Nesatala dokumenta iz Saveta

ZAGREB – Domagoj Margetić hrvatski novinar i Darko Trifunović, profesor Fakulteta za bezbednost tvrde da su iz Saveta za borbu protiv korupcije nestali spisi o aferama, a da ih državni organi Srbije izbegavaju kako ne bi pokrenuli istragu o vlasništvu Srbije u najvećoj hrvatskoj banci, Zagrebačkoj banci

„Ključni dokumenti iz afere Zagrebačka banka, zatim kompletni spisi o kiparskim parama, kao i dokumentacija o aferi Hipo koju smo predali Verici Barać nestali su iz Saveta za borbu protiv korupcije“, ustvrdio je hrvatski novinar Domagoj Margetić koji je učestvovao u otkrivanju afere sa Hipo bankom u Hrvatskoj u koju je bio umešan i bivši hrvatski premijer Ivo Sanader i u vezi čega je nedavno svedočio u Evropskom parlamentu.

Prema rečima Margetića i Darka Trifunovića profesora na Fakultetu za bezbednost u Beogradu iz spisa o Zagrebačkoj banci nedostaje ključnih 150 strana sa sporazumima i ugovorima koji potvrđuju da je Jugobanka vlasnik oko 46 odsto Zagrebačke banke, o čemu je Balkanmagazin već pisao (http://www.balkanmagazin.net/finansije/cid135-31327/zagrebacka-a-nasa).

Politička volja i korupcija

Oni su Savetu za borbu protiv korupcije ponovo dostavili ta dokumenta, ali „bili su šokirani, a predstavnica Saveta Jelisaveta Vasilić koja je bivši sudija, rekla je da nije sigurna da postoji politička volja da se čačka tako osetljiva tema. Verica Barać nikada nije dopustila da politička volja ili njen nedostatak utiče na istrage Saveta. Ona je govorila da ili se boriš protiv korupcije ili si korumpiran. Ispostavilo se da je takođe nestala kompletna dokumentacija o aferi Hipo u okviru čega su dokumenta o Belvilu i Luci Beograd i o kiparskim parama koje smo takođe dostavili Savetu za borbu protiv korupcije odnosno Verici Barać.

U Savetu su nam rekli da to čak nikada nisu ni imali, što je neverovatno, a Verica je za svaki primljen dokument izdavala potvrdu i ništa nije primala ispod stola. Kako dokumenta mogu da nestanu iz zgrade Vlade Srbije“, kazao je Margetić uz upozorenje da će sastaviti izveštaj antikorupcijskom odboru evropskog parlamenta u kome će istaći da Savet za borbu protiv korupcije ne obavlja više posao kao za vreme Verice Barać.

Margetić i Trifunović su pre nekoliko godina predstavili svoja saznanja i dokaze o vlasništvu Republike Srbije u Zagrebačkoj banci narodnim poslanicima među kojima je bio i Velimir Ilić koji se i obavezao da će taj slučaj „izgurati“.

„Međutim, kada je postao ministar ne želi službeno da otvara slučaj već traži podatke privatno. Kada me bilo koje telo Republike Srbije službeno pozove da predam dokaze ja ću to učiniti, ali nikome više neću davati dokumenta privatno pa da se oni međusobno reketiraju u dnevno političke svrhe“, poručio je Margetić i pomenuo i da se sastao sa zamenikom načelnika Uprave kriminalističke policije Bogdanom Pušićem koji je obećao da će zvanično zatražiti sva dokumenta i dokaze koji svedoče o finansijskim transakcijama, ali se do juče nije javio.

„Obično policija juri ljude sa informacijama, a od nas dvojica policija na Balkanu beži“, našalio se Trifunović.

Oni su izjavili i da im je jedan narodni poslanik koji pripada parlamaentarnoj većini objašnjavao zašto nije u interesu Srbije da se to pitanje otvara, sa konačnim argumentom: „Koji je moj interes u tome“.

