NATO u hladnoratovskom razmišljanju

18:50 – MIP Rusije: NATO zarobljen zarobljen u hladnoratovskom razmišljanju

Rusija je danas saopštila da odluka NATO da limitira pristup ruskih diplomata svom štabu u Briselu pokazuje da Alijansa ne može da se izdigne iznad „hladnoratovskog razmišljanja“ i da više voli jezik sankcija u odnosu na dijalog.

„Informacija o ovoj odluci Alijanse postavljena je na zvaničnim sajtu NATO. Čini se da je pristup ruskih diplomata štabu NATO problem broj jedan Alijanse“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

U saopštenju se dodaje da uvođenje restriktivnih mjera protiv ruskih diplomata potvrđuje još jednom da Alijansa nije sposobna da prevaziđe „hladnoratovski mentalitet“, i da preferira sankcije u odnosu na dijalog.

NATO je juče najavio oštrije propise za pristup ruskih diplomata štabu u Briselu.

Iz Alijanse je saopšteno da je to posledica odluke o suspenziji saradnje sa Moskvom zbog ruskog pripajanja Krima.

18:19 – Džon Keri: Ruski agenti odgovorni za separatizam u Ukrajini

Vašington/Beč — Američki državni sekretar Džon Keri direktno je optužio ruske agente da su odgovorni za separatističke akcije u istočnoj Ukrajini. OEBS zabrinut zbog nasilja.

Keri je rekao i da postoji mogućnost da Moskva priprema teren za vojnu akciju, poput one koja je izvedena na Krimu.

„Jasno je da su ruske specijalne snage i agenti katalizator koji stoji iza haosa koji se odvija tokom poslednja 24 sata“, rekao je Keri na senatskom panelu, dodajući da bi ovo „mogao biti planirani izgovor za vojnu intervenciju kakvu smo videli na Krimu“, prenosi Rojters.

Keri je upozorio Rusiju na strože ekonomske sankcije, ako ne odustane od mešanja u događaje u Ukrajini.

On je kazao da su SAD i njihovi evropski saveznici ujedinjeni i da žele da uvedu oštre nove kaznene mere koje će se odnositi na rusku energetiku, bankarstvo i rudarstvo, ako Moskva ne bude poštovala suverenitet Ukrajine.

Keri je najavio da će sledeće nedelje u Evropi razgovarati sa ruskim ministrom spoljnjih poslova Sergejem Lavrovim i ukrajinskim zvaničnicima, prenosi AP.

On je istakao da Rusija ima izbor i da može sarađivati sa međunarodnom zajednicom.

18:17 – OEBS zabrinut zbog nasilja u istočnoj Ukrajini

Generalni sekretar OEBS Lamberto Zanijer izrazio je danas zabrinutost zbog nasilja u istočnoj Ukrajini poslednjih dana i apelovao na sve strane da se opredele za miran dijalog, saopštava ova organizacija.

„Informacije koje dobijamo od posmatračkih timova OEBS-a, koji su trenutno na terenu u istočnoj Ukrajini, zabrinjavajuće su. Naši posmatrači prijavljuju da su protesti tokom vikenda u Donjetsku, Lugansku i Harkovu postali nasilni i imali za posledicu ranjavanja i sukobe između demonstranata i policije, kao i između predstavnika različitih političkih partija i grupa“, ističe Zanijer.

On je naglasio kako je apsolutno neophodno da se preduzmu „sve moguće odgovarajuće mere“, kako bi se izbeglo dalje nasilje i smirile tenzije.

Zanijer je naglasio kako je uveren da Specijalna posmatračka misija OEBS u Ukrajini može da pomogne da se umanji napetost pažljivim praćenjem situacije i registrovanjem kako činjenica, tako i mišljenja ljudi.

Od kraja marta tri tima posmatrača OEBS su raspoređena u Donjetsku, Lugansku i Harkovu, nakon što je 21. marta Stalni savet OEBS odlučio da pošalje Specijalnu posmatračku minisiju u Ukrajinu, za početak na period od šest meseci. Početni sastav misije činilo je 100 civilnih posmatrača, ali njihov broj može da se proširi na 500 ljudi.

