Nema odustajanja

Potresla nas je ova vest, to što se sa Južnim tokom desilo, pa šta god da se i desilo. A potresno je i što je sve to dozlaboga komplikovano za objašnjavanje, pa sve mislimo da ne razumemo dobro i da smo glupi. A nismo.

A u najkraćim i najjednostavnijim crtama: Rusi su odustali od Južnog toka, mada možda i nisu, zbog toga što je EU smislila nekakva nova pravila, mada možda i nije, povodom čega su odustali Bugari, mada možda i nisu, sve to zapravo guraju Amerikanci, mada možda i ne guraju, zbog Ukrajine u kojoj još nije počeo treći svetski rat, mada možda i jeste. Da bi sve to bila jedna prava turska serija, e o tome se pobrinula i Turska, koja će od svega toga profitirati.

Elem, mala Srbija, kako to već obično biva sa tim velikim svetskim igrama, svoj je budući gas, s oproštenjem, izgubila u čabru međunarodnih odnosa velikih sila. Džaba odlasci u Brisel i ugošćavanje Rame, džaba pokisle parade pred svečanim gostom ili zajednički manevri sa NATO, džaba uskraćivanje diplomatskih statusa ruskim Nišlijama ili visina rudne rente… Koliko god se trudili i šta god radili da budemo poljubljeni, uvek se to završi nekim silovanjem. Ovde samo Danajci darove donose, kulturno rečeno.

No, ne treba gubiti samopouzdanje. Treba se prilagoditi novonastaloj situaciji, te sa novom snagom krenuti u dalju izgradnju Južnog toka. Već se tu neka lova potrošila, već su se tu neki projekti crtali i dozvole izdavale, greota da sav taj trud i sva ta sredstva tek tako nestanu. Uz samo malo truda, tom projektu – čija je sada jedina svrha da se ustanovi ko je bez rezerve protiv, a ko je bez rezerve za Ruse – možemo da nađemo neku novu namenu.

Za početak, uspravimo ono parče cevi što smo varili i od njega napravimo spomenik. Spomenik ne moramo nikako ni da nazovemo, neka svako ko dođe u obilazak po svom nahođenju osmisli njegovo konkretno i ime i namenu. Jer u proteklih četvrt veka bilo je dovoljno toga izjalovljenog, pa će cev, nadignuta i usmerena u nebesa, biti njihovo lepo zajedničko obeležje. Pitanje za raspravu jeste samo kolika cev u stvari treba da bude i pod kolikim nagibom, a da bi se postigla kvalitetna simbolika za sve kroz šta smo prošli, čemu smo se nadali i šta smo od svega toga dobili kao rezultat.

Sam gasovod, zbog širine i neprovidnosti cevi, može poslužiti za transport svega i svačega što nam dolazi ili odlazi a zahteva izvesnu količinu diskrecije. Pa na primer: nova generacija gastarbajtera, koju ne želimo ni da primetimo ni da izbrojimo, može ovim putem ka inostranstvu, samo da cevi okrenemo ka Švedskoj, Nemačkoj ili ka gdegod. Kad odu gastarbajteri, cev može da posluži za odliv viška službenika i radnika iz administracije i javnih preduzeća, što takođe zahteva određeni manjak javne transparentnosti. Novih izbora i MMF-a radi.

Potom, i zaduživanje zemlje bi moglo da se nastavi kroz cevovod: zaduženost koja se povećava tempom od 121 evro u sekundi zahteva pogolemi kapacitet i za prihvat i za transport, a što dalje od očiju javnosti. Uz malu modifikaciju trase, te njenim usmeravanjem prema Emiratima, recimo, mogli bismo da imamo i kapacitet za prihvat i ogromnih i nevidljivih investicija, kakve one mogu da budu kada jednom počnu. A ako sve navedeno propadne, krijumčari raznih vrsta, ljubitelji nelegalnih operacija i sav taj neki šareni svet koji bi voleo da kroz Srbiju nešto diskretno prođe, jerbo ovde i inače svašta prolazi, radovao bi se eventualnoj mogućnosti za koncesiju ovakve vrste. A nama neće biti teško da, za neku kintu, uz cevku ne prislanjamo uvo.

Ili recimo. Uz malo preprojektovanje, cevi mogu da se naslažu jedna iznad druge i postave kao zid između nas i susedne Evropske unije, a u slučaju da te integracije ne krenu u željenom pravcu, kao što ni ne kreću. Ili cevi suzimo, pa uz njihovu pomoć razvlačimo struju ili vodu po zemlji, a ne uz pomoć – u dvadeset prvom veku nepouzdanih – dalekovoda i vodovoda. Politički i obaveštajni sukobi se, takođe, mogu rešiti upotrebom Južnog toka: sa dva kraja dugokilometarske cevi stavimo suprotstavljene opcije, pobeđuje onaj ko pre stigne do sredine, oblepljene tabloidima. I na kraju, s obzirom na to da nas veoma uskoro čeka vidljivo poboljšanje života (poslednja prognoza: 2017), sasvim je moguće da bi ovaj transportni kapacitet bio dostatan za prenos meda i mleka, a koji će u to doba početi da teku. U tom i svakom dosad navedenom smislu je krajnji rok da izgradimo Južni tok.

Jer mu ima spasa i bez gasa.

Izvor: Večernje Novosti