Narodni tribuni nekad i sad

„U ropstvu se rodih, u ropstvu živjeh, u ropstvu, vajme i umrijeh…“

Petar Kočić

Svako vreme nosi svoje breme. I ima svoje tribune. Ljude koji svojim rečima i delima, svojom percepcijom stvarnosti i inovativnim idejama bacaju Svetlost na budućnost svog naroda i otadžbine ali često, u svom vremenu, ostaju neshvaćeni ili nedovoljno priznati, a njihove napredne vizije, ostvarive OVDE i SADA, guraju se u stranu od poslušničke i podaničke većine i umesto da postanu deo bolje STVARNOSTI postaju deo istorijskog sećanja.

Satisfakcija koju vreme donosi ovim vizionarima u vidu istorijskog pamćenja ili kroz zakasnelo oživljavanje njihovih ideja i zalaganja obično ne može nadoknaditi izgubljeno vreme naroda i država koji su te ideje ignorisali ili za njih nisu ni znali onda kada su im ponuđene kao reakcija na konkretne društvene probleme i situacije, bez obzira da li su za to krivi korumpirani vlastodršci ili nedozrela svest širokih masa…

Ovim rečima počinje zanimljiva analitička paralela koja prof.dr Vinka Perića, jednog od najpoznatijih nezavisnih  intelektualca Republike Srpske, poredi sa Petrom Kočićem velikim srpskim pripovedačem i satiričarem, ukazujući na sličnosti i razlike njihovog života i rada, onog (Kočićevog) i posebno ovog (Perićevog) vremena. Tekst na izuzetno zanimljiv način ukazuje na kontinuitet antisrpske politike prema Srbima zapadno od Drine.

S obzirom da smo neke od inicijativa i projekata profesora Perića već predstavili na CEOPOM-u, pre svega projekat „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“, koga smatramo mogućim srpskim nacionalnim prozorom u 21. vek, prenosimo ovaj zanimljiv tekst i najavljujemo da ćemo i ubuduće prenositi  prikaze ovog tipa, s obzirom da je profesor Perić razvijao i razvija još niz projekata i vizija koje mogu imati nacionalnu vrednost.

… Srpski narod jedan je od onih naroda koji možda i više nego drugi ne prepoznaje i ne vrednuje svoje napredne pojedince u realnom vremenu pa nije čudo što se vekovima, uvek iznova, suočava sa posledicama takvog pristupa. Kako drugačije objasniti činjenicu da narod koji je iznedrio takve naučnike kakvi su bili Tesla ili Pupin živi u tehnološkom i materijalnom zaostatku za savremenim svetom, da narod koji je još sredinom XIX veka imao jedno Garašaninovo „Načertanije“ ili jednog Nikolu Pašića ni u XXI veku nema pravedno rešeno nacionalno pitanje, da je narod  jednog Svetog Save i danas tako nepostojan u veri. A posledica svega je da taj narod uprkos svom stradanju i žrtvama koje je podneo i dalje nije homogenizovan u zajedničkoj državi!

Zbog specifičnih istorijskih, nacionalnih, i političkih okolnosti u kojima je bitisao srpski narod preko Drine, njegovi napredni pojedinci i vizionari bili su meta konstantnog pritiska i direktnog progona stranog okupatora i njihovih domaćih saradnika. Tako je bilo vekovima, a tako je i sada, bez obzira što danas postoji privid ograničene nacionalne slobode. Istina, nekada su ih odmah tamničili i držali u bukagijama, a danas ih prvo finansijski uništavaju i medijski razapinju (pri čemu zatvor uvek ostaje kao opcija), ali cilj je ostao isti – sprečiti produkciju i ostvarenje patriotskih ideja koje vode stvarnom društvenom i nacionalnom napretku srpskog naroda. Te napredne ideje, bile su po okupatore, a posebno njihove saradnike uvek najopasnije kada su ih rađali i razvijali ljudi iz naroda, koje je narod zvao svojim tribunima i koji su umeli oblikovati njegova htenja i interese. Odlika takvih ljudi je da se nesebično odriču ličnog života i zadovoljstava kako bi inicirali ili razvijali ideje koje mogu pomoći njihovom narodu.

Jedan od njih, nekada, bio je i Petar Kočić (1877-1916), veliki srpski pripovedač, koji je živeo i radio u periodu masovnih i čestih buna uzrokovanih što teškim položajem kmetova (seljaka) u tadašnjoj Austrougarskoj, što težnjama za nacionalnim oslobođenjem. Otuda se on smatra ne samo jednim od prvih pisaca moderne u srpskoj književnosti, već i „ličnošću koja je svojim životom i političkom delatnošću postala uzor različitim političkim strujama u potonjoj istoriji srpskog naroda“.(1)

Danas, jedan od njih je i Prof. dr Vinko Perić, nezavisni intelektualac, naučnik multidisciplinarne orjentaciije i vlasnik više elektronskih medija, čije napredne ideje i nacionalni projekti itekako smetaju institucionalnim okupatorima u Sarajevu. Glas njegovih medija i snaga projekata koje pokreće neprijateljima srpskog naroda, i onima koji im služe, danas smetaju baš kao što su aktivnosti i pripovetke Petra Kočića smetale nekada.

Progon, kao zajednički imenitelj, povezuje sudbinu ova dva čoveka. Metodi i instrumenti progona, shodno vremenu, bitno se razlikuju, ali su ciljevi potpuno isti – ugušiti u začetku nastajanje i razvoj onih ideja koje su od strateškog značaja za opstanak srpskog naroda na ovim prostorima, pre svega onu o pravu srpskog naroda da živi unutar jednih granica.