Mandat misije se odnosi na celu teritoriju Ukrajine, ali posmatrači su zasad rasporedjeni samo u Hersonu, Odesi, Lavovu, Ivano-Frankivsku, Harkovu, Donjetsku, Dnjepropetrovsku, Ćernivcima, Lugansku i Kijevu.

Trenutno Specijalnu posmatračku misiju OEBS čine 103 osobe iz 39 zemalja.

18:15 – Slovačka ne može u potpunosti ispuniti revers gasa Ukrajini

Predstavnici Slovačke su u utorak obavestili ukrajinsku delegaciju u Briselu da ne mogu u potpunosti obaviti revers gasa u Ukrajinu zbog određenih ograničenja, izjavio je ministar energetike Ukrajine Jurij Prodan.

Šef ukrajinskog ministarstva energetike je ranije izjavio da Ukrajina uspostavlja reversne isporuke gasa iz Evrope. Kijev pokušava sa Slovačkom da dogovori revers gasa.

18:14 – Anders fog Rasmusen: Saradnja NATO sa Ukrajinom neće biti ista kao pre

NATO namerava da produži saradnju sa Kijevom u okviru komisije Ukrajina-NATO, ali ne kao pre, izjavio je u utorak generalni sekretar ove organizacije Anders fog Rasmusen.

„Mi smo zajedno sa Ukrajincima odredili sfere gde bi mogli učvrstiti našu saradnju“, rekao je on i delimično se dotakao odbrambene reforme i mogućnosti poboljšanja uzajamne saradnje ukrajinskih oružanih snaga sa snagama NATO.

„Mi smo odobrili spisak inicijativa i već smo krenuli sa njihovom realizacijom zajedno sa ukrajinskom stranom“, dodao je Rasmusen.

16.17 – Timošenko: Krim je još uvek moguće vratiti Ukrajini

Prema rečima kandidata za predsednika Ukrajine i lidera partije „Batkivščina“ Julije Timošenko, Krim je još uvek moguće vratiti Ukrajini, prenele su RIA Novosti.

„Krim je ukrajinski i biće vraćen. Kako? Ubeđena sam da će biti vraćen zahvaljujući sistematskom snažnom pritisku čitavog zapadnog sveta na Putina“, rekla je Timošenkova u utorak za vreme sastanka sa studentima Nacionalnog pedagoškog fakulteta.

16.15 – Vrhovna Rada usvojila Zakon o amnestiji.

Predviđa se pomilovanje za osuđena lica koja su počinila manje zločine, kao i za one koji nisu zaštićeni i socijalno ugrožene. To su maloletnici, roditelji maloletnika i deca invalidi, javlja Itar-tass.

16.00 – Demonstranti u Lugansku se spremaju da prave svoj parlament

Kod zgrade uprave Službe bezbednosti Ukrajine u Luganskoj oblasti, koju su zauzeli proruski aktivisti, i dalje traje miting.

Ljudi učvršćuju barikade. Oni su se podigli ogradu i učvršćuju je vrećama sa peskom, a iza njih su složene automobilske gume, koje polivaju zapaljivim smesama.

Govornici na mitingu su izjavili da nameravaju da formiraju svoj parlament Luganske Republike, da izaberu nove narodne poslanike i formiraju novu vlast.

15.50 – EU može obustaviti izgradnju Južnog toka

Evropska unija može obustaviti planove o završetku radova gasovoda Južni tok po dnu Crnog mora.

Ova informacija se pojavila posle susreta predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza sa bugarskim političarima. Za sad nema nikakve zvanične informacije o tome. Ta odluka može postati prva ozbiljna sankcija protiv Rusije.

Na susretu sa bugarskim činovnicima Barozo je, navodno, zahtevao da Bugarska ne protivreči novoj politici EU po pitanju Južnog toka. On je preporučio Bugarskoj da bude „opreznija“ u odnosu sa ruskim partnerima.

15.20 – Avakov: Više od 30% pripadnika policije u Harkovu će dobiti otkaz

„Postupci policije prilikom obezbeđivanja reda i poretka u Harkovu, gde su u nedelju pristalice federalizacije preuzele kontrolu nad zgradom lokalne samouprave, su van svake kritike i više od 30% pripadnika harkovske policije će dobiti otkaz“, saopštio je na brifingu vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov.

„Harkovski „Berkut“, kao i celokupna harkovska policija, će biti preispitani. Ja sam sinoć konstatovao da je veći deo policije više sabotirao proces, nego što je služio otadžbini“, rekao je Avakov.

