Nestanak diska iz BIA-e i novi detalji

Sni­mak sve­do­če­nja Dra­ga­na Du­di­ća Fri­ca, jed­nog od bli­skih sa­rad­ni­ka Dar­ka Ša­ri­ća, ne mo­že da se pro­na­đe u Bez­bed­no­sno-in­for­ma­tiv­noj agen­ci­ji (BIA), sa­zna­je „Po­li­ti­ka”. Ovaj po­da­tak ot­kri­la je vi­šeč­la­na rad­na gru­pa sa­sta­vlje­na od pri­pad­ni­ka ove agen­ci­je ko­ja je ra­di­la na lo­ci­ra­nju i hap­še­nju Ša­ri­ća.

Du­dić je ubi­jen tač­no 42 da­na po­sle sa­stan­ka ko­ji je imao sa ne­ko­li­ko vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra BIA, MUP-a i Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Mi­ste­ri­ja o to­me da li je nje­go­va smrt ima­la ve­ze sa nje­go­vim taj­nim kon­tak­tom sa srp­skom po­li­ci­jom, tu­ži­la­štvom i BIA još tra­je.

Klup­ko pri­če o Du­di­će­vom sve­do­če­nju po­če­lo je da se od­mo­ta­va kad se u cr­no­gor­skoj štam­pi po­ja­vio tekst o to­me da je sni­mak Du­di­će­vog sve­do­če­nja pro­dat u ovoj dr­ža­vi za mi­li­on evra. U rad­noj gru­pi ni­su u tom mo­men­tu ni zna­li da sni­mak po­sto­ji, a ka­mo­li da je ne­stao iz ar­hi­va BIA. Ka­sni­jim pro­ve­rama utvr­đeno je da je ceo sa­sta­nak sni­man, ali od di­ska sa sni­mlje­nim raz­go­vo­rom ne­ma ni tra­ga ni gla­sa. Za­to se do­dat­no pro­ve­ra­va in­for­ma­ci­ja iz cr­no­gor­skih me­di­ja o pro­da­ji di­ska za mi­li­on evra.

Zbog sve­ga to­ga po­kre­nu­ta je in­ter­na is­tra­ga to­kom ko­je je utvr­đe­no šta se tač­no de­ša­va­lo pre, za vre­me i po­sle Du­di­će­vog sve­do­če­nja. „Po­li­ti­ka” je na osno­vu ne­ko­li­ko raz­li­či­tih iz­vo­ra po­ku­ša­la da re­kon­stru­i­še tok Du­di­će­vog sa­stan­ka sa srp­skim tu­ži­o­ci­ma i po­li­caj­ci­ma, kao i ka­ko je disk sa tog sa­stan­ka ne­stao iz BIA.

Ope­ra­tiv­ci Sr­bi­je su se sa Du­di­ćem sa­sta­li 18. apri­la 2010. go­di­ne u objek­tu po­seb­ne na­me­ne na Je­lo­voj go­ri. Pret­hod­no je Du­dić do­ve­den al­ter­na­tiv­nim prav­cem iz Cr­ne Go­re ka­ko bi se iz­be­glo re­gi­stro­va­nje nje­go­vog pu­to­va­nja u Sr­bi­ju i iz Sr­bi­je. Ce­lu ope­ra­ci­ju su iz­ve­la dvo­ji­ca ope­ra­ti­va­ca, a lo­gi­stič­ku po­dr­šku pru­žio im je je­dan pri­pad­nik MUP-a iz Pri­je­po­lja po pret­hod­nom do­go­vo­ru sa Mi­lo­ra­dom Ve­ljo­vi­ćem, di­rek­to­rom po­li­ci­je.

Sa­stan­ku u objek­tu po­seb­ne na­me­ne na Je­lo­voj go­ri pri­su­stvo­va­li su, između ostalih, Ro­do­ljub Mi­lo­vić, na­čel­nik Upra­ve kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je (UKP), i Sa­ša Iva­nić, za­me­nik spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca ko­ji vo­di pro­ces pro­tiv Ša­ri­će­ve gru­pe. Sastanku je prisustvovao još jedan visoki funkcioner MUP-a i dvojica funkcionera BIA, od kojih jedan nije među živima. O sa­stan­ku je bio oba­ve­šten i Mi­lo­rad Ve­ljo­vić, a ne­ki iz­vo­ri tvr­de da je di­rek­tor po­li­ci­je dao i ze­le­no sve­tlo da se odr­ži. Sa­go­vor­nik „Po­li­ti­ke” ka­že da se u objek­tu po­seb­ne na­me­ne na Je­lo­voj go­ri na­la­ze tri apart­ma­na, a da je u sre­di­šnjem za po­tre­be ovog su­sre­ta in­sta­li­ra­na opre­ma za zvuč­no i vi­deo sni­ma­nje, dok je u su­sed­nom apart­ma­nu po­sta­vlje­na opre­ma pre­ko ko­je su dru­gi ope­ra­tiv­ci uži­vo pra­ti­li Du­di­će­vo sve­do­če­nja.

