Нападнут председник СНД „Пребиловци“

Председник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура, приликом недавне посете овом селу код Чапљине, вербално је нападнут и упућене су му увреде на националној основи. Он је рекао Срни да га је напао један Хрват, који је ушао у приватни посед српске породице да бере дивљи нар, а на упозорења Јахуре да то не чини он је запретио да ће га физички напасти и вређао га на националној основи.

„Рекао је: `Више немаш ништа овде, ово је Хрватска!`. Мислим да је реч о истом насилнку, `хрватском бранитељу`, који је пре три и по године, на Спасовдан, храмовну славу, претио нашем тадашњем свештенику у Чапљини, захтевајући да са звоника скине заставу СПЦ и поручујући му да `иде у Бањалуку`. Полиција, чија је зграда преко пута цркве, није ни тада реаговала због грубог насилничког чина“, каже Јахура.

Јахура је рекао да је 30. новембра, у близини своје куће у Пребиловцима, приметио паркиран аутомобил, „голф 2“ тегет боје, на самој ивици пута поред имања које припада једној пребиловачкој породици.

„Помислио сам да је неко од власника дошао да бере дивљи нар па сам пришао. Међутим, видео сам да је у њихов посед ушао неки непознат четрдесетогодишњи човек, који бере плодове и ставља их у врећу“, каже Јахура.

Он каже да је питао уљеза да ли му је неко дозволио да ту бере нарове, те да му је објаснио чије је то имање и да део те породице живи у Пребиловцима.

„Он је наставио да бере. Рекао сам да ћу телефоном обавестити власнике. Међутим, он је почео да виче: `Иди у Бањалуку, иди у Бањалуку!`“, прича Јахура.

Јахура каже да је нападач потрчао према њему, те да га је спасило само то што је остао миран.

„Дотрчао је до мене, унио се у лице и подигао стиснуту песницу према мојој глави. Викнуо је према мени: `Иди у Бањалуку! Нећеш ти мени заповедати овде!`“, наводи Јахура.

Јахура каже да му је нападач рекао да га је „и 1991. године одавде изгонио“.

„Рекао сам мирно да га не познајем, нити знам шта је по националности и да не знам што бих ишао у Бањалуку, где никада нисам боравио. Одговорио је да сад знам да је Хрват, који је ту био у рату и да, ако нећу у Бањалуку, да могу у Србију“, каже Јахура.

Он је одговорио нападачу да не жели да иде из овог села, јер се ту родио, да ту има кућу и земљу и гробове предака.

„Отишао сам код комшија и на њихов савет телефоном о свему обавестио полицију. Обавестио сам и нашег свештенка у Чапљини који је одмах дошао до моје куће. После тога се нападач вратио аутомобилом, а убрзо су колима дошла два полицајца из Чапљине“, рекао је Јахура.

Он каже да су се полицајци мимоишли на сеоском путу са нападачем, али га нису зауставили, иако им ја насилника описао и рекао боју и врсту кола и регистарски број.

„Сутрадан сам ишао у полицијску станицу у Чапљини и интересовао се шта су предузели и да ли су открили починиоца. Нису имали појма ни о чему, осим што су у дневнику нашли да сам ја пријавио догађај. Узели су ми број телефона, као да ми јаве ако нешто сазнају, али још ништа нису јавили“, додао је Јахура.

Пребиловци и његови становници, због стравичног погрома 1941. и 1992. године, представљају симбол страдања српског народа у БиХ.

„Зато посебно забрињава било каква претња на националној основи, неком од малог броја становника који су се вратили на своја огњишта и дижу своје домове из пепела“, рекао је Срни председник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.

Он је указао да не треба занемарити да је мета напада Миленко Јахура, председник Српског националног друштва „Пребиловци“, рођени Пребиловчанин чија је мајка 1941. године једина успела да побегне из колоне жена и нејачи које су усташе побацале у Шурманачку јаму.

„Он је и главни прегалац у настојању да се обнови храм Христовог Васкрсења, уништен у протеклом рату, у чијем средишту ће се налазити крипта са моштима пребиловачке нејачи побијене 1941. године, а чије су кости извађене из 13 херцеговачких јама“, каже Басташић.

Он сматра да би надлежни органи требало да овом инциденту посвете посебну пажњу, јер изречене претње озбиљно угрожавају процес повратка и суживота не само у западној Херцеговини, него и свугде у БиХ где постоје још крхке повратничке оазе.

У Удружењу „Огњена Марија Ливањска“ из Београда кажу да им је познато да је претходних дана председник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура доживео непријатности и увреде на националној основи на подручју свог родног села.

„Иако нисмо непосредни сведоци тог догађаја, сматрамо неопходним да апелујемо на надлежне локалне органе да одмах и адекватно реагују и истраже овај инцидент, као и да осуде и у корену сузбију сваки такав и сличан догађај“, рекли су Срни у овом удружењу.

У Удружењу „Огњена Марија Ливањска“ истичу да за повратак избеглих и расељених лица велики значај има сигурност, а она се огледа, у највећој мери, у успостављању добрих међуљудских и међунационалних односа.

„Све стране и заједнице морају уложити труд да се залече још увек болне ране рата и да се међу људима успоставе комшијски односи који базирају на међусобном уважавању и поштовању људског достојанства. Уверени смо да надлежне институције неће допустити да бахати појединци доведу у питање сав труд који се улаже у повратак избеглих и обнову заједничког живота“, наводе у овом удружењу.

У Пребиловцима данас има шездесетак сталних становника и двадесетак који ту бораве повремено.

У Чапљини, на магистралном путу од Мостара према Јадрану, на месту где се одваја пут према селу Пребиловци, више пута је уклањан путоказ. Ни данас га нема.

Навршиле су се 73 године од страдања Срба из Пребиловаца. Тих августовских дана 1941. године 3.000 усташа блокирало је село и сакупило народ у месну школу „Краљ Милутин“ са обећањем да ће их преселити у Србију.

Одатле су их транспортовали до Чапљине и логора Силос на Модричу, а потом железницом до Шурманаца и, уместо у Србију, до јаме Голубинке у брду између села Шурманци и Међугорје.

Само у једном дану тог 6. августа живот Пребиловаца потонуо је у јаму поврх Арарових кућа.

Мештани који су се склонили у брда око села, испред првог налета усташа, или у мочварне пределе Хутова блата убијани су на још 48 мјеста у селу и његовој околини.

Од 1.000 становника села убијено је више од 800, док је преживело августовски погром свега 172 Срба.

Извор: Срна