14.49 – Zbog toga što demonstranti na istoku Ukrajine zaposedaju zgrade državne administracije napetost u toj zemlji je sve veća, izjavio je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, prenosi Itar-tass.

14.45– Evropska komisija osuđuje ulične proteste na jugoistoku Ukrajine i predlaže demonstrantima da svoje stavove „iskazuju u političkoj formi, na primer u okviru predsedničke izborne kampanje“, izjavila je portparolka visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić, prenosi Itar-tass.

14.43 – Vladimir Putin: Među razotkrivenim špijunima je 46 kadrovskih obaveštajaca i 258 agenata

Federalna služba bezbednosti RF je prošle godine delovala vrlo aktivno na polju razotkrivanja špijunske delatnosti protiv Rusije sa stane predstavnika drugih zemalja, a na spisku obaveštajnih službi se nalaze desetine razotkrivenih, saopštio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zatvorenoj sednici FSB. Među razotkrivenim špijunima je 46 kadrovskih obaveštajaca i 258 agenata.

On je rekao da je ključna delatnost FSB borba sa terorizmom i ekstremizmom i odredio tendencije rada au tom pravcu.

14.28 – Ukrajina je spremna za konsultacije s Rusijom o rešavanju situacije u zemlji, javlja Interfaks. „Ukrajina je spremna kako za bilateralne konsultacije s ruskom stranom, tako i za konsultacije uz učešće međunarodnih posrednika iz EU i SAD“, izjavio je direktor Odeljenja za informacionu politiku Ministarstva inostranih poslova Ukrajine Jevgenij Perebijnis.

14.18 – Ministar energetike Ukrajine Jurij Prodan upozorio je da je cena ruskog gasa za Ukrajinu nepravedno visoka i da to ugrožava tranzit ruskog „plavog goriva“ za Evropu. „Ukrajina nema bezgranične mogućnosti da podržava tranzit“, rekao je Prodan novinarima.

14.04 – Među privedenima tokom operacije oslobađanja zgrade Službe bezbednosti u Harkovu nema ruskih državljana, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov.

„Obrađeno je 64 zadržanih, svi su građani Ukrajine“, kazao je Avakov i dodao da među njima iuma „interesantnih ličnosti“, ali da će ti detalji biti objavljeni kasnije.

13.53 – Pripadnici MUP-a Ukrajine povratili su kontrolu nad zgradama regionalne administracije u Donjecku i Lugansku, javlja Komsomoljskaja pravda. Proruski demonstranti u ta dva grada provalili su u vladine zgrade i zauzeli ih 6. aprila, ali danas su se povukli.

13.35 – Za tri nedelje Ukrajina je uspela da prikupi 88 miliona grivni za svoju vojsku. Novac su najvećim delom donirali biznismeni i pojedinci koji su želeli da pomognu oružane snage.

13.24 – Najnoviji događaji na istoku Ukrajine izgledaju kao da su deo ruske strategije za destabilizaciju zemlje, saopštila je Velika Britanija i izrazila veliku zabrinutost zbog toga što su proruski demonstranti zauzeli zgrade regionalnih vlada na istoku zemlje.

„Nema opravdanja za ovu akciju koja nosi sva obeležja ruske strategije za destabilizaciju Ukrajine“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg pred parlamentom, prenosi Rojters. Prema njegovim rečima, zauzimanje zgrada administracije u Harkovu, Lugansku i Donjecku, liči na deo strategije čiji je cilj podrivanje kredibiliteta predstojećih predsedničkih izbora u Ukrajini.

13.00 – Parlamentarna skupština Saveta Evrope surpotstavlja se federalizaciji Ukrajine jer bi to dovelo do „značajnog smanjenja jedinstva i stabilnosti te zemlje“, navodi se u nacrtu rezolucije „Savremena dešavanja u Ukrajini: opasnosti za funkcionisanje demokratskih institucija“ koji će se sutra naći pred evroposlanicima na sutrašnjoj plenarnoj sednici, javlja Interfakt. Ali Kijevu se preporučuje da ojača uloge lokalnih i regionalnih vlasti i da decentralizuje vlast.