Šta je tač­no Du­dić pri­čao, još je ne­ja­sno, jer su sa­mi uče­sni­ci sa­stan­ka da­li raz­li­či­te i kon­tra­dik­tor­ne iz­ja­ve. Po jed­ni­ma, ni­je pri­čao ni­šta in­te­re­sant­no, već je po­ku­ša­vao da sa­zna ko su lju­di ko­ji vo­de pro­ces pro­tiv Ša­ri­će­ve gru­pe, dok su dru­gi iz­ja­vlji­va­li da je Du­dić de­talj­no raz­ot­krio še­mu or­ga­ni­za­ci­je šver­ca ko­ka­i­na iz Ju­žne Ame­ri­ke u Evro­pu.

Elem, do­sa­da­šnja is­tra­ga je utvr­di­la da je sa­sta­nak sni­man u HD re­zo­lu­ci­ji i da su na­re­za­ni di­sko­vi pre­da­ti Ivi­ci Pe­tro­vi­ću, biv­šem na­čel­ni­ku ope­ra­ti­ve BIA. O to­me po­sto­ji do­ku­men­ta­ci­ja. Me­đu­tim, tu im se gu­bi sva­ki trag. Ni na ser­ve­ru ne po­sto­ji sni­mak sve­do­če­nja. Sam Pe­tro­vić je to­kom is­tra­ge iz­ja­vio da ap­so­lut­no ne po­sto­ji mo­guć­nost da je di-vi-di i ce-de sa audio i vi­deo snim­kom ne­kom ustu­pio, te da je u ve­zi s tim spre­man i na po­li­graf­sko te­sti­ra­nje.

Dra­gan Du­dić je ubi­jen tač­no 42 da­na po­sle sa­stan­ka na Je­lo­voj go­ri. De­si­lo se to 30. ma­ja 2010. go­di­ne na pre­pu­nom glav­nom grad­skom tr­gu u Ko­to­ru. Smr­to­no­sne hi­ce u nje­ga is­pa­lio je Ivan Vra­čar, ko­ji je za ubi­stvo osu­đen na 17 go­di­na za­tvo­ra u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du. Sam mo­tiv ubi­stva, da je Du­dić na­vod­no gle­dao u Vra­ča­re­vu ne­po­zna­tu de­voj­ku, od­ba­čen je kao ne­ve­ro­do­sto­jan, jer je Du­dić u tom tre­nut­ku bio u dru­štvu svo­je su­pru­ge i uop­šte ni­je ni mo­gao da gle­da u Vra­ča­re­vom prav­cu.

Sen­ka sum­nje da je ne­ko od ope­ra­ti­va­ca pro­dao taj sni­mak uno­si zeb­nju da je nje­gov kon­takt sa srp­skim is­tra­ži­te­lji­ma mo­gao da do­ve­de do li­kvi­da­ci­je. U sva­kom slu­ča­ju, ne­stao je va­žan do­ka­zni ma­te­ri­jal ko­ji je u ve­li­koj me­ri mo­gao da do­pri­ne­se ra­sve­tlja­va­nju svih okol­no­sti u ve­zi sa Ša­ri­će­vim kla­nom, ali i ulo­gom po­je­di­nih ope­ra­ti­va­ca i na­či­nom nji­ho­vog ra­da i po­na­ša­nja u ovom slu­ča­ju.

Novi detalji o nestalom disku

Premijer Aleksandar Vučić potvrdio je juče pisanje „Politike” da je nestao disk sa sastanka sa Draganom Dudićem Fricom, ubijenim saradnikom Darka Šarića, u objektu posebne namene na Jelovoj gori 18. aprila 2010.

– Diskovi su nestali 2011, za vreme prethodne vlade, ne znam zašto mene pitate o tome – rekao je Vučić.

Premijer je kazao da se zna ko su bili učesnici sastanka. Dudić je, podsetimo, ubijen 42 dana posle tog sastanka u centru Kotora, a u crnogorskim medijima se pojavila informacija da je disk prodat u ovoj zemlji za milion evra. Zbog toga je vođena istraga Radne grupe za lociranje Šarića.

„Politika” saznaje da su, pored Rodoljuba Milovića, bivšeg načelnika Uprave kriminalističke policije, i Saše Ivanića, zamenika specijalnog tužilaštva, sastanku prisustvovale još tri osobe: Slaviša Sovtić, načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Jadranko Petković, tada specijalni savetnik direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), i Željko Rašeta, bivši zamenik načelnika Operative BIA, koji je u međuvremenu preminuo.

– U centralnom apartmanu u kojem se razgovaralo sa Dudićem bili su Jadranko Petković, Slaviša Sovtić i Saša Ivanić. U susednom apartmanu bili su Rodoljub Milović i Željko Rašeta i oni su pratili direktan prenos sastanka sa Dudićem – otkrivaju izvori „Politike”.

