Momir Stojanović i „otcepljena plemena“

Na vest da je Kosovo*, čijoj je državnosti tako mnogo lično doprineo zalaganjem za Briselski sporazum, naprednjački poslanik i šef skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović izjavio je: „Ja sam spokojan, priznajem sud svoje države a ne sud nekih otcepljenih plemena“.

Ako je tako, zašto se onda svim silama trudi da svoje sunarodnike, pogotovo one sa severa KiM, gurne pod nadleštvo sudova tih „otcepljenih plemena“? Ako su ti „sudovi“ toliko dobri, ako ih toliko toplo preporučuje Srbima na KiM koji bi takođe da priznaju samo sudove svoje države Srbije – zašto onda ne povede ličnim primerom, pa se ne odazove tom „osnovnom sudu“ u Đakovici, i tako pokaže na delu svoju punu privrženost nedavno usvojenom „sporazumu o pravosuđu“, kojim se svi Srbi na KiM izručuju u nadležnost sudova „otcepljenih plemena“?

Dobro je da je javnost u Srbiji konačno obaveštena od istaknutog člana vladajuće partije da se o sudbini svete srpske zemlje pregovara sa „otcepljenim plemenima“, i očekujemo da ta terminologija ubuduće bude i zvanično korišćena.

Takođe je primetno i negodovanje šefa skupštinskog odbora za KiM, Milovana Drecuna, koji kaže da „ne vidi(m) šta sad sud u Đakovici pokušava da uradi“. Podsećamo Drecuna da nije njegovo da komentariše rad „pokrajinskog pravosuđa“ ili bilo kojih drugih „pokrajinskih“ organa čiju nadležnost tako spremno i marljivo nameće Srbima i ostalim nealbancima na KiM. Nije jasno kakvo je to mešanje u rad „institucija“ koje on sam priznaje, i čijoj je afirmaciji sopstvenim radom toliko doprineo?

Ovde je zapravo najveće poštovanje prema briselskom aranžmanu pokazao Poslanik Partije za demokratko delovanje (PDD) Riza Halimi, koji je izjavio „da su nadležni organi ti koji moraju da ispitaju sve okolnosti“.

Momir Stojanović treba na svom primeru da pokaže veru u „pravosuđe“ u koje bi da ugura druge.

Izvor: Fond Strateške Kulture