12.31 – Teoretski gledano, Vladimir Putin u bilo kom trenutku može doneti odluku o slanju vojske u Ukrajinu, naveo je predsedavajući ruskog Komiteta odbrane i bezbednosti Viktor Ozerov. „Savezno veće ranije se složilo da predsedniku Putinu da ovlašćenje da pošalje vojsku ukoliko smatra da je to način na koji može osigurati bezbednost. Taj dekret nije povučen“, naveo je on.

12.20 – Ukrajina planira da uključi IAEA u čuvanje nuklearnog objekta na Krimu

Ukrajina će pozvati inspektore IAEA da se uključe u čuvanje aktivnog nuklearnog reaktora na Krimu, izjavio je vršilac dužnosti zamenika šefa predsedničkog kabineta Ukrajine Andrej Sančenko. Prema rečima Sančenko, nuklearni objekat je osvojen silom.

Radi se o Sevastopoljskom nacionalnom univerzitetu nuklearne energije i industrije. U sklopu univerziteta se nalazi i istraživački reaktor IR-100, čija sudbina i izaziva zabrinutost kijevskih vlasti.

11.54 – Stanovnici Krima koji žele da odbiju rusko državljanstvo, to mogu učiniti do 18. aprila.

11.47 – Nemački ministar finansija Volfgang Šojble upozorio je da bi kriza u Ukrajini mogla da ugrozi pokušaje Berlina da iduće godine uravnoteži budžet.

„Niko ne zna kako će se stvari razvijati u Ukrajini“, naveo je ministar, dodajući da ipak postoje dobre šanse da budžet bude uravnotežen i da će vlada učiniti sve što je u njenoj moći da to ostvari.

11.37 – Vrhovna Rada Ukrajine usvojila je zakon kojim se predviđa da se, zajedno sa predsedničkim, održe i lokalni izbori.

11.21 – Ljudi koji su pritvoreni u okviru antiterostičke akcije u Harkovu su stanovnici tog grada i okoline, izjavio je šef milicije harkovske oblasti Anatolij Dmitrijev. „Privedeno je 64 osoba. To su stanovnici Harkova i okoline,a li nisu imali pri sebi dokumenta“, kazao je Dmitrijev i dodao da je među pritvorenima i jedan od najaktivnijih proruskih aktivista Jegor Logvinov.

11.09 – Odbor patriotskih snaga Donbasa poništio je sopstvenu odluku o uspostavljanju „Narodne republike Donjecka“, izveštava „Ukrajinska istina“. Odbor je konstatovao da je deo građana Donjecka izrazio neslaganje sa stvaranjem te republike i najavom njenog pristupanja Rusiji, kao i neodobravanje referenduma bez odgovarajuće zakonske osnove.

10.39 – Privremeni predsednik Ukrajine Oleksandar Turčinov izjavio da će proruske demonstrante koji su na istoku Ukrajine zauzeli više zgrada lokalnih administracija smatrati „teroristima“ i da će protiv njih upotrebiti svu silu zakona.

„Vlasti će separatiste i teroriste koji su se naoružali automatskim oružjem i koji zauzimaju lokalne uprave tretirati u skladu sa ustavom i zakonom – kao teroriste i kriminalce“, rekao je Turčinov na zasedanju ukrajinskog parlamenta, a prenela agencija AFP.

10.34 – Tokom protesta u noći između 7. i 8. aprila u gradu Mikolajevo povređeno je 15 osoba, a policija je zadržala 23 osumnjičenih i oduzela više palica i tri pištolja. U sukobima su korišćene šok bombe i petarde. Više ljudi je lakše povređeno, a nekoliko njih je zadobilo ozbiljne povrede.

10.31 – Oleksandar Turčinov, predsednik Ukrajine, izjavio je da su demonstranti koristili oružje dok je policija pokušavala da ih istera iz administrativne zgrade u Harkovu i da je tom prilikom povređeno nekoliko policajaca.

10.29 .- Ukoliko Rusija pokuša da sa svojim trupama uđe na kopno Ukrajine, gorko će zažaliti, rekla je Viktorija Sjumar, zamenik sekretara Nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine.

Prisustvo ruske vojske na Krimu prihvaćeno je zbog vojne baze, ali kopno je druga priča, rekla je ona. „Ukrajina je mobilisala svoje jedinice. Danas možemo da štitimo svoje granice i činimo sve kako separatisti u Donjecku, Lugansku i Harkovu ne dobiju pomoć ruskih tenkova“, kaže Viktorija Sjumar.

