Српски шипак

Шипак је биљка из рода ружа (Rosa canina). Ендемска врста која успева само у Србији зове се српски шипак (Rosa canina serbica). Латински назив поред научног има и симболичну вредност. Врста у Србији је настала као резултат генетског инжењеринга стручњака из међународне заједнице, а прве и праве плодове је донела у октобру двехиљадите године.

Опис

Српски шипак као генетски модификован организам има халуциногено дејство. Многи верују да је лековит, међутим када дејство дроге прође, наступа разочарање, које се одлаже уз помоћ друге врсте дроге – медија.

Шипак цветање завршава у ЈУЛ-у, па је плод који се потом развија директан производ управо тог месеца. Као што смо се уверили, плодови ЈУЛ-а могу постати веома моћни.

Домаћи одгајивачи српског шипка уз свесрдну маркетиншку помоћ поменутих међународних стручњака створили су илузију да је плод шипка укусан и лековит. Међутим, као и код свих генетски модификованих биљака, и код ове су утврђена штетна својства која мењају генетску и менталну структуру корисника. Ко је поверовао у рекламу и пробао плод, могао је да се увери колико је она далеко од стварних чињеница. Сјајан и црвен, леп на око, бљутав је и неукусан. На то упућује и лишће ове биљке које је сјајно, али голо. Стабло је трновито. Ипак, већина становника државе – иако се безброј пута убола – и даље верују у чудотворну моћ плода.

Употреба

Ендемском, српском, односно генетски модификованом шипку стручњаци међународне заједнице уградили су гене бунике. Путем аеросола, односно кроз етар, шипком се запрашују житељи државе. Због тога се они налазе у својеврсном делиријум тременсу који се од обичног разликује по томе што им се уместо жаба, змија и пацова привиђају жуте звезде на плавом небу, у последње време и млад месец са звездом у средини, киша евра и заставе дугиних боја док поносно пузе паралелним путем који нема алтернативу.

Од тих халуцинација пати скоро цела нација.

Због тога ова биљка лоше утиче на народни идентитет и имунитет, али зато беспрекорно штити и развија пре свега финансијски идентитет и законски имунитет припадника власти у Србији. Од продаје овог шипка, односно илузија које он ствара, властодршци обезбеђују себи веома значајне приходе, као и опстанак на власти. Због свега наведеног Rosa canina serbica спада у коров.

Интересантно је, да једна друга биљка која такође припада роду ружа – глог (crataegus) – такође овде има широку употребу. Плодове ове биљке – глогиње – народ све више једе да би преживео, док од стабла власт израђује глогове коце којима се бори против повампиреног српског национализма. Од имена ове породице биљака потиче придев ружан који најбоље описује живот већине житеља Србије.

Поред већ поменутих својстава, српски шипак има и декоративну употребу. Он се уз помоћ међународних, али пре свега домаћих горана, сади дуж паралелног пута који нема алтернативу. Шипак се такође у обиљу налази и на крају тог пута.

Извор: Стање ствари