Gde su akcije Jugobanke u ZABA

Kao jedan od osnivača Zagrebačke banke, što je regulisano samoupravnim sporazumima iz 1977. i 1986. godine (dokumenta koja su nestala iz spisa u Savetu za borbu protiv korupcije), beogradska Jugobanka je imala pravo na oko 46 odsto akcija ove banke kada je ona prelazila iz društvenog preduzeća u deoničarsko društvo 1989. godine, ali to se nije desilo, a po tvrdnjama Margetića od ukupno 1.751.289 akcija Zagrebačke banke utajeno je 888.299 akcija među kojima su akcije Jugobanke, ali i još preko 1.000 malih deoničara. Rukovodstvo banke prosto je izdalo samo 863.000 akcija, odnosno manje od polovine u odnosu na celokupan kapital banke, dok se u bilansima i dalje vodio ukupan kapital. Banka je te utajene akcije vodila kao interne trezorske deonice što je bilo protivzakonito po tadašnjem zakonu o bankama, jer nije mogla banka da bude sam svoj vlasnik.

„Nakon revizija Hrvatske narodne banke 1992. Godine, naloženo im je da to isprave“, objašnjava Margetić, „pa je rukovodstvo banke ove akcije prebacilo na tajne vlasničke račune iza kojih se krije ekipa koja sama sobom upravlja. Po hrvatskom zakonu o bankama nijedna akcija ne sme biti na tajnom računu. Podatke o tajnim računima dala mi je Borka Vučić, a i ona je bila jedan od opunomoćenika za neke od tih računa. Kasnije sam nabavio i originalne podatke o tim računima i to sa pečatom banke koji su se do detalja poklapali sa podacima koje mi je dala Borka Vučić“, ističe Margetić.

Po vrednosti akcija Zagrebačke banke na berzi 2010. godine kada je sve ovo otkriveno, vrednost akcija na koje bi država Srbija mogla imati pravo iznosila je oko dve milijarde evra, tvrdi Margetić. U međuvremenu je cena akcije značajno pala, pa bi po sadašnjoj tržišnoj kapitalizaciji Zagrebačke banke to iznosilo nešto više od pola milijarde evra.

No, kako tvrdi ovaj hrvatski novinar, srpsko pravobranilaštvo je kontaktiralo hrvatsku stranu sa izjavom da Srbija ništa ne potražuje od Zagrebačke banke i da nema nikakvih dokaza za tako nešto. Međutim, pre toga je svu dokumentaciju Margetić predao tadašnjem otpravniku poslova u ambasadi Srbije u Zagrebu Ljubi Milanoviću koji je to prosledio u Beograd na više adresa, a između ostalog i javnom pravobranilaštvu tako da oni jesu imali dokumente i dokaze, tvrdi on.

„Svo pranje novca za Miloševića išlo je preko Zagrebačke banke, rekla mi je Borka Vučić. Svo iznošenje novca sa Kipra u treće banke kao što je Franko-jugoslav i Jugoslav-anglikan bank išlo je preko Zagrebačke banke. Hrvatski političari govore narodu da je njihovu deviznu štednju opljačkao Milošević, jer su navodno morai da drže rezervu u NBJ. A Zagrebačka banka u to vreme već više od godinu dana nije držala novac u Beogradu, već je bio dogovor da se novac polaže u trećim bankama u inostranstvu. Tamo su izvlačili pare, a ovamo države terete jedna drugu“, rezigniran je Margetić.

Savetnici

Darko Trifunović je posebno iznenađen činjenicom da se čovek koji se više puta pojavio u istragama Hipo banke sada predstavlja kao savetnik prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, a reč je o Alfredu Guzenbaueru, bivšem austrijskom kancelaru.

„Apelujem na prvog potpredesdnika da ne angažuje ljude koji su inkriminisani kao što je Guzenbauer koji je oteran iz austrijske vlade, a jedan ministar mu je uhapšen zbog afere sa Hipo bankom ili Mlađana Dinkića čije ime se pojavljuje u istrazi o kiparskim parama, jer im tako daje političku, a i svaku drugu zaštitu“, rekao je Trifunović.

Izvor: Balkan Magazin