10.07 – Na plenarnoj sednici skupštine Ukrajine došlo je do tuče između poslanika iz Komunističke partije i nacionalističke partije „Sloboda“.

Privremeni predsednik Oleksandr Turčinov morao je da interveniše i prekine tuču.

10.06 – Arsen Avakov: U toku antiteroristička akcija u Harkovu, centar grada i metro blokirani

Ukrajinska policija pokrenula je antiterorističke operacija u istočnom gradu Harkov i 70 aktivista je uhapšeno zbog zauzimanja regionalne zgrade upravne, saopštio je danas ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov.

– Pokrenuta je antiteroristička operacija. Centar grada je blokiran zajedno sa stanicama metroa. Ne brinite. Kad budemo završili, otvorićemo ih ponovo-naveo je Avakov na svojoj Fejsbuk stranici, prenela je agencija Rojters.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su pritvoreni osumnjičeni za „nelegalne aktivnosti koje se povezuju sa separatizmom, organizaciju masovnih nereda, narušavanje ljudskog zdravlja i narušavanje drugih zakona“, javila je ukrajinska novinska agencija Interfaks.

Itar Tass dodaje da su dodatne specijalne jedinice policijske ranije povučene iz drugih krajeva zemlje i rasporedjene u istočnim i južnim regionima Ukrajine.

Te specijalne policijske snage su spremni da izvrše operativne zadatke bez uzimanja u obzir trenutnog stanja na lokalu, naveo je Avakov što je zvanično saopšteno iz ukrajinskog ministarstva.

Ruska agencija navodi da su posle Donjecka, grupa javnih ličnosti održala sastanak u regionalnom energetskom postojenju i izrazila nepoverenje poslanicama regionalnog saveta Harkova i odlučili da proglase nezavisnu državu pod nazivom Narodna Republika Harkov.

Oni su naveli da će odluka stupiti na snagu, pošto bude potvrđena na regionalnom referendumu.

Zamenik ukrajinskog premijera Vitalij Jarema, koji je upućen u Donjeck da koordinira aktivnosti agencija za sprovodjenje zakona, rekao je danas da „neće biti juriša na regionalne zgrade vlasti“ koje su u nedelju zauzeli demonstranti i proglasili nezavisna Donjetsku Narodnu Republiku.

On je, u izjavi za lokalnu televiziju, kazao da je odluka doneta na osnovu rezultata razgovora sa predstavnicima demonstranata koji borave u regionalnom energetskom postojenju i napomenuo da bi „trenutna situacija u Donjecku mogla biti rešena samo na miran način, bez upotrebe sile“, navodi Itar Tas s.

„Usijane glave će biti kažnjene“

Avkov je ranije rekao da su poslate trupe na istok Ukrajine.Avakov je, kako prenosi Ukrinform, rekao da su jedinice upućene u tri oblasti na istoku zemlje „spremne da rešavaju operativne zadatke ne obazirući se na lokalne nijanse“.

„Pozivam sve usijane glave da odlože kritiku i panično raspoloženje i pomognu policiji da održi situaciju. Treba da se ujedinimo i zaštitimo celovitost i integritet naše zemlje (…) Jasno nam je ko su podstrekači nereda u sve tri oblasti, mi smo ih identifikovali, i želim da ih upozorim, da će legalno kažnjavanje biti neizbežno“, rekao je ukrajinski ministar.

Ukrajinske agencije podsećaju da su u poslednje vreme u tim oblastima demonstranti zauzimali zgrade oblasnih administracija i drugih državnih organa, sa zahtevima da se održi referendum o statusu, sličan onom koji je nedavno održan na Krimu.

10.10 – Rasmusen: Tražim od Rusije da povuče

Generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen izjavio je da događaji u istočnoj Ukrajini predstavljaju razlog za veliku zabrinutost i pozvao Rusiju da povuče trupe sa ukrajinske granice.

„Događaji na istoku Ukrajine izazivaju veliku zabrinutost, tražim od Rusije da se povuče”, rekao je Rasmusen na konferenciji NATO u Parizu, preneo je Rojters.

