Mistral ipak plovi za Krim

“Iznenađujuća poseta”, veli u subotu posle podne nemački Dojče vele, prenoseći vesti svih svetskih agencija da šef Francuske i predsednik Rusije Fransoa Oland i Vladimir Putin, konferišu o Ukrajini, Evropi i Rusiji i međusobnim odnosima Francuske i Rusije – u salonu moskovskog aerodroma Vnukovo-dva!

Njihov susret, izraz je sporazuma dvojice koji je – ako se pravilno čita između redova, a takođe i iz tog “iznenađenja” DW u naslovu informacije – do poslednjeg časa bio samo rusko-francuska stvar (mogućno je, i za Berlin, i za Brisel i za Vašington). U tom slučaju, Fransoa Oland dolazi Putinu baš u času kada je gospođa kancelar Nemačke Angela Merkel odlučila da okrene list, da uslovi, i da kao ton majstor evropskog političkog orkestra, dalje zaoštri odnose s Moskvom. Na zadovoljstvo Vašingtona, svakako – ali protiv volje značajnog broja Evropljana. Od ove američki proizvedene krize oni su ti koji imaju štetu. Iz neusklađenog koraka Berlina i Pariza moglo bi proizići da u neželjenom političkom i ekonomskom ratovanju s Rusijom, opštenaređenim presecanjem saradnje, Francuska bolje nego Nemačka razume i iskazuje interes tog dela zajednice.

Oland i neistomišljenici gospođe Merkel

Ima još nešto zbog čega Olandova poseta Moskvi, čak i uz objašnjenje da je šef Francuske zastao pri povratku iz Kazahstana, možda eventualno iznenađuje Berlin. Predsednik Francuske dolazi Putinu u tenutku kada 50 poznatih ličnosti nemačke politike, poslova i kulture, istupa u javnosti svoje zemlje s peticijom čiji naslov glasi: “Novi rat u Evropi? Ne u naše ime!”. Gerhard Šreder, Vim Venders, Valter Štucl, samo su trojica od potpisanih…

Ne mora se čuti šta o svojoj šteti od američki naređenog nasilnog kidanja interesnih veza evropskog istoka i zapada kažu Bugari, ojađeni otkazom Južnog toka. Može se okrenuti glava pa se ne mora zapaziti ni kakvim se sirovim, siledžijskim rečnikom jedan američki senator, Dzon Mekejn, izražava o premijeru jedne civilizovane Mađarske, Viktoru Orbanu – samo zato što se Orban usuđuje da veruje da mađarska vlada ima dužnost da misli na interese Mađarske. Ali se ne može ne uočiti koincidencija iskazanog neslaganja s politikom zaoštravanja prema Rusiji dela javnosti unutar Nemačke, i sada, šampionstvo za tu istu stvar francuske zvanične diplomatije – što ovim skretanjem s puta kući u pravcu Moskve demonstrira Fransoa Oland.

Četverac za Ukrajinu

Sa stanovišta službenog Berlina vest “o Vnukovu” hrupila je iznebuha.

“U subotu su se pojavile vesti da će Oland izgleda sresti predsednika Rusije..”, stoji u prvom izveštaju nemačkog radija. Onda se u nastavku potseća da predsednik Francuske dan ranije, u Kazahstanu, jeste najavio “da će raditi u pravcu eskalacije u Ukrajini” i da je tom prilikom sugerisao “da on, Putin, kancelar Nemačke Angela Merkel i ukrajinski predsednik Pjetro Parošenko treba da povećaju napore i zajedno pokrenu proces smanjivanja tenzija”.

U odnosu na broj susreta Putina i gospođe Merkel, susreti Putina i Olanda bili su retki, primetili su posmatrači ovog događaja. Suočen s rekordnim padom političke popularnosti u biralištu Francuske, Oland je možda uočio priliku da oronuli ugled, ako je mogućno, restaurira poenom u polju diplomatije.

Pomeranje “prepreka i zidova”

Koliko je konkretnog učinka doneo ovaj susret dvojice, ako je reč o Evropi, teško je već u prvom trenutku zaključiti. Izjavljena je nada sabesednika da u Ukrajini, uprkos svemu, može doći do prekida vatre. Međutim, i Putin i Oland su novinarima rekli da napor nije bio izlišan – makar sa stanovišta dvostranih odnosa Rusije i Francuske. Posebno Fransoa Oland, iskazujući optimizam da je mogućno ukloniti “prepreke” u rusko-francuskim odnosima.