Pripadnici BIA koji su se susreli sa Draganom Dudićem Fricom, kasnije ubijenim bliskim saradnikom Darka Šarića, uopšte nisu imali potrebno odobrenje za sastanak na Jelovoj gori, saznaje „Politika”. Naime, član 8 Pravilnika o radu BIA propisuje da svaki pripadnik agencije mora da ima pismeno odobrenje direktora za bilo kakav kontakt sa stranim državljanima. Budući da je Dudić državljanin Crne Gore, odobrenje pripadnicima BIA morao je da potpiše tadašnji direktor Saša Vukadinović. Međutim, u vreme održavanja ovog sastanka, 18. aprila 2010. godine, Vukadinović se nalazio u Sjedinjenim Američkim Državama zajedno sa načelnikom jedne od uprava ove agencije. Papir sa odobrenjem za sastanak sa Dudićem ne postoji.

Ovo je utvrdila interna istraga Radne grupe koja je tragala za Darkom Šarićem i na kraju ga locirala u jednoj latinoameričkoj zemlji. Istraga je pokrenuta nakon što se u crnogorskoj štampi pojavio podatak da je disk sa snimkom sastanka tužioca, policajaca i operativaca BIA sa Dudićem prodat u ovoj zemlji za milion evra. Tokom istrage je utvrđeno da su diskovi sa tonskim, fono i video zapisom sastanka nestali. Izvor „Politike” tvrdi da je disk na stolu držao Ivica Petrović, bivši načelnik Operative BIA, i da je posle toga nestao. Ostao je revers iz kog se vidi da su njemu predata tri diska, od kojih su dva DVD, a jedan CD sa zapisom sa sastanka, a izjave su dali i pripadnici agencije koji su potvrdili da su mu predali materijal.

Šta je tačno Dudić pričao, još je nejasno, jer su sami učesnici sastanka dali različite i kontradiktorne izjave. Po jednima, nije pričao ništa interesantno, već je pokušavao da sazna ko su ljudi koji vode proces protiv Šarićeve grupe, dok su drugi izjavljivali da je Dudić detaljno razotkrio šemu organizacije šverca kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Dudić je ubijen 42 dana posle sastanka u centru Kotora. Ubica je uhapšen i osuđen.

Tokom istrage radne grupe uzete su izjave od svih učesnika sastanka. Izvori „Politike” tvrde da je posebno interesantno bilo svedočenje Ivice Petrovića, kod koga je snimak sastanka poslednji put bio. Razgovor sa Petrovićem obavljen je 27. juna prošle godine. Sagovornici „Politike” opisuju da je Petrović tom prilikom iznosio podatke opšteg karaktera, pravdajući zaborav vremenskom distancom.

Na tom razgovoru, prenose naši izvori, Petrović je pričao da se ne seća u kakvoj formi je dobio nalog od direktora Vukadinovićai da se ne seća ko je sve prisustvovao sastanku: sa strane MUP su bili Rodoljub Milović ili Slaviša Sovtić, a sa strane tužilaštva Saša Ivanić ili Miljko Radisavljević. Naši izvori tvrde i da Petrović tokom razgovora nije mogao decidno da potvrdi da li je imao uvid u fono i video zapis ili mu je neko tok razgovora prepričao.

– Na kraju razgovora, Petrović je naglasio da je prilikom sređivanja svoje dokumentacije iste uništio, to jest da ne postoji mogućnost da je DVD i CD nekom ustupio. Inače se uništavanje dokumentacije ili važnih dokaza ne radi na taj način – kaže jedan od sagovornika našeg lista.

S druge strane, naše izvore brinu informacije do kojih je došla Radna grupa za lociranje Šarića, a koje se tiču mogućeg sastanka nekoliko visokih policijskih funkcionera sa ljudima tada odbeglog Pljevljaka. Još nepotvrđene informacije govore da su visoki policijski funkcioneri ponudili da se Šarić preda, a da zauzvrat pripadnici MUP-a prebace odgovornost na Rodoljuba Radulovića, zvanog Miša Banana, i Dragana Dudića Frica da su oni vođe kriminalnog klana.

– To su uznemirujuće informacije koje će morati da se provere kako bi se s sigurnošću utvrdilo da li su tačne ili ne – kaže jedan od sagovornika našeg lista.

Članovima radne grupe indikativno je to da su se u medijima svojevremeno zaista pojavile informacije da su Dudić i Radulović bili šefovi Šariću, a da je Milorad Veljović, direktor policije, jednom prilikom izjavio da Šarić nije vođa mafije. Bilo je to 2012. godine.

– Da li je reč o koincidenciji, možda pogrešnim informacijama koje su neki dostavljali Veljoviću i medijima ili svesnoj nameri pojedinaca, trebalo bi da se razjasni na kraju. U svakom slučaju je utvrđeno da Šarić nije bio vojnik Radulovića, niti Dudića, a to je i sam Pljevljak rekao prilikom transfera u Srbiju – kaže sagovornik „Politike”.

Izvor: Politika