„Svaki drugi potez u istočnoj Ukrajini bi predstavljao ozbiljno zaoštravanje situacije, a ne smirivanje”, rekao je Rasmusen i dodao da Rusija mora da povuče „na desetine hiljada vojnika” koje je grupisala na ukrajinskoj granici.

Nemiri u tri istočna grada Ukrajine – u Lugansku, Donjecku i Harkovu traju od nedelje gde su proruski demonstranti zauzeli zgrade lokalnih organa vlasti.

10.00 – Rusija se nada da Ukrajina neće upotrebiti silu protiv sopstvenog stanovništva, javlja RIA Novosti. Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost gornjeg doma ruskog parlamenta Viktor Ozjerov izjavio je da je Rusija zainteresovana za normalizaciju stanja u Ukrajini. Takođe je konstatovao da vlasti u Kijevu nisu uzeli u obzir raspoloženje naroda na istoku i jugu zemlje kad su najavile ustavnu reformu.

09.48 – Ukrajinske vlasti nisu dozvolile dopisniku ruske agencije RIA Novosti da s ostalim novinarima obiđe zgradu administracije u Harkovu, koju su demonstranti držali u opsadi. Rečeno mu je da ne može s ostalima jer je iz ruske agencije.

09.43 – Deo poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evope protivi se isključenju Ruske Federacije iz te organizacije, objavio je na svom Tviteru šef ruske delegacije Aleksej Puškov. On je potvrdio da će Rusija napustiti PS SE ako se potegne pitanje njenog isključenja.

09.31 – Kanadska vlada je „u tišini“ naredila Juriju Bezleru, asistentu vojnog atašea Rusije u Otavi, da napusti zemlju i dala mu rok od dve nedelje. Za sada nije poznato zašto je proteran.

09.30 – SAD optužuju Rusiju za događaje na istoku Ukrajine

Moskva je organizovala akcije protesta koje su počele u istočnim regionima Ukrajine, izjavila je zvanična predstavnica Stejt departmenta Dženifer Psaki.

Psaki je za vreme brifinga izjavila da je državni sekretar SAD Džon Keri u toku telefonskog razgovora sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom primetio da, prema njegovom mišljenju, ovi događaji „nisu počeli spontano“.

Ruski MSP je u ponedeljak izdao saopštenje, kojim je zatražio da se prestane sa neosnovanim optužbama Moskve u vezi sa događajima na istoku Ukrajine.

09.15 – MSP Rusije pozvalo Ukrajinu da hitno prekine vojne pripreme

U saopštenju ministarstva na zvaničnoj stranici na Facebook, MSP Rusije izražava zabrinutost zbog koncentrisanja u jugoistočnim regionima Ukrajine, uključujući i Donjeck, jedinica unutrašnje vojske i nacionalne garde Ukrajine, zajedno sa teroristima ilegalne oružane organizacije „Desni sektor“.

Prema rečima MSP, njihova uloga je da uguše proteste stanovništva na jugoistoku zemlje protiv politike kijevskih vlasti. „Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je u ovu operaciju uključeno oko 150 američkih specijalaca iz privatne vojne organizacije „Greystone“, koji su obučeni u uniforme pripadnika jedinice „Soko“, stoji u saopštenju.

09.12 – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov naveo je u autorskom tekstu za britanski „Gardijan“ da nije Rusija ta koja destabilizuje Ukrajinu i da „pokušaji onih koji su organizovali secesiju Kosova od Srbije i Majote od Komorskih ostrva da stave pod sumnju slobodno izražavanje volje stanovnika Krima ne može drugačije da se oceni, nego kao flagrantna demonstracija dvostrukih standarda“.

09.02 – Jevgenij Ševčuk, lider od Moldavije otcepljenog proruskog regiona Pridnjestrovlja, založio se za početak pregovora kojima bi se omogućilo da se ta oblast i formalno pripoji Rusiji. „Naš san je prosperitetno, nezavisno Pridnjestrovlje u zajednici s Rusijom“, izjavio je danas u obraćanju naciji Ševčuk, prenosi AFP. Nakon pripajanja Krima Rusiji, prozapadno orijentisana Moldavija je upozorila Moskvu da ne pokušava da anektira Pridnjestrovlje, u kojem je ruski jezik većine stanovnika. „Predlažem moldavskim političarima da načine mudar, smeo i odgovoran potez i počnu da razmatraju kako da zakonski ozvaniče pravo stanje stvari“, poručio je danas Ševčuk, napominjući da će time biti ojačana stabilnost regiona.