“Mislim da nam je potrebno da se na nekoj tački oslobodimo prepreka, tih zidova koji nas razdvajaju, i ja mislim da mi to možemo učiniti”, citiran je šef Francuske.

Šef Rusije, sa svoje strane, potvrdio je koristan ishod razgovora sa stanovišta rešavanja “mnogih problema”. Međutim, ni Putin ni Oland ni reč nisu kazali o odloženoj isporuci Francuske Rusiji dva francuski izrađena vojna broda poručena od Rusije – a to jeste problem o kome se najviše raspravlja u javnosti. Reč je o nosačima helikoptera Vladivostok i Sevastopolj tipa “mistral”, prikladnim za desant, čija je isporuka ugovorena za kraj 2014. odnosno (drugog plovila) 2016. godine. Brodove bi trebalo da isporuči brodogradilište Sen Nazer, na Atlantiku, a porudžbina je iz vremena pre sankcija Rusiji.

Brodovi su poslednje dostignuće tehnologije, a osim toga su i prva značajna vojna nabavka Rusije u inostranstvu posle nestanka Sovjetskog Saveza. Imaju heliodrom, u stanju su da ponesu po 16 helikoptera (u ruskom slučaju Ka-50 ili Ka-52), imaju po četiri barže za desantno iskrcavanje i mogu poneti čak po 70 vojnih vozila, od čega 40 tenkova. Posada svake od lađa broji po 450 ljudi.

Francuski “mistrali” ugovoreni su za sumu od milijardu i 200 miliona evra ukupno. Francuskoj, posao s Rusijom doneo je hiljadu radnih mesta. Moskvi je posebno važno što Rusija učestvuje u izgradnji, ugradnjom pojedinih komponenata sopstvene proizvodnje – faktički, kupujući “nou-hau”.

Sarkozi hvali, Oland na muci

Prethodni predsednik Francuske Nikola Sarkozi, pohvalio je 2011. trgovinu s Rusima kao “dokaz da je hladni rat završen”. Međutim, na muci se našao Oland, usred mandata na početku kog nije očekivao da će takav rat sada iznova početi. Početkom jula, fregata ruske mornarice Smoljni, pristala je uz dok francuskog brodogradilišta Sen-Nazer, na zapadu Francuske na Atlantiku, dovezavši u Francusku “desant” od oko četiri stotine mornara koji će se obučavati za službu na francuskim brodovima za desant “mistral”.

Faktički, odaslata je posada koja je od Francuske isporučeni brod trebalo da preveze u vode Rusije. Vašingtonu i Varšavi pukla je žuč. Ruska nabavka u Francuskoj ovih, inače najmodernijih desantnih nosača helikoptera, tenkova i marinaca, izrazila je na neki način meru međusobne saglasnosti NATO članica oko američki podmetnute premise da je Evropa suočena sa “opasnošću od Rusije”.

SAD i Poljska zahtevali su od Pariza da Francuska otkaže posao. Pogotovo što lađe neće zaploviti prema Pacifiku, kako je Moskva prvobitno planirala već u pravcu Krima. Krim je od nedavno u funkciji vojnog pokrivanja Crnog mora, naspram  američkog pomorskog prisustva u Mediteranu i nastojanja Vašingtona da se kontrolišu Kavkaz i transport energije na zapad.

Primedbe Varšave i Vašingtona, saopštene posredstvom pojedinih funkcionera vlasti, mogle su se čuti već i prilikom ugovaranja francuskog posla s Rusijom. Međutim, u to vreme, pre krize u Ukrajini,  zbog samog poslovanja Francuske sa silom kojoj je, kao tobože stalnoj opasnosti po Evropu, “rezervisano” da bude kohezioni faktor u održavanju NATO. Posle puča u Ukrajini, primedbe Parizu pretočene su u mnogo energičniji zahtev, a u objašnjenja je ubačena Ukrajina.

