vucic-stoltenberg 2Кфор је укинуо ограничења која су важила за делове ваздушног простора Србије, уведена 1999. године, саопштио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг после разговора са премијером Александром Вучићем. Премијер је то оценио као велику вест за Србију, јер после 16 година више неће бити никаквих рестрикција за летове српских авиона у зони од 25 километара у централној Србији. Он је нагласио да је то постигнуто уз политички дијалог и конкретан разговор са НАТО-ом, а да ниједан метак није испаљен и ниједан човек није изгубио живот да би се то постигло.

Према Столтенберговим речима, Кфор овом одлуком у потпуности нормализује стање у зони безбедности и укида ограничења која су била уведена 1999. године. Како је додао, ова одлука је конкретан израз односа НАТО-а и Србије и донета је због посвећености Србије нормализацији односа са Приштином.

„То значи пуну интеграцију Србије у ваздушни простор Европе”, рекао је Столтенберг на јучерашњој заједничкој конференцији за новинаре у „Палати Србија”.

Премијер Вучић верује да ћемо у наредним данима и недељама поставити све мерне инструменте и радаре и после 16 година коначно имати под нашом контролом целокупан ваздушни простор Србије.

„Ми већ 16 година не видимо Врање и Лесковац на нашим радарима управо због свега о чему сам говорио, а постављањем тих радара и договором, сасвим сам уверен да ћемо имати неупоредиво бољу полицијску и војну заштиту неба. То је једна од кључних ствари у припреми одбране и суверенитета Србије”, рекао је Вучић.

Он је нагласио и да је од посебног значаја то што је Кфор гарант безбедности и очувања цркава и манастира на Косову и Метохији као и да је НАТО гарант за неприсуство косовских снага безбедности у четири општине на северу Косова. „То је од кључног значаја за Србију и ми смо у том погледу НАТО-у и Столтенбергу веома захвални”, истакао је Вучић.

Генерални секретар НАТО-а је поручио да мисија Кфор остаје, да је то условна операција и да се ради на томе да дође време када њено присуство неће бити потребно. Он је рекао да је присуство НАТО-а на Косову најдужа војна операција те војне алијансе, што „показује посвећеност у раду на обезбеђивању безбедности и сигурности целог региона”.

Према његовим речима, Кфор има своју улогу и у томе што је кључ за олакшање дијалога Београда и Приштине у Бриселу. „Ми подржавамо тај дијалог”, подвукао је Столтенберг.

Премијер Вучић је рекао да је немогуће да НАТО земље желе да та мисија траје довека, уз оцену да је Кфор дао кључни допринос у очувању српских цркава и манастира. Како је рекао премијер Вучић, останак Кфора зависи од њихове одлуке, али је додао „да ћемо ми са наше стране учинити све и да чинимо све да помогнемо”, јер, како је рекао, питање безбедности Срба на Косову и Метохији за нас је од приоритетног значаја.

Посета генералног секретара НАТО-а изазива у Србији различите реакције због интервенције НАТО-а 1999, али је Вучић долазак Столетенберга у Београд оценио „као веома важан и користан за нашу земљу”, додајући да је добио позив да у јулу наредне године посети седиште НАТО-а да се обрати чланицама те организације. „Нема сумње да ћу, ако тада будем премијер, тај позив прихватити, јер је то веома важно за нашу земљу”, поручио је Вучић.

Председник Владе Србије додао је да је наш интерес да авиони из Београда слећу у Приштину и да ће се и о томе разговарати и са НАТО-ом, као и да је веома важан програм уништавања вишка муниције, за шта је Столтенберг најавио оснивање фонда, чиме би се помогло Србији да уништи око 200 тона вишка муниције.

Генерални секретар НАТО-а каже да зна да постоје „снажна осећања” у Србији у вези сa војном алијансом због интервенције пре 16 година. Он тврди да њихова интервенција није била против српског народа, већ да се радило о „заустављању неприхватљивих радњи Милошевићевог режима”.

„Интервенција НАТО-а окончала је вишегодишње ратовање на Балкану. Током интервенције предузели смо све да спречимо губитак невиних живота и сваки изгубљени живот цивила био је трагедија, за чим дубоко жалимо”, рекао је Столтенберг. Он је изјавио саучешће породицама на обе стране сукоба и свима који су изгубили вољене.

„Данас сам овде у вези с новим почетком односа НАТО-а и Србије. Ово је за нас важније него икада, јер смо суочени са многим заједничким изазовима”, казао је Столтенберг истичући да је сарадња од обостране користи.

vucic-stoltenberg

Премијер Србије је навео да НАТО и Србија ни данас не морају да се сагласе о одређеним питањима из прошлости, али да је сигуран да постоји добра будућност у међусобним односима.

„Немамо никаквих непријатељстава и Србија не жели од пријатеља да прави непријатеља, а били смо у неком периоду експерти за те ствари. Иако не мислим да је Србија била крива за оно шта се дешавало 1999. године на било који начин, чак ни њено руководство, али то су наше различите процене догађаја из прошлости”, закључио је Вучић.

Столтенберг је казао и да верује у потенцијале односа НАТО-а и Србије поштујући политику неутралности, те да се радује развоју односа и политичкој и практичној сарадњи НАТО-а и Србије. За Србију је казао да игра важну улогу у изградњи безбедности на Балкану и широм света, као и што пружа добродошлицу хиљадама избеглица, али и председавањем ОЕБС-у и слању војника у мисије УН и ЕУ.

Вучић је подсетио да је Србија суверена и војно неутрална земља и да ће наставити да унапређује добру сарадњу са НАТО-ом, али је подсетио да има традиционално добре односе са Русијом. Он је указао да ће се Србија држати своје скупштинске декларације и одлука о војној неутралности, али да постоји широки оквир за унапређење сарадње са НАТО-ом.