08.54 – Proruski aktivisti nastavili su sa blokadom zgrade Regionalne državne uprave u Donjecku, prenosi Unian.

08.50 – U Lugansku policija je zaustavila automobil u kojem je otkriven arsenal oružja, nakon čega je uhapšeno četvoro osumnjičenih koji su bili u kolima, javlja Unian.

08.34 – Rusija je upozorila Kijev da bi upotreba sile na istoku Ukrajine mogle gurnuti zemlju u građanski rat, navodi Hurijet dejli njuz. „Pozivamo na momentalan prekid svih vojnih priprema koje mogu dovesti do početka civilnog rata“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane. „Prema informaciji koju posedujemo, u jugoistočne oblasti Ukrajine, uključujući Donjeck, pristižu jedinice unutrašnje vojske i nacionalne garde Ukrajine, uz učešće ekstremista nelegalne oružane formacije Desni sektor“, navodi se u saopštenju i dodaje da „naročitu zabrinutost izaziva okolnost da je toj operaciji priključeno približno 150 američkih specijalista iz privatne vojne organizacije „Grejstoun“ (Greystone), preobučenih u uniformu boraca jedinice „Sokol““. Kako prenosi ruska državna agencija, ukazuje se da oni imaju zadatak nasilnog gušenja protesta jugoistoka Ukrajine protiv politike aktuelnih vlasti u Kijevu. „Organizatori i učesnici te provokacije preuzimaju na sebe ogromnu odgovornost za stvaranje pretnje po prava, slobode i život mirnih građana Ukrajine i stabilnost ukrajinske države“, upozorava ruski MIP.

08.23 – Zamenik ukrajinskog premijera Vitalij Jarema, koji je upućen u Donjeck da koordinira aktivnosti agencija za sprovođenje zakona, rekao je danas da „neće biti juriša na regionalne zgrade vlasti“ koje su u nedelju zauzeli demonstranti i proglasili nezavisna Donjetsku Narodnu Republiku. On je, u izjavi za lokalnu televiziju, kazao da je odluka doneta na osnovu rezultata razgovora sa predstavnicima demonstranata koji borave u regionalnom energetskom postojenju i napomenuo da bi „trenutna situacija u Donjecku mogla biti rešena samo na miran način, bez upotrebe sile“, navodi Itar Tass.

08.22 – Ukrajinski i međunarodni lanci prodavnica odlučili su da napuste Krim. Kompanija MTI zatvorla je pet svojih prodavnica na poluostvu, dok su u Simferopolju, Sevastopolju i Jalti zatvorena tri Mekdonaldsova restorana, a španska kompanija Inditeks nisu otvorile svoje radnje u tržnom centru u Simferopolju

08.10 – Harkov: Policija bacala granate na proruske aktiviste

U Harkovu je došlo do sukoba između proruskih demonstranata i policije. Povod za nerede je bio pokušaj policije da odbije učesnike mitinga od zgrade lokalne samouprave.

U toku operacije su korišćene, između ostalog, i šok bombe. Demonstranti su odgovorili tako što su zapalili gume, koje su ranije složili ispred zgrade.

Vatrogasci su uspeli da ugase požar, a između sukobljenih stana je nastupilo primirje.

08.08 – Svi dalji pokušaji Rusije da destabilizuje situaciju u Ukrajini značiće dodatne gubitke za Rusku Federaciju, izjavila je Jen Psak, portparol Stejt dipartmenta. „Državni sekretar Džon Keri jasno je rekao da će pokušaji destabilizacije Ukrajine za Rusiju značiti gubitke“.