Ministar odbrane Poljske Radoslav Sikorski tvrdio je da će brodovi poslužiti “zastrašivanju istočnoevropskih naroda”. Poslužiće “zastrašivanju suseda Rusije na Crnom moru”, rekao je Sikorski francuskom Mondu – mogućno je, misleći na Rumuniju i Bugarsku. Te dve zemlje ustupile su Americi baze sa ratnim poletnim pistama uz Crno more, a Rumunija i položaj za instaliranje američkih antiraketnih sistema prema Rusiji.

“Ne mislim da bi Francuska želela da oružjem snabdeva agresora”, citiran je Sikorski. Grupa američkih kongresmena uputila je pismo generalnom sekretaru NATO, zalažući se da brodove koje su Rusi platili prekupi NATO pakt, od Francuske.

Ko je opasniji, Rusi ili radnici

Predsednik Francuske Fransoa Oland našao se na mukama, jer ni Rusi nisu bili pasivni. Marta, potpredsednik vlade za industriju odbrane Dimitri Rogozin, poručio je Francuskoj “da poštuje ugovor i brodove isporuči o roku, ili da vrati pare, a i brodske delove izrađene u brodogradilištu Baltijski zavod”.

Navodno, nije se pominjalo, ali “procurilo je” da kupoprodajni ugovor Rusa i Francuza sadrži i klauzulu o odšteti u slučaju raskida. Najzad, oglasio se i Vladimir Putin, u izjavi medijima povodom posete Normandiji.

“Očekujemo da naši francuski partneri izvrše svoje ugovorne obaveze, pa ako sve bude kako smo ugovorili, ne isključujemo mogućnost da bude i daljih narudžbina – ne po svaku cenu u mornaričkoj brodogradnji”, citiran je šef Rusije. Putin je razjasnio da je rusko-francuska saradnja izvodljiva “u avijaciji, brodograđnji i drugim oblastima”.

Šef Rusije nije propustio priliku da Francuzima razjasni šta je po sredi, optuživši SAD i EU da su izazvali krizu u Ukrajini, “pomažući protivustavni državni udar” u toj zemlji. U svakom slučaju, Pariz je motivisan da i sam brani nacionalni posao pred spoljnim pritiskom, tvrdnjom da bi otkaz isporuke “mistrala” Rusiji “više štete naneo Parizu nego Moskvi”.

Na kraju, Pariz je prinuđen da ustukne i isporuka Sevastopolja, prvog od dva, počela je da se odlaže, uz izjave Fransoa Olanda koji se našao na mukama. Nije reč samo o tome da bi Rusima, u slučaju odbijanja predaje lađa, moralo da se vrati novac i to u javnosti nepoznatom iznosu, s obzirom da su pregovarači Moskve verovatno u ugovor o gradnji ugradili i finansijske “sigurnosne ventile”, odredbe o obeštećenju. Ekonomsko stanje u samoj Francuskoj nije idealno. Šta bi na uskraćivanje ovog i daljih poslova (pouzdanost Francuske u ispunjavanju ugovora iznenada je postavila i Indija, misleći na svoje namere s porudžbinama!) rekli sindikati? Šta lokalne vlasti koje žive od brodogradnje? Kriza je i u Evropi.

Poslednja izjava Fransoa Olanda, na dan razgovora s Putinom u subotu, pominje odluku predsednika Francuske “bez pritiska” i uz “vođenje računa o francuskom interesu”.

“Ja ću svoju odluku doneti bez ikakvog pritiska, bez obzira odakle on dolazio, i zasnovano na dva kriterija – u interesu Francuske i uz moje razumevanje situacije”, citiran je.

Šef Rusije Vladimir Putin izjavio je, govoreći o istoj stvari da gost i on danas nisu ni pominjali francusko-ruske lađe.

“Nismo govorili o ‘mistralima’, čak ih nismo ni pomenuli”, rekao je. “Postoji ugovor, to je legalni dokument, i mi polazimo od podrazumevanja da će on biti izvršen. Ja nisam predsednika (Olanda) pitao bilo šta, niti sam šta rekao”, prenet je Putinov “engleski” odgovor.

Nema ničeg potvrđujućeg u polju fakata, ali utisak autora ove hronike je da će već završeni Vladivostok uskoro ipak na Krim. Na kraju, zašto bi drugo ruski mornari ostajali i u Sen Nazaru, ako nema uslova za plažu, a vreme je mračno?

Izvor: Balkan Magazin