Veliki pisac i narodni tribun Petar Kočić živeo je u doba Austrougarske carevine i Benjamina Kalaja koga je monarhija imenovala austrougarskim ministrom finansija i upraviteljem Bosne i Hercegovine. Veliki intelektualac i narodni tribun Vinko Perić živi u doba međunarodno nadzirane BiH u kojoj visoki predstavnici pokušavaju da dekretima određuju pravila ponašanja srpskom narodu, da mu istovremeno budu i tužioci i sudije, i advokati i dželati.

U vreme Kočića upravitelj Kalaj protežirao je stvaranje nove, bošnjačke nacije kako bi strateški potkopao srpski uticaj u BiH. U vreme profesora Perića visoki predstavnici (poput Pedija Ešdauna, Volfganga Petriča, Valentina Incka i dr.) pokušavaju da obezbede majorizaciju bošnjačke nacije kako bi taj proces trajno zaokružili.

Sličnosti antisrpske politike u dva vremena udaljena desetlećima su očigledne. I kontinuitet. Protiv te politike Kočić se borio svojim pripovedanjem i političkim angažmanom, profesor Perić svojim medijima i intelektualnim projektima nacionalnog značaja koji utiču na oblikovanje politike. I jedan i drugi, svako na svoj način, shvataju da su srpskom narodu zapadno od Drine vekovni neprijatelji i okupatori namenili sudbinu nestanka i asimiliacije i tome se suprostavljaju uz puno razumevanje činjenice da jedan narod ne može nestati sve dok čuva svoj jezik i veru, svoju izvornu kulturu i tradiciju. Otuda, recimo, Kočić u svoju pripovetku uvodi narodni jezik i slika srpsko selo, a Perić u svom medijskom projektu „Izvorinke“ ubedljivo dokazuje da sevdalinka nije bošnjačka (muslimanska) već srpska narodna pesma.

Bez obzira na fizički progon kome je Kočić u par navrata bio izložen, mora se reći da Perić vodi daleko složeniju, suptilniju i težu borbu, prosto zato što arhetipski antisrpski neprijatelji deluju drugom metodologijama i iz drugih sfera. Mada sa istim ciljevima. Otuda progon profesora Perića, njegova medijska satanizacija i podrivanje njegovih projekata na svim nivoima nisu ništa manje strašni od onog čemu je bio izložen Kočić. Ali, jesu drugačiji.

Kočić je kao egzekutora imao pojedinca Kalaja, Perić instituciju Visokog predstavnika iza koje stoje složeni mehanizmi prinude. Kočića je uglavnom satanizovala matica Srbija, želeći da se dodvori moćnoj Austrougarskoj carevini, Perića uglavnom satanizuje njegovo kvazi-demokratsko okruženje, korumpirani diletanti u vlasti i poltroni oko nje, pa borba profesora Perića danas nailazi na veće razumevanje u Beogradu nego u Banjaluci.

Ali, ostaje suština da su i Petar Kočić i prof.dr Vinko Perić, uprkos desetlećima koja ih dele, narodni tribuni svoga vremena, osporavani i progonjeni, ali nepokolebljivi u svojoj borbi.

Otuda ćemo, u nastavku, na ovim stranicama pored iznošenja paralela između vremena ondašnjeg i vremena sadašnjeg, Kočićevog i Perićevog i ukazati da se suštinski ništa nije promenilo, pa ni mi sami, uprkos tolikog iskustva i istorijskog stradanja.

Predstavićemo i neke od Perićevih ideja i inicijativa koje mogu imati veliki nacionalni značaj u budućnosti, kao i oblike konkretne borbe, i uspešnih aktivnosti.

Od katalizatorskog zaustavljanja prenosa ovlaštenja sa RS na BiH, promene Dana i slave Republike Srpske, okretanja udesno ukupne političke scene u RS pa i BiH, do strateškog projekta za sigurnu budućnost  „Srpski Pijemont-Zapadni Balkan“, u naučnom i NVO sektoru započetog 2013. godine (2), koji  zaslužuje posebnu pažnju!

Upoznavanje sa idejama i projektima profesora Perića daće najbolji odgovor zašto ovog nezavisnog intelektualca možemo smatrati savremenim narodnim tribunom i zašto je izložen satanizaciji i progonu od strane okupatorskih mehanizama u Sarajevu i njihovih eksponenata u RS.

Umesto zaključka

…„Malo koji narod na svetu je platio toliku cenu nedostatku zajedništva, a da nije izvukao odgovarajuće istorijske pouke, kao srpski. Malo koji je, zbog nesloge, zgazio toliko velikih ideja, odbacio toliko vizionara, propustio toliko prilika. Zato insistiram na zajedništvu kao temelju bez koga će svaka nacionalna priča biti zidanje novog Skadra na Bojani u narodnoj pesmi. Danas, kada više nema zajedničku državu, kada je razbacan i nacionalno obespravljen, srpski narod mora razumeti da mu bez zajedništva i sloge nema dugog opstanka na ovim prostorima. Mi živimo u vremenu tranzicije koja je veoma teška, a tranzicija svesti je najteža!“

Prof.dr Vinko Perić, intervju za CEOPOM-Istinu od 07.07.2015.

___________________________

• – https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B
• – https://youtu.be/az1BvtxbfWg