07.20 – Ukrajina je pokrenula anti-terorističku operaciju u Harkovu i uhapsila oko 70 demonstranata koji su prethodno držali objekte državne administracije, naveo je Arsen Avakov, ministar unutrašnjih poslova Ukrajine. „Centar grada je blokiran, kao i metro. Ne brinite, čim završimo, sve će ponovo biti otvoreno“, naveo je Avakov, prenosi Kijeb post. Operaciju je izvela jedinica „Jaguar“ bez i jednog ispaljenog metka.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su pritvoreni osumnjičeni za „nelegalne aktivnosti koje se povezuju sa separatizmom, organizaciju masovnih nereda, narušavanje ljudskog zdravlja i narušavanje drugih zakona“, javila je ukrajinska novinska agencija Interfaks. Itar Tass dodaje da su dodatne specijalne jedinice policijske ranije povučene iz drugih krajeva zemlje i raspoređene u istočnim i južnim regionima Ukrajine. Te specijalne policijske snage su spremni da izvrše operativne zadatke bez uzimanja u obzir trenutnog stanja na lokalu, naveo je Avakov što je zvanično saopšteno iz ukrajinskog ministarstva.

07.06 – U sukobima u Nikolajevu povređeno 10 ljudi

U toku nereda u Nikolajevu, na jugu Ukrajine, ozbiljno je povređeno najmanje 10 ljudi, prenose ukrajinski mediji.

Proruski nastrojeni aktivisti us bezuspešno pokušavali da uđu u zgradu lokalne samouprave.

Uskoro su ih pristalice Majdana odbile od zgrade i razrušile šatore proruskih aktivista. U sukobima su korišćene šok bombe i petarde.

Nekoliko ljudi je ozbiljno ranjeno traumatskim oružjem. Osim toga, puno ljudi je lakše povređeno.

Vlada u Kijevu poslala tri specijalne jedinice na istok Ukrajine

Tri specijalne jedinice raspoređene su u Donjecku i Lugansku, na istoku Ukrajine radi suzbijanja narodnih pobuna, saopštio je u ponedeljak izvor blizak novoformiranim vlastima u Kijevu.

Prema rečima izvora, reč je o „jedinicama unutrašnje vojske – odredima Nacionalne garde koje se sastoje iz odabranih boraca Desnog sektora, kao i plaćenici firme Blackwater, koji su u sastavu specijalnih jedinica MUP-a Ukrajine Sokol“.

„Njihov zadatak je da se maksimalno brzo i oštro izbore sa demonstrantima u istočnim oblastima“, dodao je izvor.

07.00 – Trenutno nema razloga za uvođenje vanrednog stanja na istoku i jugo-istoku Ukrajine, izjavio je Andrej Senčenko, zamenik predsednika Ukrajine.

06.57– Zvanični Vašington najavio je da će, zbog situacije u Ukrajini, prestati sa finansiranjem poboljšanja zaštite ruskih nuklearnih postrojenja, što je jedan od nekoliko bilateralnih sporazuma koji su i dalje na snazi između dve zemlje, javlja list Komersant.

06.55 – Policija kontroliše zgradu Regionalne državne administracije u Harkovu. U predvorju objekta se nalazi desetak demonstranata, ali je ostatak objekta pod kontrolom policije, javlja Unian.

Pridnjestrovlje i Moldavija su dužni da se “civilizovano raziđu“, jer Pridnjestrovlje sanja o prosperitetu zajedno sa Rusijom, izjavio je lider nepriznate republike Jevgenij Ševčuk obraćajući se narodu Pridnjestrovlja usled naglog pogoršanja situacije u Ukrajini.

“Rukovodstvo Moldavije može da donese odluku da ide svojim putem – u EU, NATO ili u Rumuniju“, – naveo je Ševčuk.

Prema njegovom mišljenju, od ove odluke će svi imati koristi, uključujući i Pridnjestrovce kojima je “dosta preživljavanja“.

Nakon Donjecka i u Harkovu proglašena Narodna Republika

Na trgu Slobode u Harkovu ponovo se skupljaju pristalice Evromajdana i jedinstvene Ukrajine.

Na trgu se već okupilo nekoliko stotina ljudi sa ukrajinskim zastavama. Oni pevaju himnu Ukrajine i uzvikuju slogane za jedinstvenu Ukrajinu.

U međuvremenu, oko ulaza u Regionalnu upravu se, kao i ranije, nalaze pro-ruski demonstranti koji se zalažu za održavanje referenduma po pitanju federalizacije.

Kako objavljuje Itar-Tass, grupa lokalnih poslanika preuzela je na sebe rukovodstvo svih državnih institucija vlasti, i proglasila Narodnu Republiku nezavisnu od Kijeva. Takođe je objavljeno da će se dalje odluke donositi putem referenduma.

Protivnike deli dvostruki kordon policije.

Izvor: Agencije