати о садржају тог поглавља.

„Питање нормализације односа Београда и Приштине је стављено у поглавље 35, али ни ЕУ ни ми не знамо шта ће се конкретно у том поглављу налазити, али ту ће свакако бити имплементација постигнутог споразума и план наставка нормализације односа Београда и Приштине“, рекла је Мишчевић.

У поглављу 35 разговоре ће, како је прецизирала, водити представници Европске спољнополитичке службе, а српску преговарачку подгрупу предводиће министар без портфеља задужен за КиМ Александар Вулин.

„Европска страна ће представити шта они сматрају садржином овог поглавља и акценат ће ставити на имплементацију постигнутог и на питања која нису у потпуности завршена, као што је питање правосуђа. Са наше стране биће представљено како ми видимо наставак процеса нормализације кроз питања која ће морати да буду отворена као последица првог бриселског споразума“, рекла је Мишчевић.

У 2014. години Србију, објаснила је Мишчевић, у преговорима очекује око 50 скрининга, односно аналитичких прегледа усклађености са правним тековинама ЕУ, а у сваком од поглавља потом следе извештаји Европске комисије о скринингу у којима ће бити дефинисана мерила за отварање поглавља.

„Без обзира на то што крећемо у преговоре о чланству не значи да механизам контроле престаје. И даље ће сваке године Европска комисија у октобру представљати извештај о напретку, али чињеница да више нисмо трећа држава доводи до тога да ће провера ићи кроз свако од поглавља. Контрола и праћење нашег напретка почиње још озбиљније него у претходној години“, рекла је Мишчевић.

Када је реч о финансијском аспекту приступања ЕУ, у 2014. години ће бити урађен први прорачун трошкова које ће Србија имати у интеграцијама.

То ће, како је навела Мишчевић, бити учињено у Националном програму за усвајање правних тековина ЕУ, где ће, осим ове рачунице, бити описане и потребне српске администрације.

„То радимо, не само да бисмо имали увид колико све то кошта, већ и да бисмо имали увид колико средстава можемо из сопственог буџета да издвојимо а колико средстава ћемо морати да тражимо из различитих фондова ЕУ, земаља чланица и других заинтересованих инстанци. За заштиту животне средине, на пример, имамо оквирну суму али знамо да то не можемо да надокнадимо из буџета, међутим ЕУ је јако заинтересована да нам у томе помогне“, рекла је Мишчевић.

Извор: Танјуг