Сећање на први сладолед на Калемегдану

Јенс Столтенберг је подсетио и на своју везаност за Београд, где је провео део детињства. Како је рекао, научио је колико су блиски односи грађана у Норвешкој и Србији и да он осећа личну повезаност са Србијом. У Београду је, како је рекао, појео први сладолед на Калемегдану и играо с вршњацима „ринге, ринге, раја”, па је зато, рекао је, „дивно вратити се овде”.

НАТО није активирао члан 5 споразума

Генерални секретар НАТО-а Столтенберг каже да после терористичких напада у Паризу није било активирања члана 5 НАТО споразума, који предвиђа да ако једна чланица алијансе буде нападнута – то представља напад на све.

„Ово није борба Запада и муслиманског света који је на првој линији борбе против тероризма, и често је прва жртва, зато је потребно подржати га у тој борби”, рекао је Столтенберг.

Он је подсетио да је тај члан 5 био активиран само једном, после терористичких напада 11. септембра 2001. у којима је страдало хиљаде људи у САД, али и да се то није десило у случају терористичких напада у Мадриду и Лондону. „Али постоји много других начина на који НАТО може дати свој допринос”, рекао је Столтенберг и навео да су САД као водећа земља у НАТО-у такође и водећа нација у међународној коалицији која се бори против Исламске државе.

Столтенберг: Нико не сме да се меша у одлуку Црне Горе

Јенс Столтенберг изјавио је да одлуку о чланству Црне Горе у НАТО-у доносе Црна Гора и чланице савеза и да нико други нема право да се меша у такву одлуку. „Црна Гора је суверена и независна земља и као таква има право да одлучи о свом путу, укључујући безбедносне савезе чији део жели да буде”, изјавио је Столтенберг. Он је додао да ће 28 земаља чланица на састанку министара спољних послова 1. и 2. децембра донети одлуку да ли ће Црној Гори бити упућен позив за чланство и да ниједна трећа земља нема право да покуша да интервенише у том процесу.

АПЛАУЗ СТУДЕНАТА ФПН СЕКРЕТАРУ НАТО-а

NATO fpn

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг похвалио је Србију зато што као лидер у региону промовише мир и стабилност. Он је подржао напоре Србије на путу ка чланству у ЕУ, додајући да његова посета Београду представља снажан израз сарадње Србије и НАТО. Премијер Србије Александар Вучић сматра да је веома важно да Србија унапреди однос са НАТО, јер се, како је рекао, у овом тренутку суочавамо са проблемима, од којих је тероризам највећи и горући.

Интересовање академаца за трибину „Безбедност у Европи” на Факултету политичких наука било је велико. Пола сата пре почетка сва места у амфитеатру била су заузета, а неки академци су морали да стоје. Када је у салу ушао Јенс Столтенберг публика га је дочекала аплаузом. Помало изненађен оваквим дочеком, Столтенберг је студентима отпоздравио. Десетак секунди касније, у салу је ушао премијер Вучић и сви студенти су устали и још јаче аплаудирали.

Уз захвалност Столтенбергу што је допутовао у Београд, Вучић је оценио да би у српској јавности сигурно добио поене ако би изговорио нешто лоше и непристојно, али то, како је рекао, не може да уради, јер је уверен да је важније шта ћемо да урадимо за нашу земљу.

„Оријентисали смо се на будућност, да говоримо о томе шта можемо да учинимо за будуће генерације. Не кажем да од непријатеља данас можемо да направимо пријатеље, али можемо да сачувамо пријатеље које имамо. Столтенберг је човек који воли Србију и Београд”, поручио је Вучић, који је синоћ више пута био награђен аплаузом академаца.

Јенс Столтенберг је на почетку обраћања студентима, на српском језику рекао неколико реченица, и подсетио на свој живот у главном граду Србије. У свом говору Столтенберг је казао да НАТО интервенција „никада није била уперена против народа Србије, већ је била усредсређена на неприхватљиво понашање власти у Србији”. Говорећи о евроинтеграцијама Србије, Столтенберг је рекао да као Норвежанин има пуно искуства са преговорима са ЕУ, јер је његова земља једина на Старом континенту која је преговарала о споразуму са ЕУ, да би потом, у два наврата, гласала против њега.

„Ми смо експерти у преговорима са ЕУ. Ако вам треба подршка у преговорима можемо помоћи, али не и у побеђивању на референдумима у вези са постигнутим споразумима”, нашалио се шеф НАТО.

Он није желео да спекулише којом брзином би текао процес интеграције Србије у НАТО, ако за то буде донета одлука у Београду. „Суверена је одлука Србије да ли ће у НАТО. Не бих да спекулишем о томе. Подсетио бих да НАТО има одличне односе са више неутралних суседа као што су Шведска и Финска”, рекао је Столтенберг.

Премијер Вучић је подсетио на одлуку Скупштине да Србија буде неутрална, те потврдио да се влада тога придржава. Приметио је и да је време за сарадњу, после 16 година сталног развијања мржње и лошег односа према „онима који су из нашег угла починили не баш лепе ствари, док је из њиховог угла то мало другачије”. „Немамо ништа од тога да причамо стално о томе шта се догодило пре 16 година, као што се говорило шта је било 1941, јер долазе нове генерације о којима је потребно бринути”, закључио је Вучић.


Извор: Политика

Коментари

Један коментар на НАТО помиловао Вучића

Оставите коментар

Оставите коментар на НАТО помиловао Вучића

* Обавезна поља